Tužilaštvo treba da istraži navode nekadašnjeg drugog čoveka policije o tome da su ministar i narodni poslanik povezani sa organizovanim kriminalom.

Piše: Saša Đorđević (BCBP)

U četvrtak su objavljena dva odlična teksta koji savršeno oslikavaju realnost i kontekst u kojima se odvijaju procesi reforme policije u Holandiji i Srbiji. Da, itekako je drugačije.

Amsterdamska policija je najavila da će u lokalnoj skupštini predstaviti mere koje treba da smanje praksu policajaca da zaustavljaju ljude na ulici samo na osnovu boje kože, jezika, kulture, religije, rase. Zvaničnici amsterdamske policije podvlače da je takva praksa suprotna vrednostima za koje se zalažu. Baš skladno sa demokratskim razvojem policije.

Ali, to nije jedino! Policija u Amsterdamu je na ovaj način prepoznala da postoji problem. Istovremeno je pronašla moguća rešenja. Voljna je da priča o svemu tome i to u lokalnom parlamentu sa predstavnicima naroda. Već su se javili i oponenti. Suštinski, ispunjeni su preduslovi za otvoreni dijalog. Nažalost, holandski scenario nije primenljiv u Srbiji.

Na dan kada izlazi negativni kliping po Vladu Srbije, bivši šef kriminalističke policije Rodoljub Milović iznosi zabrinjavajuće stvari u intervjuu za KRIK i NIN. Visokorangirani oficir policije kaže da postoje aktivni ostaci Zemunskog klana koji su bliski vlasti. Politizacija policije je sada mnogo veća nego devedesetih. Istura da politika, a ne kriminalne grupe, kriminalizuju policiju.

Milović nije ispričao naučnu fantastiku. Evropska komisija, doduše drugačijim jezikom, već godinama ističe kako Srbija treba da preduzme zaštitne mere koje će da obezbede operativnu nezavisnost policije od političkih interesa i od uticaja kriminala. Ipak, do sada su retko iz redova policije javno pričali o ovom problemu. I u tome je velika snaga ovog intervjua.

Nažalost, narodni poslanici verovatno neće raspravljati u Skupštini o saznanjima koje je izneo Milović, tako da holandski scenario otpada. Štaviše, nema ni zvaničnog saopštenja Ministarstva unutrašnjih poslova ili pravde, ili izjave nekog predstavnika vlasti. Skoro pa potpuni muk. Jedino je predsednica Vlade rekla da ne može da menja ministre samo na osnovu tvrdnji nekih osoba.

Ipak, Rodoljub Milović nije tamo neka osoba. Sedam godina je obavljao dužnost načelnika Uprave kriminalističke policije, što je pozicija drugog čoveka policije nakon direktora. Španska policija je odlikovala Milovića zbog izuzetne saradnje u borbi protiv droga. Njegove kolege iz policije kažu da je pravi profesionalac.

Milović je u junu 2014. smenjen sa mesta načelnika. Tadašnji predsednik Vlade Aleksandar Vučić obrazložio je smenu tvrdnjom da je policija počela da se bavi politikom, ali je dodao da su smenjeni policajci „časni” i da su pred Milovićem veliki zadaci. Dve godine posle smene Milović je otišao u penziju. Pravi razlog njegovog odlaska ostao je nejasan i protivrečan.

Zamislite na trenutak da živimo u Holandiji, u zemlji za koju važi da primenjuje najviše standarde vladavine prave. Možda i u Holandiji funkcioneri i političari za koje visokopozicioniran radnik policije kaže da su povezani sa kriminalom ne bi podneli ostavku jer to ipak zavisi od njihovih moralnih vrednosti, ali bi institucije reagovale, što je upravo potrebno Srbiji.     

Jedino preostaje da se glasno izgovori: „Zagorka Dolovac, javi se!” Ako slučajno neko i ne zna ko je ova žena, što i nije čudno jer nije baš prisutna u javnosti, Dolovac je republička javna tužiteljka. Bilo bi sasvim logično i normalno da se baš Dolovac oglasi i kaže kako će tužilaštvo istražiti navode nekadašnjeg načelnika kriminalističke policije o tome da su ministar i narodni poslanik povezani sa organizovanim kriminalom.

Drugi problem koji je Milović naveo je politizacija policije u Srbiji koja je hronična i nije svojstvena samo postojećoj garnituri vlasti. Nevolja je što najdestruktivnije prekida procese demokratizacije policije i doprinosi dubinskom „zarobljavanju” države, okruženja u kome interesi izvan države ukidaju zakone, politike i propise radi zadovoljavanja svojih, mahom finansijskih interesa, kroz korupciju.

Policija treba da bude odgovorna izabranim institucijama, a ne podređena kontroli političkih predstavnika. A pogotovo ne treba da bude odgovorna kriminalnim grupama. I nije lako depolizovati policiju, a u Srbiji se to baš izbegava od petooktobarskih promena. Za početak nam treba izveštaj koji će javno i direktno ukazati na probleme koji izmiču Evropskoj komisiji u ocenjivanju napretka u pretpristupnom procesu. Kod komšija se taj izveštaj zvao „Pribe”.

Dovoljno je za početak, ali ne i za kraj.

Autor je istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP).

Pročitajte intervju sa Rodoljubom Milovićem