Početak suđenja Veljku Belivuku za pomaganje u ubistvu Vlastimira Miloševića odloženo je danas jer je sudija na bolovanju. Za pomaganje u ubistvu optuženi su i Marko Miljković i Mirko Kojić, dok je ubica nepoznat.

Piše: Milica Vojinović

Današnje pripremno ročište odloženo je zbog bolesti sudije Slavice Nikolić. Na pripremnom ročištu, koje je inače zatvoreno za javnost, tužilaštvo i odbrana predložiće svedoke i dokaze.

Belivuk je uhapšen početkom februara pod sumnjom da je ubio Miloševića, međutim, nekoliko meseci kasnije optužen je da je u ubistvu pomogao nepoznatom izvršiocu. Ovo nije prvi put da je Belivuku ublaženo krivično delo.

U pritvoru je od hapšenja, kao i Miljković, dok je Kojić u bekstvu.

Ubistvo na šinama

Vlastimir Milošević ubijen je 30. januara ove godine nedaleko od zgrade u kojoj je živeo u Ulici 27. marta.

Nepoznati ubica ispalio je na Miloševića deset hitaca iz škorpiona sa prigušivačem od kojih ga je sedam pogodilo, navodi tužilaštvo. Milošević je zadobio teške povrede unutrašnjih organa, ali je ipak počeo da beži.

„Malaksao zbog naglog i velikog gubitka krvi“ pao je na trotoar pored tramvajskih šina da bi mu zatim ubica pritrčao i iz neposredne blizine u glavu ispalio još šest metaka.

Prema navodima optužnice, Belivuk, Miljković i Kojić su od oktobra 2016. godine planirali Miloševićevo ubistvo.

Oni su optuženi da su nepoznatom ubici pomogli tako što su nabavili zeleni automobil marke „mazda“ i na njega stavili ukradene tablice. Ovim automobilom ubica i nepoznati saizvršioci odvezli su se nakon ubistva.

Automobil su dan nakon ubistva spalili u Danteovoj ulici na Karaburmi. Na automobilu, kao i na ukradenim tablicama, nađen je Belivukov DNK.

Odbrana

U svojoj odbrani pred tužiocem Belivuk je rekao da ne može da objasni odakle njegovi tragovi tu.

Prema njegovim rečima on se na dan ubistva probudio između devet i pola deset ujutru nakon čega je otišao na stadion FK „Partizan“ u Humskoj gde je imao sastanak sa Milošem Vazurom, direktorom ovog fudbalskog kluba.

Belivuk je rekao da je Miloševića upoznao 2012. godine kada je počeo da radi na splavu „Fristajler“, gde je i Milošević radio. Sa njim se, kako tvrdi, nikad nije družio. Javljali su se jedan drugom, moguće je da su nekada zajedno popili piće, rekao je Belivuk.

On je ispričao da je prekinuo kontakt sa Miloševićem posle tuče koja je 2014. izbila među njihovim drugovima na ovom splavu. Rekao je da nije bio prisutan, ali da je kasnije pregledao snimke sigurnosnih kamera i video da Milošević nikoga nije tukao, već je pokušavao da spreči sukob.

Po njegovim rečima, međutim, Milošević je štitio one koji su tukli njegove drugove zbog čega su se razišli.

Naveo je da je oko godinu i po dana kasnije, Milošević telefonom zvao njegovog druga Aleksandra Stankovića i požalio se da su „neki Grobari došli u kafanu koju je on obezbeđivao i da tamo prave haos“. Stanković je navodno rekao da nema veze sa tim osobama i da slobodno može da ih izbaci. Nakon toga više nije imao kontakt sa Miloševićem.

Prošlost

Belivuk je sa ubijenim Aleksandrom Stankovićem zvanim Sale Mutavi bio jedan od vođa grupe navijača Partizana po imenu „Janjičari“. Ova grupa huligana, koju su činili uglavnom bivši navijači drugih klubova, preuzela je do kraja 2013. južnu tribinu od do tada vodeće grupe „Alkatraz“.

Belivuk je više puta osuđivan – u oktobru 2007. napao je dvojicu mladića ispred splava „Blejvoč“ gde je radio kao šef obezbeđenja.

Godinu dana kasnije optužen je za teško ubistvo u pokušaju.U septembru 2015. međutim optužnica je izmenjena i umesto za pokušaj ubistva, Belivuku se na teret stavljalo nanošenje teških telesnih povreda. Osuđen je na pet meseci i 15 dana zatvora.

Bio je umešan i u demoliranje kafića „Holivud“ koji je bio u vlasništvu Aleksandra Vavića, jednog od vođa supraničke navijačke grupe. Krivična prijava protiv njega u ovom slučaju je odbačena pošto je platio 100.000 dinara.

Javnost je za Belivuka čula krajem aprila prošle godine nakon prebijanja članova obezbeđenja direktora Partizana Miloša Vazure na parkingu ispred stadiona što su snimile sigurnosne kamere.

Iako se na snimku vidi nasilno prebijanje, Belivuk i još jedan član grupe sklopili su sporazum sa tužilaštvom. Belivuk je osuđen na godinu dana kućnog zatvora. Na sudu se branio tvrdeći da je bio isprovociran i da mu prebijeni psovao mrtvu majku.

Presuda mu je izrečena krajem septembra, što znači da je u trenutku ubistva Miloševića, Belivuk trebalo da ne napušta stan. On, međutim, tada još nije počeo da služi kaznu.

Priču o Aleksandru Stankoviću pročitajte na ovom linku