Slovenački političar i poslanik Evropskog parlamenta Ivo Vajgl u intervjuu za Radio Slobodna Evropa ocenio je da Srbija treba energičnije da se posveti borbi protiv organizovanog kriminala, rešavanju velikog broja mafijaških ubistava i jačanju saradnje sa drugim državama Zapadnog Balkana. Ove probleme, prema njegovim rečima, trebalo bi uključiti u izveštaje o napretku zemalja kandidata za članstvo u EU.

Izvor: RSE

Vajgl, koji je član Delegacije za stabilizaciju i pridruživanje Evropske Unije i Srbije, na poslednjoj debati pred Komitetom za spoljne poslove Evropskog parlamenta u junu ove godine ukazao je na veliki broj žrtava mafijaških obračuna u Srbiji među kojima je svega nekoliko rešenih.

On je naveo da podatke o ubistvima koje je tada citirao niko nije demantovao. U pitanju je bila statistika iz „Crne knjige“, baze podataka koju su zajedno izradili KRIK i RSE.

„Radi se o tome da je bilo oko 80 slučajeva tipično mafijaških ubistava u Srbiji u poslednjih nekoliko godina, pet ili šest, a da je samo u oko šest slučajeva neko priveden pravdi. Svi ostali su nestali negde u pravosudnim kanalima. Jaka je i sumnja da odlaganje i bezvoljnost da se ovi slučajevi istraže imaju veze sa umešanošću politike, pa možda i visokorangiranih političara u poslove bliske mafiji“.

Vajgl je ovo pitanje ocenio kao naročito značajno kada je reč o borbi protiv organizovanog kriminala kojoj, kako kaže, Srbija mora energičnije da se posveti.

„Jugoistočna Evropa i Zapadni Balkan su bili i ostali deo Evrope u kome se organizovani kriminal širio preko državnih granica. Postoje sjajne veze između mafijaških organizacija u državama Zapadnog Balkana, uključujući i države koje su članice Evropske Unije. Dakle, te veze su široko rasprostranjene, a pravosuđa su veoma neefikasna kada te veze istražuju“.

On je istakao da je potrebno više saradnje između policija i tužilaštava za organizovani kriminal u državama Zapadnog Balkana.

„Kada govorimo o izveštajima o napretku, mislim da bi saradnju susednih država trebalo da uključimo u sliku o tome kako pojedinačna zemlja kandidat napreduje u tom pogledu“.

On navodi da napretka u Srbiji ima i da su ustanovljene nove institucije koje nadziru vladavinu prava, rad policije i pravosuđa, ali da one ne postižu zadovoljavajuće rezultate.

„To znači da svaki oblik u kome se organizovani kriminal pojavljuje mora da bude pod nadzorom, a da počinioci budu privedeni pravdi. To je ono što bi, jednostavno rečeno, značilo poštovanje evropskih standarda i vrednosti i to je ono što mi tražimo od država kandidata kada se govori o njihovom budućem članstvu“

Iako je Srbija stekla veliku podršku među važnim evropskim zemljama i dalje ima mnogo polja u kojima se nije uskladila sa standardima i vrednostima EU, kaže Vajgl. On takođe navodi da je, nakon debate u junu, izostala reakcija srpskih zvaničnika, što mu govori da je „kritika bila na mestu“.

KRIK i RSE sredinom prošle godine objavili su „Crnu knjigu“, bazu podataka o ubistvima izvedenim od 2012. godine na teritoriji Srbije i Crne Gore koja imaju odlike mafijaških likvidacija. Sve podatke novinari su prikupili od zvaničnih institucija.

Pogledajte „Crnu knjigu“