Predložene promene Ustava ugrožavaju nezavisnost i samostalnost sudstva i tužilaštva, konstatuje Savet za borbu protiv korupcije u izveštaju o izmenama Ustava u vezi sa pravosuđem. Savet je izveštaj Vladi poslao početkom marta, a danas ga objavio na svom sajtu.

Piše: Bojana Jovanović

Jedna od novina na koju je Savet imao najviše primedbi odnosi se na sastav Visokog saveta sudstva (VSS). Ovo telo će, ukoliko se amandmani usvoje, imati 10 članova – pet iz reda sudija i pet istaknutih pravnika koje bira Narodna skupština.

Savet navodi da je problematično to što će pri izboru članova da postoji samo jedno ograničenje – da predsednici sudova ne mogu da budu birani u Visoki savet sudstva.

„To znači da u tih pet članova iz reda ’istaknutih pravnika’ mogu da budu birani svi poslanici, svi partijski članovi, svi ministri i ostali radnici u ministarstvima, svi oni koji su bliski vlasti, jer je jedini uslov za izbor da budu pravnici… Postavlja se pitanje da li će Narodna skupština samo subjektivno konstatovati da je neko ’istaknuti pravnik’ i biće izabran na tako odgovornu funkciju da upravlja pravosuđem.“

Savet navodi da ne postoje garancije da će istaknuti pravnici biti nezavisni u odnosu na izvršnu i zakonodavnu vlast i da neće dozvoliti uticaj vlasti na donošenje odluka.

„Ovakvim sastavom i načinom izbora Visokog saveta sudstva nije uspostavljena nikakva ravnoteža, niti inkluzija o kojoj se govori u obrazloženju amandmana, naprotiv, samo se omogućava zakonodavnoj i izvršnoj vlasti da posredno, preko članova koje bira Narodna skupština ugrožavaju nezavisnost i samostalnost sudstva i tužilaštva.“

Iako predloženim izmenama ministar pravde i predsednik odbora za pravosuđe Narodne skupštine nisu više obavezni članovi VSS-a, Savet upozorava da oni ipak mogu da budu članovi ovog tela.

„Data je mogućnost da umesto ta dva člana Narodna skupština uz predlog odbora za pravosuđe izabere pet članova, a u tih pet mogu biti i ministar pravde i predsednik Skupštinskog odbora za pravosuđe preko kojih će Narodna skupština vršiti pritiske na pravosuđe, što vlast i sada čini.“

Savet ocenjuje da se odredbom da predsednik VSS-a bude izabran među članovima koji nisu sudije „uspostavlja nestručnost“.

„Nije jasno zašto se toliko potcenjuje sudijski poziv, sudijska struka i uvodi nestručnost, jer ’istaknuti pravnik’ može da bude svaki pravnik, koji možda nikada nije radio u sudu, nikada nije sudio niti primenjivao procesne, ni druge zakone, niti zna šta je pravosuđe.“

Savet navodi i da novina po kojoj predsednik VSS-a ima „zlatni glas“ omogućava istaknutim pravnicima da autokratski upravljaju ovim telom – jer sa pet članova i „zlatnim glasom“ mogu da upravljaju pravosuđem samostalno, bez ikakvog uticaja sudija i tužilaca.

Kao još jedan pritisak na pravosuđe Savet vidi novinu da ministar pravde može da pokrene disciplinski i postupak za razrešenje.

„To opet znači da čak i kada izvršna i zakonodavna vlast preko ’istaknutih pravnika’ preuzmu potpuno upravljanje pravosuđem, da to nije dovoljno, nego se smatra da u toj vlasti treba da učestvuje i ministar kao deo izvršne vlasti.“

Predlog da se sudije biraju iz redova polaznika Pravosudne akademije, Savet smatra problematičnim jer se, osim što se diskriminišu druge licencirane institucije, vrši uticaj na njihov izbor.

„Država forsira Pravosudnu akademiju jer preko nje utiče na izbor sudija, utiče na to ko će se primati na obuku i ko će na taj način steći mogućnost da konkuriše za sudiju, odnosno tužioca.“

Podsetimo, Ministarstvo pravde je krajem januara izradilo nacrt izmena Ustava koje se odnose na pravosuđe u okviru pregovora o pristupanju Srbije Evropskoj uniji. Ono na čemu je EU insistirala jeste poboljšanje položaja pravosudnih institucija, odnosno jačanje nezavisnosti i samostalnosti sudija i tužilaca.

Primedbe na amandmane iznela su strukovna udruženja, ali i sudovi. U otvorenom pismu Narodnoj skupštini, Vladi Srbije i Ministarstvu pravde udruženja su istakla da predloženi ustavni amandmani slabe nezavisnost sudstva, a jačaju politički uticaj na pravosuđe. Udruženja su odbila da učestvuju u javnoj raspravi o novim amandmanima ocenjujući ih kao neprihvatljive.

Istog stava bili su i pojedini sudovi, među kojima i najviši sud u zemlji – Vrhovni kasacioni sud.

Uprkos protivljenju sturčne javnosti, ministarka pravde Nela Kuburović nedavno je izjavila da će amandmani biti usvojeni i da o njihovom povlačenju nema reči.