Premijer Srbije Aleksandar Vučić najavio je smenu Siniše Malog sa mesta gradonačelnika na leto ove godine, obrazloživši da „zbog kampanje koja se vodi protiv njega, nemoguće raditi u takvim uslovima“. Protiv Malog se, međutim, nije vodila kampanja, već je objavljen niz otkrića koji ga vezuju za korupciju, prikrivanje imovine i sumnjivo poslovanje preko ofšora. Ove novinarske priče potkrepljene su dokazima, a neka od otkrića potvrdili su i zvanični organi koji su sproveli svoje istrage, poput Agencije za borbu protiv korupcije. Podsećamo na sva ključna otkrića o sumnjivim poslovima gradonačelnika Beograda, kao na to dokle su stigle istrage državnih organa. Mali već dve godine odbija da odgovori na pitanja novinara KRIK-a

Piše: Milica Vojinović

24 stana

Prvo veliko otkriće o Siniši Malom bila je KRIK-ova priča o tome da je kupio 24 apartmana u luksuznom letovalištu „Sveti Nikola“ na bugarskom primorju, tokom 2012. godine. Jedan od stanova upisan je na Malog, dok je 23 kupio u ime dve ofšor kompanije sa Britanskih Devičanskih Ostrva. Nije poznato da li je Mali ili neko drugi vlasnik ovih firmi jer je teško doći do podatka o vlasništvu. Apartmani vrede više od pet miliona evra, a Mali ih je kupio od direktora ruske kompanije „Lukoil“ sa kojim je sarađivao još 2003. godine. Tada je Mali, kao direktor centra za tendere Agencije za privatizaciju pomogao „Lukoilu“ da privatizuje srpske pumpe „Beopetrol“. Nakon KRIK-ovog teksta Mali je tvrdio da je njegov potpis na ugovoru o kupovini stanova falsifikovan i da je angažovao bugarskog grafologa koji je to potvrdio. Dokaze u prilog svojih tvrdnji, međutim, nikada nije pokazao javnosti. Agencija za borbu protiv korupcije je nekoliko dana po objavljivanju KRIK-ove priče pokrenula postupak provere njegove imovine i prihoda, koji još traje. Tokom kontrole Agencija je potvrdila da je Mali bio direktor firmi preko kojih su kupljeni stanovi – a da je to izbegao da prijavi. U izveštaju Agencija navodi da je dobila obaveštenje od Bugarske finansijske obaveštajne službe da je veliki broj transakcija u vezi sa kupovinom apartmana u bugarskoj sumnjiv „jer se radi o gotovinskim uplatama ili bezgotovinskim prilivima … u velikim iznosima, u kratkom vremenskom periodu i bez jasne logike.“ Agencija je izveštaj u avgustu prošle godine dostavila Višem javnom tužilaštvu u Beogradu i on je, kako je novinarima KRIK-a rečeno, na „proverama“. Mali je i danas direktor kompanija na koje su apartmani upisani.

Otimanje 10 hektara državne zemlje

Firma gradonačelnika Beograda i njegove porodice nezakonito je prisvojila 10 hektara državne zemlje nadomak Vršca, otkrio je KRIK. Ovu zemlju na kojoj se proizvodila detelina koristila je državna kompanija „Alfa Protein“. Biznismen Srđan Gajić privatizovao je firmu u vreme kada je Siniša Mali radio u Agenciji za privatizaciju, a ubrzo ovo državno zemljište nezakonito poklonio privatnoj firmi „Compost Group“ u vlasništvu Siniše Malog, njegovog oca Borislava i njegovih poslovnih partnera. Prema sudskim spisima, zemlju nikada nisu platili, a na njoj je gradonačelnik pokrenuo proizvodnju komposta, materije koja se koristi za uzgajanje šampinjona. Gajić je zbog ovoga osuđen u februaru 2015. na dve godine uslovne kazne, dok istraga protiv članova porodice Mali nije nikada vođena. Nakon što je KRIK objavio ovu priču u oktobru 2015. godine, sudski postupak kojim država pokušava da vrati vlasništvo nad zemljom nastavljen je posle šest godina prekida. Suđenje je nedavno završeno i čeka se odluka Privrednog suda u Pančevu o tome da li će ukradena zemlja biti vraćena državi.

