Šabić: Nacrt zakona kao da je pisan u interesu bezbednosnih struktura, a ne građana

Šabić: Nacrt zakona kao da je pisan u interesu bezbednosnih struktura, a ne građana

Poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić izjavio je danas da je „impresioniran“ velikim brojem izuzetaka koje Nacrt zakona o zaštiti podataka o ličnosti predviđa u korist raznih „nadležnih organa“, u odnosu na prava koja bi trebalo da garantuje.

Izvor: Beta

Šabić je za agenciju Beta istakao da je zbog toga nacrt nekonzistentan i da ostavlja utisak da je pisan više u interesu bezbednosnih struktura nego građana.

On je podsetio da je sličan stav iznela je i Evropska komisija koja je upozorila da veliki broj izuzetaka čini nacrt zakona komplikovanim i time manje transparentnim.

„S obzirom da je zaštita podataka o ličnosti osnovno pravo u Evropskoj uniji, potrebno je posebnu pažnju posvetiti tome da zakon bude jasan jer građanima omogućava brojna važna prava. To ne izgleda da je tako u predmetnom nacrtu“, citirao je Šabić mišljenje Evropske komisije dodajući da je jezik kojim je pisan nacrt konfuzan, komplikovan i teško razumljiv čak i pravnicima.

Poverenik je istakao da nejasan zakon uvek ostavlja prostor za različita tumačenja i velike mogućnosti za diskrecione odluke, pa i zloupotrebe.

„Zna se da svaka bezbednosna struktura, i u tom pogledu Srbija nije izuzetak, ima tendenciju da norme tumači na način koji bi opravdao njihovo postupanje, a koje je neretko sporno sa stanovišta zaštite ljudskih prava i pojedinca“, istakao je Šabić dodajući da zabrinjava i to što Nacrtom zakona nije određeno koji su to nadležni organi izuzeti iz pravila.

„Zabrinjavajuće nadostaje odgovor na pitanje ko su oni – policija, BIA, VBA? Ili, još neko? Komunalna policija, privatni detektivi…“, rekao je Šabić.

On je naveo da bezbednosne službe mogu obrađuju da lične podatke da bi obavljali svoje zakonom definisane zadatke, ali da je neodgovorno isključiti i mogućnost da te podatke obrađuju i u druge, čak nezakonite svrhe.

„To može biti posledica nemara, neznanja, ali i zle namere. Šta god bilo, zanimljivo je da za neke ʼobavezeʼ tih nadležnih organa u nacrtu izostaju sankcije. Bez obzira da li je to zbog namere zakonopisca ili zbog propusta, to svakako jeste razlog za brigu. ʼObaveze’ koje se mogu ne izvršavati i kršiti nekažnjeno, nisu nikakve garancije za prava građana, već samo prazne proklamacije“, istakao je Poverenik.

Šabić je podsetio da je u proleće prošle godine dostavio vladi model Zakona o zaštiti podataka o ličnosti koji je prošao široku javnu raspravu i dobio podršku niza relevantnih subjekata. Čak 18 nevladinih organizacija koje se bave ovom oblasti formalno zatražilo je od vlade da se odmah pristupi donošenju novog zakona na osnovu tog modela.

„Međutim, iako je čak i Vlada u Akcionom planu za Poglavlje 23 koji je usaglašen sa EU, navela da će model biti osnova novog zakona, to se nije dogodilo. U svakom slučaju, imali smo više nego dovoljno vremena da o ovom modelu sprovedemo i još jednu, formalnu javnu raspravu, da svako ko ima primedbe ili sugestije to iznese, da ako nađemo za shodno, korigujemo tekst modela. I da imamo nov zakon, usaglašen sa standardima EU. Umesto toga, imamo već ko zna koju po redu veoma lošu i praktično neprimenljivu verziju nacrta zakona. Zbog čega, to nije pitanje za mene“, zaključio je Poverenik.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *