Suđenje Bogićeviću: Kreditni zahtevi predstavljani kao hitni
Na suđenju biznismenu Miroslavu Bogićeviću, vlasniku „Farmakoma“, optuženom da je od Privredne banke Beograd uzeo kredite u vrednosti od oko 30 miliona evra koje nije vraćao, juče je svedočila zaposlena u banci.
Pišu: Jelena Radivojević i Nataša Marković
Stručna saradnica u odeljenju koje procenjuje sposobnost kompanije da vrati kredit Aleksandra Bojić svedočila je o svojoj ulozi u odobravanju kredita koncernu „Farmakom“ i firmama preko kojih je, kako tužilaštvo tvrdi, vršeno prikriveno finansiranje koncerna.
Ona je ispričala da je obrađivala zahteve i davala predlog mišljenja koji je prosleđivala dalje. Posle izvesnog vremena odbila je da potpisuje dokumenta koja se tiču „Farmakoma“ jer su, kako je navela, „dešavanja oko nje bila čudna“.
Ispričala je da je dokumentacija koju je dobijala bila nedovoljno obrađena, jer su kreditni zahtevi predstavljani kao hitni.
„Razlog hitnosti je bio jer je tako neko rekao. Nikad nisam dobila ime konkretno“, odgovorila je Bojićeva na pitanje sudije ko je u banci odlučivao da li se zahtev za kredit hitno obrađuje.
Jedan od problema bio je, kako je rekla, i to što su procene rizika koje je izrađivala naknadno menjane od strane rukovodioca odeljenja Pavla Popovića, takođe svedoka u ovom postupku.
„Ja prosledim mišljenje, Pavle izmeni i to se tako potpisuje. Ja se nisam slagala sa tim s obzirom na veliku zaduženost ‘Farmakoma’.“
Miroslav Bogićević je na njeno svedočenje reagovao ošto upitavši je na koji način je utvrdila da je „Farmakom“ bio prezadužen s obzirom da je njegova kompanija dobijala kredite iz inostranstva.
„Ko je još bio prezadužen, a dobijao je kredite? Kako možete da zaključujete nešto o čemu ne znate ništa?“, povišenim tonom upitao je Bogićević.
Tužilaštvo u optužnici navodi da „Farmakom“ zbog prezaduženosti nije mogao da uzima kredite od banke. Na Bogićevićev predlog otvarane su nove kompanije koje su mogle biti korisnici kredita i kojima je Privredna banka Beograd odobravala kredite u vrednosti do dva miliona evra, iako su bile tek osnovane.
Na ovaj način vršeno je prikriveno finansiranje „Farmakoma“, navodi tužilaštvo. Bogićević, međutim, tvrdi da su kompanije zapravo distributeri koji su sa njim sarađivali.