Nameštanje privatizacije „Bratstva“

U vreme kada je Siniša Mali radio u Agenciji za privatizaciju pomogao je svom ocu Borislavu i porodičnom prijatelju Vladimiru Deliću da privatizuju proizvođača vagona „Bratstvo“. Mađarska firma „Dunavagon“ koja je bila zainteresovana za kupovinu ove firme tvrdi da je Siniša Mali zloupotrebio sastanke i svom ocu Borislavu otkrio osetljive poslovne informacije koje su mu pomogle da kupi ovo preduzeće. Ministarstvo privrede je, postupajući po žalbi mađarske kompanije, sprovelo istragu i u julu 2004. od Agencije za privatizaciju zatražilo poništavanje aukcije i ponavljanje prodaje. Agencija je, međutim, odbila da to uradi. Narednih godina su radnici štrajkovali, a novo rukovodstvo Agencije za privatizaciju je sprovelo internu kontrolu u „Bratstvu“. Utvrđeno je da je firma u lošem stanju i da su vlasnici kršili ugovor o privatizaciji. Borislav Mali je potom svoj udeo u vlasništvu prebacio na Delića, koji je četiri godine kasnije državi vratio vlasništvo nad ovom, tada već propalom firmom.

Sumnje na pranje pola miliona evra

Siniša Mali je svoju firmu „Ferdi Genetics“ prodao za pola miliona evra ofšor kompaniji „Alessio Investment Ltd.“ 2009. godine, kako je KRIK otkrio. U trenutku prodaje, direktor i vlasnik ofšor kompanije bio je takođe on. Banka preko koje je sprovedena ova transakcija posumnjala je na pranje novca i o tome obavestila Agenciju za borbu protiv korupcije, koja je obavestila Više javno tužilaštvo u avgustu prošle godine. Do danas je ovaj slučaj „na proveri“ u tužilaštvu.

Kupovina „mercedesa“ kroz ofšor

Jednu ofšor kompaniju Siniša Mali je iskoristio da kupi automobil 2008. godine i tako izbegne plaćanje poreza u Srbiji. Za direktora ove firme – „Busby Financial Corp.“ postavljena je njegova tadašnja supruga Marija Mali. Ona je u intervju za KRIK objasnila detalje ovog posla. „Na tu firmu se vodio naš porodični auto koji je bio kupljen u julu 2008. godine. Prema mojim tadašnjim saznanjima, prebačen je na tu firmu da se ne bi platio porez koji plaćate kada kupite automobil“, rekla je Marija i objasnila da je onog trenutka kad je istekao rok za plaćanje poreza, gradonačelnik automobil prebacio na njeno ime.

95.000 evra

Marija Mali je u intervju za KRIK otkrila mnoge detalje o sumnjivim poslovima gradonačelnika. Objasnila je kako joj je gradonačelnik Beograda donosio keš nepoznatog porekla koji je ona uplaćivala na svoj račun i potom trošila. Kada je Agencija za borbu protiv korupcije otkrila 95 hiljada evra koji su bili u nesrazmeri sa njenom zaradom, kako je ispričala KRIK-u, bila je ucenjena da slaže Agenciju. „Pošto nije mogao drugačije da objasni poreklo 95 hiljada evra, Siniša i njegov advokat Igor Isailović došli su na ideju da prikažu da sam ja našla novac posle smrti oca“, rekla je tada Marija Mali. Agencija za borbu protiv korupcije i tužilaštvo trenutno proveravaju ovaj slučaj.

Stanovi na Kopaoniku i u „Oazi“

U intervjuu za KRIK Marija Mali otkrila je i da gradonačelnik poseduje dva stana na Kopaoniku i još jedan u luksuznom beogradskom kompleksu „Oaza“ – koje nikada nije prijavio Agenciji za borbu protiv korupcije. Ona je novinarima KRIK-a kao dokaz za ove tvrdnje između ostalog pokazala račune za komunalije, održavanje i telefon koji se vode na ime Siniše Malog. Agencija je pokrenula postupak provere ovih tvrdnji.

