Poverenik novčano kaznio tužilaštvo zbog Savamale
Poverenik za informacije od javnog značaja saopštio je danas da je novčano kaznio Više javno tužilaštvo u Beogradu jer je odbilo da postupi po njegovom rešenju i dostavi informacije u vezi sa slučajem Savamala.
Piše: Bojana Jovanović
Tužilaštvo je odbilo da dostavi profesionalnu biografiju postupajućeg tužioca, informacije o tome da li su protiv lica koja nisu postupala po zahtevima tužioca u toku istrage pokrenuti krivični i disciplinski postupci, navodi se u saopštenju.
Umesto da postupi po rešenju, tužilaštvo je obavestilo Poverenika da je celokupne spise predmeta prosledilo Apelacionom javnom tužilaštvu u Beogradu.
„Budući da takav postupak ne predstavlja nikakav Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja predviđen procesni akt, nameće se zaključak da Više tužilaštvo ‘uspostavlja’ nov, u pravnom poretku nepostojeći mehanizam za izigravanje prava javnosti“, piše u saopštenju.
Poverenik navodi da je nakon toga tužilaštvo obavestilo Poverenika da se obratilo Republičkom javnom tužilaštvu sa inicijativom da ono tužbom kod Upravnog suda zatraži poništaj rešenja Poverenika.
„Republičko javno tužilaštvo je moglo, i još može (ako je u stanju da za to iznađe bilo kakav opravdani razlog) da podnese takvu tužbu Upravnom sudu, ali čak ni to ne bi predstavljalo opravdanje za nepostupanje po konačnom, izvršnom i obavezujućem rešenju. Eventualnu odluku o odlaganju izvršenja mogao bi, po zakonu doneti jedino postupajući sud“, piše u saopštenju.
Poverenik je ukazao da je nepoštovanje zakona koje čini bilo koji organ vlasti, uvek razlog za zabrinutost, a naročito kada to čini tužilaštvo kome je jedna od osnovnih funkcija da „štiti zakonitost“.
„A u konkretnom, i inače više nego neprijatnom slučaju Savamala, koji s razlogom privlači veliku pažnju javnosti, i domaće i strane, uskraćivanjem javnosti informacija koje su sasvim očigledno legitiman predmet njenog interesovanja i čije objavljivanje ne može ugroziti ni jedan legitiman interes, slučaj dobija dodatnu nepoželjnu dimenziju.“
1 Comment
Interesantno je da je u tužilaštvu napravljen sistem da svaki predmet može da se „stavi u fioku“. Modus „predmet je dat u apelaciju ili višem tužiocu“ je izgovor za to. Tužilac koji preda predmet višoj tužilačkoj instanci, sačinjava samo belešku (nema obavezu) i tada osim beleške i zavodnog broja nikakvog traga ni dokumenta nema. Čak nema ni dokaza o primopredaji sa potvrđujućim međusobnim potpisima a za takve stvari oko primopredaje umeju da vode lepe postupke za zloupotrebu. Gde je obaveza da se skeniraju dokumenta? Gospodo, nikakav trag više ne postoji, čak ni sadržaj spisa predmeta jer je omot spisa otišao a sutra neko može da kaže „nije ni došao“. Crna rupa u zemlji je tužilaštvo.