Apelacioni sud u Beogradu smanjio je kaznu Milanu Ostojiću zvanom Sandokan iz Šapca i osudio ga na 10 godina zatvora zbog podstrekavanja na ubistvo Siniše Kromeka. Ostojić, kao i ostali optuženi oslobođeni su optužbi za kriminalno udruživanje.

Piše: Bojana Jovanović

Viši sud je u februaru ove godine Ostojića osudio na 20 godina zbog dva ubistva, trgovine narkoticima i zločinačkog udruživanja. Optužnica ga je teretila da je 2006. godine organizovao kriminalnu grupu koja se bavila ubistvima, iznudom, proizvodnjom i švercom droge. Ovim poslovima „šabačka grupa“ nastojala je da stekne dobit i moć u odnosu na suparničke kriminalne grupe. Grupa je bila aktivna do polovine oktobra 2009. godine, navodi se u optužnici.

Ostojiću je kazna prepolovljena, a Apelacioni sud ga je osudio samo za jedno ubistvo – Siniše Kromeka. Za ostala krivična dela je oslobođen.

Kromek je ubijen iz osvete u avgustu 2007, jer je ranio Strahinju Rašetu, takođe člana „šabačke grupe“.

Rašeta, osuđivani kriminalac, nastradao je godinu dana kasnije dok je postavljao ekploziv pod automobil.

Optužnica do detalja opisuje krivična dela za koja su se Ostojić i ostali teretili.

Ubistvo Kromeka desilo se u avgustu 2007. godine. Nakon što su saznali da se Kromek nalazi u auto-perionici „Lord“ u Šapcu, članovi grupe su se dovezli do perionice. Iz automobila je izašao Igor Marković i pucao u Kromeka. Kada je on počeo da beži ka unutrašnjosti perionice, Marković ga je pratio i pucao u njegovom pravcu. Jedan metak naneo je Kromeku fatalnu povredu i on je preminuo na putu do bolnice. U perionici se u vreme pucnjave nalazilo više osoba, među kojima i dvoje dece.

Igor Marković, koji je u optužnici opisan kao jedan od organizatora grupe, je osim za ubistvo Kromeka, osuđen i zbog podstrekavanja na ubistvo Željka Radovića. Radovića je ubio da bi izbegao vraćanje novčanog duga, piše u dokumentu tužilaštva.

Radović je ubijen u maju 2008. godine. Nakon sastanka s njim u kafeu „Eden“ u Šapcu, Marković ga je obmanuo da grupa želi da trguje vozilima i doveo do obale Save u blizini mesta Grabovac. Tu su ih sačekali Strahinja Rašeta i Nebojša Sarajlija. Kada je Radović pružio ruku da se pozdravi sa Rašetom, on mu je dva puta pucao u glavu. Njegovo telo su potom stavili u gepek vozila „audi A 6“ koji su Sarajlija i Rašeta odvezli do Rašetine kuće u selu Klenak nadomak Rume. Iz gepeka su izvadili telo, kanapom vezali tri građevinska bloka, jedan za noge, drugi za telo u visini grudi i treći za ruke. Telo su čamcem odvezli i bacili ga u Savu. Vozilo su oprali i predali radi preregistracije i prikrivanja tragova. Za ubistvo ih je Marković častio – Rašeti je dao novac i tri automobila, Sarajlija je dobio jedan automobil.

Drugo krivično delo za koje je Apelacioni sud osudio Markovića je pokušaj ubistva Predraga Živanovića u martu 2003. godine. Marković ga je sačekao u ulazu stambene zgrade u Šapcu i pucao na njega. Nakon što je ranio Živanovića, pobegao je sa mesta događaja.

Milan Ostojić Sandokan i Igor Marković angažovali su druge članove i određivali ko će da izvrši koje krivično delo, navodi se u optužnici. Davali su uputstva, a često i sredstva za izvršenje krivičnog dela. Apelacioni sud ih je, kao i ostale članove grupe, oslobodio optužbi za kriminalno udruživanje.

Igoru Markoviću, koji je po tvrdnji Tužilaštva za organizovani kriminal bio jedan od organizatora grupe, Apelacioni sud je smanjio kaznu sa 20 na 15 godina zatvora.

Kazne su smanjene i ostalim pripadnicima grupe: Nebojša Sarajlija je za pomoć nakon izvršenog ubistva dobio četiri godine; Bojan Jovanović je oslobođen optužbi za ubistvo, a osuđen je na sedam godina zbog šverca heroina.

Zoranu Stevanoviću kazna je sa pet povećana na devet godina zbog pljačke pošte u Splitu u martu 2008. godine kada su iz nje uzeli oko 15 miliona kuna (oko 170 miliona dinara).

Boris Škorić je oslobođen.