Prenosimo najvažnije reakcije na otkriće da je Vlada Srbije zatražila od beogradskog aerodroma otpust duga od preko 22 miliona dolara koji je napravio avio-prevoznik „Air Serbia“, koje je objavila Mreža za istraživanje kriminala i korupcije – KRIK. Tekst ćemo svakodnevno ažurirati novim informacijama.

Transparentnost Srbija

„Desilo se ono što je ugovor propisao – da se od kompanije koja je 84% u vlasništvu Srbije (a ostatak u vlasništvu građana) uzima i daje kompaniji koja je 51% u vlasništvu Srbije (a ostatak u vlasništvu ‘Etihada’). Pri tome premijer najavljuje da će se aerodrom privatizovati do kraja 2016. godine. Aerodrom u privatizaciju kreće sa pozicija oslabljenih u prethodne tri godine, jer umesto da je investirao dobit i razvijao se, on se odricao u korist ‘Air Serbia’. To je ono što je sporno sa stanovišta zdrave ekonomske logike i ukazuje da je reč o političkom projektu, koji je javnosti predstavljen pod parolom borbe za očuvanje nacionalnog avio-prevoznika“, navodi se u saopštenju Transparentnosti. 

Mijat Lakićević, zamenik glavnog i odgovornog urednika „Novog magazina“

„Nastalo je zatišje, koje traje do dana današnjeg (četvrtak). Da li to znači da je Vlada Srbije KRIK-u zapušila usta? U suštini – ne.
Tačno je, doduše, da je ugovorom predviđena obaveza s jedne strane da Aerodrom „Air Serbia“ obezbedi razne pogodnosti i popuste prilikom korišćenja njegovih usluga, a sa druge da Srbija gotovinskim finansijskim inekcijama pomaže svoju, mada i ne samo svoju, avio-kompaniju.
Ali, kad se ovaj povod iskoristi da se ugovor između države Srbije i „Etihada“ malo bolje pročešlja, vidi se da KRIK nije uzalud trošio vreme i da za krik javnosti i te kako ima razloga.
…
Predsednik Nikolić se iz Emirata slavodobitno vratio sa vešću da „Arapi žele da prošire ’Air Serbia’“. Ko ne bi? Sve dok poslovni rizik ne pada na njih, kao ni na predsednika ili premijera Srbije, nego na njene građane koji, da bi „posao stoleća“ opstao, moraju da izvade novac iz sopstvenog džepa. Tačnije, izvadi im ga vlada, a da oni toga nisu ni svesni“, piše Lakićević za Peščanik.

Karikatura Predraga Coraxa

Premijer Aleksandar Vučić izjavio je da Vlada Srbije nije oprostila 22 miliona dolara duga kompaniji „Air Serbia“, kao i da su svi procesi u skladu sa ugovorom.

„Ljudi govore da se nešto aerodromu uzima. Aerodrom nije vredeo 35 godina 100, 120 miliona. Danas vredi 500 miliona pa vas molim, pogledajte ugovor pa ćete da vidite da je sve u skladu sa ugovorom“, rekao je Vučić pozivajući se na ugovor o „Air Serbia“ koji do danas nije objavljen u celini.

Miroslav Prokopijević, profesor ekonomije

„Dao Bog da je ovo jedino što će biti otpisano ‘Air Serbia’ Ne bi bilo u redu da ‘Air Serbia’ u daljem periodu posluje na račun poreskih obveznika u Srbiji. Jer kao komercijalna kompanija ona mora da zaživi ili da nestane. Na žalost, ono što počne sa čudnim i nestandardnim odredbama štetnim za državu to se obično i nastavi u sličnom tonu. Bojim se da će i ovde biti da strani partner prisvaja dobit, a da Srbiji ostavlja gubitke.“

Pokret Dosta je bilo je Agenciji za borbu protiv korupcije podneo inicijativu za pokretanje postupka protiv direktora Uprave za javni dug Branka Drčelića zbog sukoba interesa. Kako je objašnjeno, Drčelić istovremeno servisira javni dug „Air Serbia“ u svojstvu direktora Uprave za javni dug i kontroliše poslovanje„Air Serbia“ kao član Nadzornog odbora te kompanije, što je zabranjeno Zakonom o Agenciji za borbu protiv korupcije.

Milan Kovačević, ekonomista

„Ako se želi razvijati akcionarstvo, nikako ne sme ni vlasnik koji ima 83 odsto da odlučuje direktno i to direktno protiv interesa tog preduzeća, pa u krajnjoj liniji protiv interesa države.“

Pokret Dosta je bilo: Uništavanjem aerodroma Vučić prikriva neuspeh „Air Serbia“

„Zahtev Vlade Srbije da Aerodrom „Nikola Tesla“ otpiše „Air Serbia“ još jedan dug u visini od 22 miliona dolara samo je još jedna u nizu Vučićevih pljački građana Srbije. Uništava se aerodrom koji dobro posluje i koji je u većinskom vlasništvu Srbije, da bi se prikazao lažni profit „Air Serbia“ koju vode Vučićevi poslovni partneri, na čelu sa Sinišom Malim. Sve se to radi uz pomoć tajnih ugovora, koji su zaštitni znak Vučićeve vladavine.“

Savetnik za razvoj i investicije Mahmut Bušatlija ukazuje na nedostatke ovakvog načina upravljanja državnim kapitalom.

„Kada nekome oprostite 22 miliona dolara potraživanja, to bitno remeti sve rezultate poslovanja u prethodnim godinama. Kad se najavljuje prodaja aerodroma, onda u periodu u kojem se traži kupac ili koncesionar, on će se u svojim procenama orijentisati prema performansama tog preduzeća, u ovom slučaju je to aerodrom. Ako narušite rezultate poslovanja, onda je teško očekivati da se za to dobiju ozbiljne pare. Drugi problem jeste činjenica da oslobađajući obaveze „Air Serbia“ da vrati usluge koje joj je aerodrom pružio, praktično subvencionirate tu firmu. „Air Serbia“ će i ove godine, zahvaljujući tome, moći da uzme neki profit koji nije zasnovan na rezultatima rada, nego na tome što ih je država oslobodila potraživanja. Problem je što država oslobađa jednog korisnika, i to onog u kojem je državni kapital prisutan, čime tu firmu dovodi u povoljan položaj u odnosu na sve ostale.“

Nemanja Nenadić, programski direktor „Transparentost Srbija“

Ministarstvo privrede saopštilo je da otpis duga Er Srbije prema aerodromu „Nikola Tesla“ u iznosu od 22 miliona dolara zapravo predstavlja investiciju države. Etihad je učinio uslugu državi jer je pristao da se obaveza investicije države „prebije“ sa troškovima prema aerodromu, objasnili su iz Ministarstva.

Zorana Mihajlović, potpredsednica Vlade Srbije, smatra da otpustom duga prema kompaniji „Air Serbia“ aerodrom neće trpeti nikakvu štetu .

„Niko neće trpeti. Imamo aerodrom koji se razvija, koji jedini u regionu ima trend rasta i ja ne vidim nikakav problem u tome što smo mi ne samo ispoštovali našu ugovornu obavezu, nego što smo omogućili da se dalje radi. Dakle, to što je država sada uradila omogućila je da ‘Air Serbia’ i aerodrom dalje rade.“

Siniša Mali, gradonačelnik Beograda i predsednik nadzornog odbora kompanije „Air Serbia“, priznao je da „Air Serbia“ ne bi postojala bez otpusta dugova.

„Ne bi postojala ‘Air Serbia’, ne bi postojao bilans ‘Air Serbia’. Onaj ‘Jat Airways’ koji je postojao bio bi u bankrotu, bio bi u stečaju. Srbija bi bila bez svoje nacionalne avio-kompanije, mi ne bismo imali ono što imamo danas i takođe aerodrom Beograd bi bio verovatno najlošije rangirani aerodrom u regionu. Jer bez nacionalne avio-kompanije nemate ni rast nacionalnog aerodroma.“

Saopštenje Aerodroma „Nikola Tesla“

Kao akcionarsko društvo u kome Republika Srbija poseduje većinski paket, odnosno 83,15 odsto akcija, Aerodrom „Nikola Tesla“ postupa u skladu sa preporukama i odlukama većinskog vlasnika koga predstavlja Vlada Republike Srbije.

Slobodan Georgiev, novinar BIRN-a

„Novo otkriće KRIK-a pokazuje ono što Vlada Srbije treću godinu bezuspešno pokušava da prikrije – da na veštački način i novcem svih građana Srbije pokriva gubitke koje pravi nekadašnji „Jat“. To se radi da bi se u javnosti jedan problematičan poslovni projekat predstavio kao nešto najbolje što se dogodilo Srbiji u poslednjih nekoliko decenija. Osim toga, vidimo da je u 2015. godini taj posao postao neka vrsta ličnog angažmana predsednika Vlade koji jednostranim odlukama uređuje poslovanje privrednih društava, što nije u skladu sa najboljim poslovnim praksama u svetu. Dokument koji je KRIK objavio pokazuje da su ljudi koji vode javna preduzeća zapravo marionete u rukama predsednika Vlade jer kada bi se vodili poslovnom logikom, ne bi morali da primene ovakve ‘preporuke’ koje dolaze iz Nemanjine 11.“

Ivan Ninić, Centar za vladavinu prava

„Evidentno je da se otpust duga na koji KRIK ukazuje javlja kao posledica lošeg poslovanja „Air Serbia“ u 2014. i 2015. godini. To naravno u Vladi Srbije nikada neće priznati i zato se bilansi šminkaju na kraju prošle godine. Sve gubitke „Air Serbia“ plaćaju direktno građani, jer se otpust duga vrši na uštrb dobiti aerodroma. Hipiotetički posmatramo da je „Air Serbia“ regulisala obavezu od 2,3 milijarde dinara to bi podiglo i prihod i dobit aerodroma. A to znači veća dividenda aerodroma, pa bi deo novca otišao u budžet, a deo u investicije preduzeća. Ipak, premijer Vučić forsira kreativnu ekonomiju, tako da je iz njegovog ugla najvažnija prcepcija javnosti nego stvarni parametri i zakoni tržišta. I sve bi to u slučaju „Air Serbia“ bilo zabavno gledati i slušati kada poreski obveznici ne bi finansirali improvizaciju ekonomske politike Vlade.“

Miša Brkić, ekonomski novinar, smatra da otpustom duga Vlada pokušava veštački da prikaže da „Air Serbia“ posluje dobro.

„Da se premijer ne meša i preraspodeljuje novac javnih preduzeća, onda bismo imali pravu sliku stanja poslovanja ‘Air Serbia’ koje nije tako sjajno kako vlasnici hoće da predstave. Ovako može da se zaključi da neko namerno obara cenu aerodroma i da bi neko u toj kupoprodaji mogao da se okoristi.“

Nemanja Nenadić, programski direktor „Transparentost Srbija“, smatra da preduzeća ne treba da se finansiraju kroz oprost dugova.

„Nije sporno da država može da pomogne, da vrši ulaganja u preduzeće koje je u njenom delimičnom vlasništvu. Ipak, sam način kako to rade je više sporan nego sama činjenica da se preduzeće ’Air Serbia’ pomaže.“