Dva muškarca koja žive u blizini mesta ubistva Gorgije Darmanovića na Novom Beogradu danas su u sudnici Palate pravde svedočili da su čuli pucnjeve i videli dve osobe kako se na skuteru udaljavaju od mesta gde se ubistvo dogodilo. Za pomaganje u ubistvu Darmanovića sudi se Saši Đurđanoviću i Sretenu Matejiću, dok je Dejan Stanković Ždrokinac, koga je tužilaštvo označilo kao ubicu, u međuvremenu takođe ubijen.

Piše: Milica Vojinović

Oba svedoka koja su danas detaljno ispričala kako je iz njihovog ugla izgledao nesvakidašnji događaj na Novom Beogradu početkom maja 2018. godine, započela su svedočenje opisujući taj dan.

„Znam da je bio 6. maj, lepo vreme, otvoreni prozori… Čuo sam pucnjeve, čini mi se dva, jedan za drugim“, počeo je iskaz Marko Marolt koji stanuje u prizemlju zgrade nedaleko od haustora u kom je ubijen Darmanović.

Marolt je ispričao da je, pošto je čuo pucnjeve, došao do prozora odakle je spazio osobu na skuteru na oko 10 metara od njega.

„Na trotoaru iza žive ograde stajao je moped, bio je upaljen, a na njemu je sedelo jedno lice sa kacigom na glavi. Pritrčalo mu je drugo lice iz pravca haustora, bio je u duksu sa kapuljačom.“

Marolt dodaje da su se oni potom skuterom odvezli trotoarom niz ulicu, prošavši ispred njegovog prozora. Sve je, kaže, trajalo nekoliko sekundi.

Nije jasno video boju kacige, kao ni skutera zbog, kako je rekao, žive ograde i drugog zelenila koje mu je zaklanjalo pogled.

Advokat Saše Đurđanovića kome se sudi da je pomogao ubici tako što ga je motorom odvezao sa mesta ubistva imao je zamerku na kredibilitet Maroltovog opažanja. Uz izvinjenje ga je podsetio da je u tužilaštvu rekao da ne vidi dobro.

Svedok je objasnio da ima dugogodišnji problem sa vidom, kao i da u vreme ubistva nije video na levo oko, dok mu je vid i na desnom bio oslabljen.

Drugi svedok, Dragan Jelinić, ispričao je gotovo istu priču.

Sceni dve osobe koje odlaze na skuteru svedočio je takođe sa prozora svog stana, ali iz drugog ugla – preko puta zgrade u kojoj se tada nalazio Prvi osnovni sud na Novom Beogradu.

„Nedelja je bila, lep dan, otvoreni prozori. Negde oko podneva čuo sam četiri ili pet pucnjeva, video motor, kacige. Ja to gledam sa 100 metara, moj prozor gleda na sud“, kazao je Jelinić.

„Od momenta kada sam čuo pucnjeve do momenta kada sam video motor prošlo je desetak sekundi“, rekao je Jelinić i dodao da se skuter kretao trotoarom što mu je delovalo čudno.

Na motoru je, kako je rekao, video dve osobe koje su, kada su se uključile u Aleksinačkih rudara, skrenule levo.

Advokat optuženog Đurđanovića skrenuo mu je pažnju da je tokom istrage u tužilaštvu rekao da ne zna u kom pravcu je skuter otišao.

„Ja mislim da sam i tada isto ovo rekao… Malo sam iznenađen što nije tako uneto u zapisnik“, kazao je svedok.

Ni jedan ni drugi svedok nisu jasno videli osobe koje su se odvezle motorom niti su mogli da prepoznaju da li je reč o nekom od dvojice optuženih.

Zatim se za reč javio i Đurđanović i je istakao da na mestu o kom govori svedok ima dosta zelenila i drvored, te da Jelinić nije mogao sve da vidi tako čisto kako je opisao. 

Đurđanović je ranije ispričao da jeste bio u blizini mesta ubistva u vreme kada se ono dogodilo, kao i da je sreo Dejana Stankovića, za koga tužilaštvo tvrdi da je ubica,i povezao ga, ali ne da bi mu pomogao da pobegne, već da ga odveze do parkinga gde mu je bio automobil.

Optuženi Đurđanović danas je dodao i da je razdaljina od mesta ubistva do mesta gde je Stanković seo na skuter oko 10 do 15 metara.

„Kako znate da je baš toliko udaljeno“, pitala ga je sudija Ivana Ramić.

„Pa kako ne znam, zato sam ovde“, rekao je Đurđanović aludirajući na optužbe tužilaštva.

„Pa i ja sam zato ovde, ali ne znam tačnu razdaljinu“, kazala je sudija Ramić.

Jelinićevim svedočenjem završeno je današnje suđenje, a naredno je zakazano za sredinu juna kada bi trebalo da se nastavi sa ispitivanjem svedoka.

Osim Đurđanovića, podsetimo, za pomaganje u ubistvu sudi se i Sretenu Matejiću, za koga tužilaštvo tvrdi da je nabavio motor za bekstvo. 

Obojica su negirali optužbe i ispričali su svoju stranu priče. Matejić je rekao da je kupio motor koji je zatim preprodao Stankoviću, ne znajući šta on planira da radi sa njim. Đurđanović tvrdi da je na dan ubistva čekao Stankovićevog sina Vojina na Novom Beogradu, a da je Stankovića sreo slučajno u blizini zgrade suda i prevezao ga do obližnjeg parkinga. Više o njihovoj odbrani pročitajte u posebnom tekstu.

Dejan Stanković, kao i njegov sin Vojin, ubijeni su ubrzo nakon Darmanovićeve likvidacije. 

Darmanović je inače živeo u Južnoj Africi do 2014. godine kada se preselio u Beograd. 

Bio je zapažen u južnoafričkoj javnosti pošto ga je tamošnji novinar Žak Pou označio kao čoveka bliskog bivšem predsedniku Džejkobu Zumi, navodeći da je radio za vladu i da je bio umešan u pravljenje mreže tajne službe. Iako se vratio u Srbiju, Darmanović je i dalje dobro znao šta se dešava u tamošnjem podzemlju, ispričala je za KRIK južnoafrička istraživačka novinarka Mendi Viner.

I Stanković, koga je tužilaštvo označilo kao Darmanovićevog ubicu, deo života proveo je u Južnoj Africi, a imao je i državljanstvo ove zemlje.

Njemu se sudilo za ubistvo stomatologa u Kruševcu. Oslobođen je pošto sud nije mogao da utvrdi da li DNK pronađen na mestu ubistva pripada njemu ili njegovom bratu blizancu.

Za Stankovićevo ubistvo optužena je grupa čuvenog kruševačkog kriminalca Zorana Jotića Jotke. Detaljnije o tome pročitajte u posebnoj vesti. 

Pročitajte sve vesti sa suđenja za ubistvo Darmanovića