Suđenje Bogićeviću: Na potpis stizali već odobreni krediti

Suđenje Bogićeviću: Na potpis stizali već odobreni krediti

Miroslav Bogićević

Članovi kreditnog odbora Privredne banke Beograd optuženi da su Miroslavu Bogićeviću, vlasniku „Farmakoma”, odobrili 30 miliona evra spornih kredita, tvrde da konačnu odluku o dodeli novca nisu doneli oni, već izvršni odbor banke.

Piše: Bojana Pavlović

Tri člana kreditnog odbora koja su danas iznela odbranu Vera Medić, Dušan Vujadinović i Predrag Tošić saglasni su u tvrdnjama da je konačnu odluku o dodeli novca donosio izvršni odbor banke.

Vera Medić je istakla da jeste učestvovala u donošenju odluka o kreditima, ali da konačnu odluku nije donosio kreditni – već izvršni odbor banke. Negirala je da je sklopila dogovor sa ostalim članovima kreditnog odbora Privredne banke da se Bogićeviću daju krediti.

„Odluka kreditnog odbora nije konačna. Plasman novca mora da se odobri, a to radi izvršni odbor od dva člana. Neko je morao da kaže da je taj pravni posao validan“, kaže Vera Medić.

Dušan Vujadinović rekao je da se dešavalo da su mu na potpis stizale već odobrene odluke o kreditu.

„Bilo je slučajeva da su mene dolazile odluke na kojima je već stajalo izjašnjenje izvršenog odbora – bilo je zaokruženo ‘da‘“.

Izvršni odbor banke činila su dva člana – direktor Miodrag Salai i predsednik upravnog odbora Kostadin Popović. Salai je takođe optužen u ovom postupku, a Popović će se na suđenju pojaviti u svojstvu svedoka.

Optuženi nisu negirali da su donosili odluke o kreditima, ali su istakli da su se prilikom odlučivanja uvek vodili mišljenjem koje je izrazio sektor rizika banke.

„Uvek sam gledala kakav je stav sektora rizika. Jer, cilj je banke da plasira što više novca da bi zarađivala od kamata, ali sektor rizika je taj koji treba da proceni da li klijent može da vrati pozajmljeni novac“, objasnila je Medić.

Predrag Tošić potvrdio je da je glasao u skladu sa mišljenjem sektora rizika koji ni u jednom od sporna 32 kredita nije odbio da firmama povezanim sa Bogićevićem odobri kredit.

Državni projekat

Biznismen Miroslav Bogićević optužen je da je od marta 2012. do marta 2013. godine od državne Privredne banke Beograd dobio 32 kredita u vrednosti oko 30 miliona evra i da nije imao nameru da ih vrati. Tužilaštvo tvrdi da su mu u tome pomogli zaposleni u ovoj banci.

Predsednik kreditnog odbora Privredne banke Miodrag Salai, optužen da je odobravao sporne kredite Bogićevićevoj firmi, ranije je pred sudom ispričao da je Bogićević imao povlašćen položaj i Privrednoj banci, kao i da mu je na osnovu ljudi koji su ga preporučili kao klijenta bilo jasno da je „Farmakom“ državni projekat.

On je istakao da je pokušao da naplati dugove od „Farmakoma“, ali da je iz vrha vlasti stiglo naređenje da to ne čini. Siniša Mali i Ivica Kojić, bliski saradnici premijera Aleksandra Vučića, sazvali su sastanak kom su prisustvovali predstavnici 20 banaka kojima je „Farmakom“ dugovao novac i od njih zatražili da sačekaju sa naplatom dugova.

Mali i Kojić nisu odgovorili na pitanja novinara KRIK-a o ovom sastanku.

Pročitajte sve vesti sa suđenja Miroslavu Bogićeviću

Dokumentaciju u vezi sa ovim slučajem registrovani korisnici mogu pronaći u bazi dokumenata.

1 Comment

  1. Sky kaže:

    Netacno ste preneli ono sto je receno na ovom konkretnom rocistu, pa i na sudjenju. Osim toga , ono sto se dogadjalo od ovog clanka pa do danas, potpuno je opovrglo lazne tvrdnje okrivljenog Vujadinovica. Molim vas pribavite transkripte, pa pogledajte. Inace, taj Vujadinovic, koji tvrdi da su na potpis stizali vec odobreni krediti je takodje izjavio, citam sa transkripta: “ ja jesam potpisao, ali nisam odlucio“, na sta mu je sudija sasuo u lice: „covece, pa niste maloletnik ili dete od pet godina, pa da tako nesto kazete“. Svi svedoci su potvrdili da su, pre pustanja kredita u tecaj uvek bili svi potpisi clanova kreditnog odbora na svom mestu, kao i da kredit nikada nije mogao biti pusten u tecaj a da nije postojala potpisana odluka kreditnog odbora. Taj mit o losoj ili nedostajucoj dokumentaciji neosnovano pothranjuje tuzilastvo, u nadi da ce iz mase navodnih namernih gresaka u radu iscediti nekakvu krivicu. Grdno su se prevarili, pa sad moraju da menjaju optuznicu. Kao fol, oni ce da je preciziraju, ali ne radi se o preciziranju optuznice, vec je cinjenicno stanje toliko promenjeno da su prinudjeni da pisu novu optuznicu. Ali, poenta je da budete ipak malo precizniji, jer prenosenjem vesti sa sudjenja na ovakav nacin, posredno uticete na mnjenje u smislu moguceg prejudiciranja krivice, koja, podseticu vas, ne da nije dokazana, vec ce po svoj prilici da optuznica padne. Tako stoje stvari danas, raspitajte se malo, nije to tesko.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *