Piše: Naim Leo Beširi, direktor Instituta za evropske poslove

Agencija krije spornu imovinu gradonačelnika Beograda pozivajući se na tajnost podataka kojima ni sami nisu smeli da pristupaju budući da niko od zaposlenih nema bezbednosni sertifikat.

Zakon o tajnosti podataka definiše četiri stepena tajnosti, državna tajna, strogo poverljivo, poverljivo i interno. Različiti su razlozi za proglašavanje podataka tajnom, ali njihova suština je da predstavljaju pitanje nacionalne bezbednosti Republike Srbije, javne bezbednosti, odnosno odbrambene, spoljnopolitičke, bezbednosne i obaveštajne poslove organa javne vlasti na osnovu čega je klasifikacija načinjena.

Imajući u vidu slovo zakona, teško je objašnjivo ponašanje Agencije za borbu protiv korupcije u slučaju (ne)objavljivanja podataka o imovini gradonačelnika Beograda Siniše Malog. Naime, na zahtev Pištaljke da se dostave informacije o imovini g. Malog, Agencija je dostavila zatamnjene dokumente sa obrazloženjem da su informacije klasifikovane kao „strogo poverljive“. Kako obrazloženje medijima nije bio dovoljno reagovao je poverenik Rodoljub Šabić sa nalogom da se podaci dostave Pištaljci. Ono što je usledilo više liči na estradu nego na odgovoran rad državne institucije čija je primarna delatnost prevencija korupcije.

Institut za evropske poslove utvrdio da niko od zaposlenih u Agenciji nema bezbednosni sertifikat bez kojeg je pristup bilo kom podatku sa oznakom tajnosti krivično, odnosno prekršajno delo. Odgovor Kancelarije Saveta za nacionalnu bezbednost koji je potpisao direktor dr Goran Matić potvrdilo je sumnje Instituta da Agencija protivzakonito raspolaže dokumentima sa oznakom tajnosti i da niko u poslednjih sedam godina nije posedovao sertifikat, a samim tim i Agencija nije smela da ima uvid u bilo koji dokument bilo kog organa sa oznakom tajnosti.

Drugo, logika nalaže da biste nešto zatamnili, potrebno je prvo pročitati. Drugim rečima da je više nego jasno da je ostvaren pristup podatku koji ima oznaku tajnosti, npr. dokumentu Poreske uprave koji pokazuje imovinu na osnovu matičnog broja. Za ovo krivično delo zaprećena je kazna zatvora od šest meseci do pet godina odgovornom licu koje je omogućilo uvid u dokumente pod oznakom „strogo poverljivo“.

Treće, na osnovu zahteva o pristupu informacijama od javnog značaja, Institut je dobio podatak da Agencija poseduje čak 99 dokumenata označenih nekim od stepena tajnosti. U dopisu Agencije je potvrđeno da su zaposleni imali pristup tajnim podacima, iako je Agencija u prethodnom odgovoru navela da niko od zaposlenih nema odgovarajući bezbednosni sertifikat da ovim dokumentima pristupi.

Na kraju, postavlja se pitanje odgovornosti. Iako je Institut tražio od V.D. direktorke Verke Atanasković da se sprovede interna kontrola o potencijalnom kršenju Zakona o tajnosti podataka to nije učinjeno već je osoba zadužena za informacije o javnom značaju smenjena sa te pozicije i prebačena u drugo odeljenje. Ukoliko do kontrole nije došlo, a smenjuju se zaposleni, nameće se pitanje da li je Agencija ustanovljena da štiti političare ili da uspostavi sistem prevencije? Kako je Ministarstvo pravde nadležno za sprovođenje zakona, Institut je uputio zahtev za nadzor primene zakona, ali do danas nismo dobili odgovor. Takođe smo uputili pismo predsednici skupštine Maji Gojković kako bi se izabrali članovi Odbora Agencije koji je bio godinama bez punog sastava i tako onemogućen da izabere novog direktora pošto je prethodna direktorka avanzovala u Ustavni sud. Odbor je formiran i sad čekamo da prođe letnja pauza kako bi se izabrao novi direktor.

Epilog, Agencija krije spornu imovinu gradonačelnika Beograda pozivajući se na tajnost podataka kojima ni sami nisu smeli da pristupaju budući da niko od zaposlenih nema bezbednosni sertifikat. Nakon medijske bure, zaposlena u Agenciji na poslovima pristupa informacijama od javnog značaja premeštena je sa te pozicije. Agencija je skoro godinu dana u v.d. stanju jer Odbor ne može da odlučuje o konkursu koji je završen još prošle godine. Posebno zabrinutost izaziva pomoćnik direktora zadužen za kontrolu imovine i prihoda funkcionera i postupanje po predstavkama, Dragomir Trninić, jer je očigledno omogućio pristupanje podacima sa oznakom tajnosti. Ukratko, deluje da u Agenciji ne postoji odgovornost za kršenje zakona, a nadležno ministarstvo je nezainteresovano da izvrši kontrolu. Sve u svemu, Agencija već neko vreme liči na nečiju ličnu prćiju sa zadatkom da štiti političare od javnosti.

Pročitajte KRIK-ov serijal istraživačkih priča o Siniši Malom