Od 48 profila objavljenih u bazi imovine političara u 10 slučajeva političari poseduju skrivene nepokretnosti, njih 21 ima nelegalne nekretnine, šestoro je sarađivalo sa osuđivanim kriminalcima, a isto toliko posluje preko ofšora, neki su od podataka danas iznetih na konferenciji „Šta se krije iza skrivene imovine političara“ koju je organizovao KRIK.

Piše: Bojana Pavlović 

Konferenciju u Medija centru otvorila je ambasadorka Australije Džulija Fini koja je istakla da ambasada podržava KRIK u borbi za slobodno i odgovorno novinarstvo. Ona je podsetila da je posao novinara da postavlja pitanja, a političara da na njih odgovore ističući da građani treba da pozivaju na odgovornost predstavnike vlasti.

„Možda će biti smešno, ali pre nekoliko godina premijer jedne od australijskih država podneo je ostavku zbog flaše vina. U pitanju je bilo dobro vino, a on nije prijavio da ga je dobio na poklon. U Australiji nikad više neće moći da se bavi politikom. To je ono što treba da postignete“, rekla je Fini.

Novinarka KRIK-a Dragana Pećo, koja je koordinatorka projekta Baza imovine političara, rekla je da KRIK od osnivanja istražuje imovinu i poslove predstavnika vlasti, kao i onih koji pretenduju da dođu na najviše pozicije u državi.

„Objavili smo 48 profila – od toga smo u 10 slučajeva otkrili da političari poseduju imovinu koju nisu prijavili. Utvrdili smo da postoje i oni koji ne poseduju imovinu, ali nekretnine imaju članovi njihove porodice. Njih 21 ima nelegalne nekretnine, među njima i ministarka građevine Zorana Mihajlović. Veze sa osuđivanim kriminalcima imalo je šest političara. Takođe šestoro posluje preko ofšora“, rekla je Pećo.

Ona je dodala da su protiv 33 političara vođeni krivični ili prekršajni postupci, kao i oni pred Agencijom za borbu protiv korupcije.

Pećo je istakla da KRIK-ova baza daje bolji uvid u imovinu od registra koji vodi Agencija za borbu protiv korupcije.

„Prvo otkriće bila je imovina tadašnjeg premijera Aleksandra Vučića. On u svom kartonu navodi da poseduje samo garsonjeru, ali mi smo otkrili da njegova supruga ima znatno veći stan odmah pored njegovog.“

Ona je navela i da je najčitaniji profil premijerke Ane Brnabić, zatim kandidata za predsednika Srbije Luke Maksimovića i predsednika Aleksandra Vučića.

Pećo je podsetila i da političari burno reaguju kada objavimo podatke o njihovoj imovini i poslovima.

„Nakon tih velikih otkrića, ono što nam se najčešće dešavalo jeste da smo bili napadani kroz prorežimske tabloide. Pre objavljivanja otkrića o imovini sadašnjeg predsednika, a bivšeg premijera, Aleksandra Vučića u ‘Informeru’ je već izašlo kako KRIK želi da napadne premijera i planira da objavi da poseduje hiljadu kvadrata“, navela je Pećo podsećajući i na reakciju aktuelne ministarke koja je netačno tvrdila da joj je ugrožena bezbednost jer je KRIK objavio njene privatne podatke.

Govoreći o odnosu javnosti i privatnosti zamenica Poverenika za informacije od javnog značaja Stanojla Mandić istakla je da su to dve strane novčića i da svaki konkretan slučaj zahteva vaganje.  Političari se, kako kaže, neosnovano pozivaju na tajnost podataka kada je reč o njihovoj imovini.

„Podatak može biti tajan ako bi njegovo otkrivanje ugrozilo nacionalnu bezbednost što nije slučaj sa imovinom političara. Prag privatnosti kod funkcionera dosta je niži nego kod običnog građanina. Kada je tema od javnog značaja postoji jak interes da se objavi. Dakle javni interes, nikako privatni“, istakla je Mandić.

Zlatko Minić iz organizacije „Transparentnost Srbija“ istakao je da nije sramota biti bogat, ali da je ključno pitanje na koji je način političar to bogatstvo stekao – da li je kršio propise ili koristio propuste u zakonu.

„Primer da je Siniša Mali sam sebi prodao firmu može da stoji na Vikipediji kada nekome hoćete da objasnite šta je pranje novca“, rekao je Minić podsećajući da je tužilaštvo donelo odluku da Mali nije izvršio krivično delo.

Novinar „Južnih vesti“ Stefan Marković koji je sa novinarima KRIK-a istraživao lokalne političare, istakao je da su sve institucije u Leskovcu odbijale da odgovore na zahteve za pristup informacijama od javnog značaja pod istim izgovorom – da nema registrovan elektronski potpis.