Rušenje u Savamali

U izbornoj noći pre godinu dana, grupa muškaraca sa fantomkama je bagerima bespravno srušila privatne objekte u Hercegovačkoj ulici. Ovaj dramatičan događaj uznemirio je javnost u Srbiji, a spomenut je u amandmanima na izveštaj o napretku Srbije koji se našao pred Evropskim parlamentom, u kojem je zatraženo da se sprovede istraga. Gradonačelnik Beograda izjavio je tada da ne zna ništa o tom događaju, mada je premijer Aleksandar Vučić rekao da „iza rušenja u Savamali stoje najviši organi gradske vlasti u Beogradu“. Bivša supruga Siniše Malog je u intervjuu za KRIK u februaru ove godine otkrila da joj je Mali ispričao da je organizovao rušenje. „Ispričao je to kao najobičniji događaj. ’Imao sam problem, neki nisu hteli da se isele. Organizovao sam akciju raščišćavanja. Došli ljudi u sred noći, malo tamo nešto polupali. Ništa strašno nisam uradio. To su bile, po njegovim rečima, neke barakice tamo, kolibice“, kazala je tada Marija Mali. U vezi sa ovim slučajem istraga još nije pokrenuta.

Starateljstvo nad decom

Siniša Mali je nakon razvoda sa suprugom dobio starateljstvo nad troje maloletne dece. Ovo je bio glavni motiv zbog kog je Marija Mali pristala da za KRIK javno govori o svom bivšem suprugu. Tada je ispričala da je starateljstvo izgubila na „najbrutalniji način“, da joj je Siniša pre toga pretio i govorio da ima uticaja na sudiju. „Nemaš šanse. Sudija je moja. Specijalni tužilac mi je dao savete šta da radim“, bile su, kako je ispričala, reči njenog supruga. Nakon intervjua, drugi mediji izveštavali su da je nekoliko žena izgubilo starateljstvo na isti način – postupak je karakterisalo to što je sudija bila ista, njihove muževe je zastupala ista advokatska kancelarija, a isti su bili i sudski veštaci. Sredinom marta ove godine Siniša i Marija Mali postigli su sporazum da ravnopravno podižu decu. U zajedničkom saopštenju za javnost poručili su da više neće javno govoriti o svom privatnom životu.

Dečje školarine

Tokom procesa u kojem su se borili za starateljstvom nad decom Siniša Mali je upitan kako sa platom gradonačelnika plaća školarine njegove dece koje iznose 60 hiljada evra godišnje. On je rekao da dobija pomoć od ljudi iz inostranstva koje nije imenovao. „Prijatelji koji finansiraju moju decu su prijatelji koje sam ja upoznao u inostranstvu i koji nemaju veze sa Srbijom“, rekao je Mali na glavnoj raspravi na sudu. Agencija za borbu protiv korupcije proverava ovaj slučaj.

Saradnja sa Stankom Subotićem

Gradonačelnik Beograda poslovno je sarađivao sa Stankom Subotićem Canetom kojem se u Srbiji sudilo da je predvodio grupu koja je švercovala cigarete. Novinari KRIK-a došli su u posed ugovora iz oktobra 2009. godine sklopljenog između tadašnje konsultantske firme Siniše Malog „Oli consulting“ i kompanije „Futura plus“ čiji je vlasnik u to vreme bio Subotić. Prema ugovoru agencija Siniše Malog pružila je konsultantske usluge Subotićevoj kompaniji i tako zaradila više od pola miliona dinara (oko 5.000 evra). Direktor gradonačelnikove firme bio je njegov brat Predrag Mali. Subotić je prvobitno bio osuđen, a zatim, nakon što je Srpska napredna stranka došla na vlast, oslobođen optužbi. Vrhovni kasacioni sud utvrdio je da su sudije Apelacionog suda nezakonito oslobodile Subotića.

