Šarićevi saradnici štedeli u apoenima od 10 evra

Šarićevi saradnici štedeli u apoenima od 10 evra

Nebojša Spasić (foto: Vranjske)

U nastavku suđenja Darku Šariću i njegovoj grupi za pranje novca optuženi su komentarisali predstavljene dokaze – poslovnu i bankarsku dokumentaciju u vezi sa privatizacijom firme „Bratstvo“ iz Preševa. Ova dokumenta, po rečima tužioca, pokazuju mehanizam kojim se novac stečen švercom kokaina ubacivao u legalne tokove.

Piše: Bojana Pavlović

U optužnici iz decembra 2011. godine navodi se da su Šarić, Boban Stojiljković i Bojan Stanojković osmislili plan kako da kupe firmu u privatizaciji i pritom prikriju da su oni pravi kupci. Da bi se obezbedila bankarska garancija za kupovinu preduzeća, novac su u banku položila fizička lica. Dvanaest radnika pumpe „Europetrol“ uplatili su različite iznose manje od 15.000 evra kako bi se izbegla obavezna provera Uprave za sprečavanje pranja novca.

Novac je uplaćivan u apoenima od po 10 evra što ukazuje da je potekao od prodaje kokaina budući da se trgovina narkoticima obavlja u sitnim apoenima, tvrdi tužilaštvo.

Optuženi Goran Vučković, vlasnik pumpe, koji je u svoje ime uplatio 14.100 evra, objasnio je sudskom veću da je novac skupio tako što je deo pozajmio od svoje supruge, a deo je bila zarada od poslovnog prostora koji je izdavao.

„Tužiocu je bilo sumnjivo to što su sve novčanice bile od 10 evra. Dok sam radio na pumpi, meni su dolazili razni ljudi iz Makedonije, Grčke. Ja sam bio dužan da imam sitan novac da bih usitnjavao njima. Posle sam tako, menjajući te evre, i štedeo u tim apoenima“, rekao je Vučković koji je novac uplatio u sitnim apoenima, za koje tužilaštvo tvrdi da su zarađeni prodajom droge.

To, međutim, nije bio sav novac koji je Vučković uplatio, piše u optužnici. On je u Komercijalnu banku u Vranju doneo ukupno 170.000 evra u novčanicama od 10 evra. Njegov menadžer Goran Bogdanović dostavio je spisak imena i lične karte ljudi koji su, navodno, deponovali novac. Direktor filijale Nebojša Spasić naredio je službenici banke da na osnovu tih podataka otvori devizne račune i na svaki uplati novac, a potom sredio i da bankarska garancija bude odobrena.

Spasić, optužen da je grupi omogućio izdavanje bankarske garancije, naveo je da je u banci tačno propisano ko se kojim poslom bavi i da on, kao direktor, nije bio zadužen za provere sumnjivih transakcija. Objasnio je i da je bankarsku garanciju odobrio kreditni odbor u Beogradu, a ne on.

„Kada nekome odobravamo kredit, sve dostavljamo centali u Beogradu i trebujemo sredstva. Nama iz centrale nije bilo rečeno da softver koji je plaćen 10 miliona evra i koji je trebalo da prati sumnjive transakcije, nije radio godinu i po dana. To nije rečeno ni tužiocu“, objasnio je Spasić.

On je dodao da su svi radnici bili prisutni kada su im otvarani računi, ali i da je praksa velikih preduzeća da predstavnik firme otvara račune u ime radnika.

Suđenje se nastavlja sutra.

1 Comment

  1. rodoljub zaharijevic kaže:

    ko je ovde lud,pa ovo je cista zajebancija,tuzilastvo zakljucilo da je novac od prodaje droge,zasto,zato sto je u apoenima od 10 evara,jbt,dobro nije tuzilac poceo da okrece burmu i govori javlja mi se,svasta.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *