Ubistvo kriminalca i vođe navijača Partizana Aleksandra Stankovića zvanog Sale Mutavi ispituje Tužilaštvo za organizovani kriminal, saznaje KRIK. Više tužilaštvo koje je prvobitno vodilo ovaj slučaj nije želelo da odgovori kada je prosledilo predmet.

Piše: Bojana Pavlović

Istraga o ubistvu Stankovića nije zvanično otvorena ni posle godinu i po dana. Slučaj je, međutim, prosleđen iz Višeg u Tužilaštvo za organizovani kriminal. Ono se ovakvim delima bavi samo ukoliko postoji sumnja da ih je počinila organizovana kriminalna grupa.

KRIK nije dobio odgovor na pitanje kada je predmet prosleđen.

U Tužilaštvu za organizovani kriminal kažu da im je ustupljen u novembru 2016, mesec dana posle ubistva.

Ubijeni Stanković

Novinari su se, međutim, prethodnih godinu i po dana u vezi sa ovim slučajem raspitivali u Višem javnom tužilaštvu koje je uredno odgovaralo na pitanja ne navodeći da ne vodi slučaj. Poslednji put, u januaru ove godine, iz ovog tužilaštva je novinarima KRIK-a rečeno da su naložena određena veštačenja.

Stanković je ubijen u oktobru 2016. ispred CentraInog zatvora u Beogradu. Sa njim u kolima bio je zatvorski čuvar Milorad Đurić koji je radio kao njegovo obezbeđenje.

U trenutku ubistva, Stanković je trebalo da bude u zatvoru. On je u februaru 2013. osuđen na pet godina i deset meseci zatvora kao vođa grupe koja je prodavala drogu.

Vođa „Janjičara“

Nekoliko meseci nakon ove presude Stanković i njegova navijačka grupa „Janjičari“ pojavili su se na utakmici Partizana i Crvene Zvezde i to na južnoj tribini. Grupu su činili bivši navijači drugih klubova – sam Stanković bio je poznat kaо verni navijač Zvezde. Prešao je na tribinu najvećeg rivala i postao vođa „Janjičara“. Ubrzo je grupa preuzela prevlast i potisnula do tada vodeći „Alkatraz“.

U vezi sa ovim preuzimanjem je i demoliranje kafića „Holivud“ na Karaburmi u vlasništvu Aleksandra Vavića, vođe „Alkatraza“ kada je oko 15 mladića upalo u lokal i polomilo inventar. Uhapšena su četvorica, svi iz Stankovićeve ekipe, a među njima i njegov najbliži saradnik Veljko Belivuk. Stanković zvanično nije učestvovao u ovom događaju.

Problemi sa zdravljem

Uspevao je da tri godine izbegne odlazak u zatvor – sud mu je za to vreme 12 puta odložio služenje kazne. Prvi put jer je zvanično bio zaposlen kao trener u Partizanu, a potom zbog navodnih problema sa zdravljem.

Ubijeni Stanković

Podnosio je dokumentaciju da je bolestan koju su potpisivali lekari iz Urgentnog centra i Vojno-medicinske akademije.
Žalio se na nesvesticu, srčane probleme, upalu mokraćnih kanala, povrede vrata – istovremeno se redovno pojavljivao na utakmicama gde je predvodio grupu huligana, učestvovao u tučama i štitio članove uprave kluba.

Nikoga nije pipnuo

Šira javnost je prvi put čula za Stankovića u aprilu 2016. posle prebijanja obezbeđenja direktora fudbalskog kluba Partizan Miloša Vazure na parkingu ispred stadiona. Na snimku bezbednosne kamere vidi se da su Belivuk i još jedan član grupe Darko Ristić brutalno pretukli Vazurinog telohranitelja. Stanković je posmatrao izbliza scenu, a potom je po odlasku nogom dokačio pretučenog čoveka. Policija je odreagovala tek nakon što je Partizan, deset dana kasnije, izdao saopštenje o slučaju. Tada su uhapšeni Belivuk i Ristić, ali ne i Stanković. Tužilaštvo protiv njega nije podnelo prijavu.

Na pitanje novinara zašto nije pokrenut postupak protiv Stankovića, premijer Aleksandar Vučić rekao je da „taj jedan nikoga nije pipnuo“.

Stankovićevo ubistvo u oktobru 2016. godine izazvalo je gotovo vanrednu situaciju.

Ministar policije Nebojša Stefanović je narednog jutra sazvao konferenciju za novinare u Beogradu – na kojoj je proglasio rat mafiji. Na konferenciji nije pomenuo da je Stanković, umesto na ulici, trebalo da bude u zatvoru.

Stanković, Vučković i Belivuk

Stanković je očigledno imao i dobre veze u policiji – nekoliko dana posle njegovog ubistva u javnosti su se pojavile fotografije sa tribina na kojima je u društvu Nenada Vučkovića Vučka, pripadnika Žandarmerije. U novinama je objavljena čitulja na celoj strani sa tekstom „Poslednji pozdrav kumu“, potpisana sa „Vučko“.

Na kriminalne veze Vučkovića ukazao je i Vojni sindikat Srbije. On je podneo krivičnu prijavu protiv dvojice generala zbog sumnje da su Vučkoviću, Stankoviću i Belivuku omogućili da od februara do juna 2016. van radnog vremena koriste vojno strelište u Pančevu za vežbanje gađanja.

Krivična prijava je odbačena pošto su dokazi o ovim posetama nestali – snimci sigurnosnih kamera su presnimljeni, a stranice iz knjige poseta iscepane. U prijavi piše da je Vučković do kasarne dolazio u kolima sa zatamnjenim staklima, a sa njim je, osim Stankovića i Belivuka, bio i generalni sekretar Vlade Srbije Novak Nedić.

Ministarstvo unutrašnjih poslova odbija da novinarima KRIK-a dostavi informacije o tome da li je unutrašnja kontrola ispitivala veze Vučkovića sa kriminalcima iz ekipe Saleta Mutavog.

Pročitajte više o Aleksandru Stankoviću