Pomoć Miroslavu Bogićeviću

Na suđenju tajkunu Miroslavom Bogićevićem, optuženom da je oštetio državnu Privrednu banku Beograd za oko 30 miliona evra, otkriveno je da je imao podršku Siniše Malog, tada savetnika prvog potpredsednika vlade Aleksandra Vučića. Siniša Mali je pomagao Bogićeviću da nastavi da posluje i da se zadužuje kod banaka bez obzira na ogromne dugove njegove firme „Farmakom“, čulo se na suđenju. „Državni sekretar Ivica Kojić i pomoćnik prvog potpredsednika vlade Siniša Mali sazvali su sastanak kom su prisustvovali predstavnici 20 banaka koje su potraživale novac od ,Farmakomaʼ. Zahtevano je od svih banaka da ne posežu za naplatom već da se strpe i da će uslediti akcije države da se firma konsoliduje“, opisao je jedan od optuženih sastanak održan u Ministarstvu finansija u aprilu 2013. godine. Dnevni list „Danas“ objavio je mejl koji je Mali, nekoliko meseci nakon sastanka, poslao predstavnicima banaka i državnih kompanija koje su bile poverioci „Farmakoma“. „Smatram da je potrebno da se ‘Farmakomu’ obezbede sredstva za pokretanje proizvodnje u što kraćem periodu kako bi se stvorili uslovi za oporavak kompanije“, naveo je Mali u mejlu. Mali nikada nije objasnio zbog čega je pomagao Bogićeviću.

Promocija „GTC“

Mali je sa pozicije gradonačelnika promovisao svoje poslovne partnere. Njegova ofšor firma „Alessio“ sa Britanskih Devičanskih Ostrva imala je pet odsto udela u beogradskoj kompaniji za izradu građevinskih projekata „Real Estate Developments“, kako je otkrio KRIK. Ostatak vlasništva držala je holandska građevinska kompanija „GTC“. Od kada je došao na mesto gradonačelnika, Mali je prisustvovao polaganju kamena temeljca ili svečanom otvaranju nekoliko poslovnih kompleksa u kojima su njegovi partneri „GTC“ investitori u Beogradu. „GTC“ je nedavno proslavila 15 godina poslovanja u Srbiji i ta svečanost je organizovana u Starom dvoru u kome je kabinet gradonačelnika. Događaju je prisustvovao i Mali koji je tom prilikom hvalio kompaniju navodeći to kao „dobar primer saradnje Grada Beograda sa investitorom“. „Alessio“ je, prema podacima APR, izašla iz vlasništva „Real Estate Developments“ u novembru 2014. kada je Mali već bio na funkciji gradonačelnika.

Novogodišnja rasveta

Portal „Pištaljka“ je u decembru prošle godine otkrio da je tender za nabavku novogodišnje rasvete u Beogradu bio namešten – zadate uslove mogla je da ispuni samo jedna firma. U konkursnoj dokumentaciji beogradskog javnog preduzeća „Javno osvetljenje“ moglo se videti da su traženi svetleći ukrasi identični onima sa fotografija grčke firme „Fotodiastasi”, čiji je jedini distributer u Srbiji firma „Kip lajt” (Keep Light), koja je i dobila posao. Inicijativa „Ne da(vi)mo Beograd“ je zatim podnela krivičnu prijavu protiv Siniše Malog zbog zloupotrebe u vezi sa ovom javnom nabavkom. Drugo osnovno tužilaštvo u Beogradu, međutim, odbacilo je prijavu jer, kako kažu, nisu pronašli elemente krivičnog dela.

Plagiran doktorat

Doktorat Siniše Malog je dovođen u pitanje. Profesor Raša Karapandža je u autorskom tekstu za „Peščanik“ zaključio da je Mali plagirao doktorat i prepisao najmanje 33 odsto teksta. „U svojoj karijeri nikada se nisam suočio sa količinom prepisivanja kakva je prisutna u doktorskoj tezi gospodina Siniše Malog“, piše u tekstu profesora Karapandže. Siniša Mali je negirao navode „Peščanika“, a Etička komisija Fakulteta organizacionih nauka (FON) na kom je Mali doktorirao, odbila je da proveri da li je doktorat plagiran, a zahtev kojim je to traženo ocenila kao neosnovan. Na ovu odluku reagovao je akademik Dušan Teodorović, koji se rektoru Univerziteta Beograda obratio dopisom i poslao dokaze na skoro 20 strana koji, kako je rekao, potkrepljuju tvrdnje da je rad Siniše Malog plagijat. Senat Univerziteta u Beogradu potom je zatražio od FON-a da formira stručnu komisiju za analizu gradonačelnikovog doktorata. Početkom aprila ove godine analiza je odložena jer su svi članovi komisije, osim jednog, podneli ostavku.

Podržite KRIK donacijom i pomozite da nastavimo da istražujemo. Informacije o tome kako da nas donirate, možete pronaći na ovom linku.