Srbija zarobljena država, nema političke volje da se poštuju zakoni

Srbija zarobljena država, nema političke volje da se poštuju zakoni

Foto: BCBP

Zarobljena država, termin koji označava sistemsku korupciju i snažan uticaj privatnih interesa na donošenje odluka, prikladan je za stanje u kom se Srbija danas nalazi, ocenili su učesnici konferencije u organizaciji Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP). Naglasili su da stanje ni ranije, kada su na vlasti bile druge garniture, nije bilo mnogo bolje.

Piše: Milica Vojinović

„Uvek je reč o sprezi između političkih, kriminalnih, bezbednostih i medijskih elita. To je radio i (Boris) Tadić, to su radili i drugi, pa je s tog stanovišta pitanje da li je Srbija ikada bila nezarobljena država“, rekao je predsednik Upravnog odbora BCBP-a Miroslav Hadžić.

Dodao je da je jedan od elemenata zarobljene države tajnost, odnosno netransparentnost i skrivanje.

„Zakoni i promene u zakonima donose se bez javne rasprave. Tim zakonima se hoće povećati diskreciona moć ministara, odnosno civilnih nalogodavaca u državnim aparatima“, kazao je.

Cilj je, kako objašnjava Hadžić, da se ove službe bezbednosti pretvore u „lične službe koje pre svega štite velikog vođu i njegove najbliže saradnike.“ Da bi se ovo postiglo, dodaje, mora se stalno održavati atmosfera straha.

„Bezbednost građana Srbije je ugrožena iznutra i najveća pretnja po našu bezbednost u svim sferama – ekonomskoj, političkoj, pravnoj, medijskoj dolazi od trenutnog režima“, zaključio je Hadžić.

Predsednica Društva sudija Srbije Dragana Boljević govorila je o nedavno objavljenom mišljenju Venecijanske komisije o predlozima promena Ustava u delu o pravosuđu koje je predložilo Ministarstvo pravde. Komisija je, smatra Boljević, videla na koje sve načine vlast u Srbiji želi da obezbedi politički uticaj na pravosuđe i rekla: „to ne može“.

Primer predloga ministarstva o novom sastavu Visokog saveta sudstva, koji je bio meta kritike komisije, za Boljević je primer kako je ministarstvo želelo „da unapred napravi instituciju koja će biti nefunkcionalna, potpuno pod političkom kontrolom, a onda putem toga će držati i pravosuđe pod kontrolom.“

„Ono kako se institucije urušavaju jeste zato što država sama svoje zakonske obaveze ne poštuje“, dodala je i kazala da se ovo reflektuje na pravnu struku.

„Oni koji se tome odupiru malo po malo se umaraju, plaše, padaju u apatiju, tako da je struka stalno u defanzivi. U tom smislu, struci treba pomoć, jer po mom mišljenju samo struka i jačanje institucija mogu društvu da donesu korist“, zaključila je Boljević.

Poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić kazao je da je najveći problem nepoštovanje zakona i dodao da nije saglasan sa onima koji kažu da nema političke volje da se poštuju zakoni. Kako je naveo, politička volja je da li će se doneti „ovaj ili onaj zakon“, ali kada se donese on se mora poštovati.

„Ima volje da se ne poštuje zakon i da se ne poštuje Ustav Srbije“, istakao je Šabić i dodao da se na izborima pobeđuje da bi se primenjivali zakoni.

Naveo je i primere napada državnih funkcionera na poverenika nakon kritika koje je izneo na njihov rad.

„Države funkcionišu po unapred postavljenim pravilima, samo tako, a ne po volji ovog ili onog poglavice“, kazao je i dodao da, iako u svetu ne postoji država u kojoj vlada „bog zna kakva demokratija“ ono što se u Srbiji dešava „poprima elemente diktature“.

Nedavnu ideju ministra Nenada Popovića da se oformi Radna grupa za borbu protiv lažnih vesti novinarka Tamara Skrozza ocenila je kao bizarnu, rekavši da „ova vlast živi na lažnim vestima.“

„Ona izbore dobija na lažnim vestima. Svaki nastup državnih funkcionera je na neki način lažna vest, zato što manipulišu statistikom, izostavljaju činjenice koje bi mogle da utiču na stav građana i građanki, a to sve spada u definiciju lažnih vesti“, kazala je.

Navela je i da se javnosti stalno plasiraju neke nove teme kojima bi medijska zajednica trebalo da se bavi „umesto da se takva ponižena, umorna bavi sopstvenim opstankom.“

Upitana o novoj medijskoj strategiji koja je već duže vreme u pripremi, Skrozza je istakla da je veći problem to što postoje dobri zakoni koji se nepoštuju.

„Kako mi možemo da ulazimo u reforme ako ono što već imamo ne poštujemo“, upitala je.

Navodeći da je vest o tome da će biti oformljena nova radna grupa za medijsku strategiju donela Suzana Vasiljević, medijska savetnica predsednika Aleksandra Vučića, Skrozza je podsetila da ovako nešto nikako ne spada u ovlašćenja predsednika.

Ovo mešanje u medijsku sferu ocenila je kao „direktan i otvoren pritisak na medije.“

1 Comment

  1. Borica kaže:

    Nazalost, vidimo sve sta se radi ali smo nemocni spreciti?

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *