Jedanaest i po miliona dokumenata procurilo je iz jedne od glavnih agencija za osnivanje ofšor firmi „Mossack Fonseca“. Papiri otkrivaju imena različitih političara, kriminalca, biznismena i poznatih ličnosti koji su se skrivali iza kompanija osnovanih u poreskim rajevima. Na ovom istraživanju, koje predvode ICIJ i „Zidojče Cajtung“ učestvovalo je više od 100 redakcija širom sveta, među kojima i KRIK.

Priredila: Bojana Jovanović

Međunarodni konzorcijum istraživačkih novinara (International Consortium of Investigative Journalists – ICIJ), nemački list „Zidojče Cajtung“ (Süddeutsche Zeitung) i više od 100 novinarskih organizacija širom sveta došli su u posed baze dokumenata koja je procurila iz jedne od vodećih kompanija za osnivanje ofšor firmi „Mossack Fonesca“. Mreža za istraživanje kriminala i korupcije – KRIK učestvovala je u projektu „Panamska dokumenta“ i analizirala podatke u vezi sa Srbijom.

Poslovanje preko ofšor destinacija je legalno. Ofšor kompanije, međutim, često se koriste za skrivanje pravog vlasnika, njegove imovine, sprovođenje tajnih novčanih transakcija, izbegavanje plaćanja poreza i pranje novca. Teško je utvrditi ko je njihov stvarni vlasnik jer se krije iza agenata koji osnivaju preduzeće.

Kompanija „Mossack Fonseca“ sa Paname jedan je od najvećih tvoraca fiktivnih firmi, sa ograncima u više od 30 gradova širom sveta. Prošle godine iz nje je do istraživačkih novinara procurilo 11 i po miliona dokumenata.

Dokumenta sadrže interne podatke ove advokatske kancelarije koji se odnose na više od 214 hiljada ofšor kompanija koje se dovode u vezu sa osobama i firmama iz preko 200 zemalja. Baza dokumenata koju čine mejl komunikacija, finansijski izveštaji i poslovna dokumentacija otkriva skriveno vlasništvo nad kompanijama i bankovnim računima registrovanim na 21 ofšor destinaciji i odnosi se na period od 1977. godine do danas.

Baza pokazuje na koji način industrija advokatskih firmi i velikih banaka prodaje tajanstvenost političarima, prevarantima i kriminalcima podjednako kao i milijarderima, poznatim ličnostima i sportskim zvezdama.

Skriveno vlasništvo

Po nacionalnim zakonima i međunarodnim sporazumima, firme kao što je „Mossack Fonseca“ trebalo bi da budu na oprezu ukoliko formiraju preduzeća i bankovne račune za klijente koji mogu da budu uključeni u pranje novca, utaju poreza ili neki drugi prestup. Posebnu pažnju treba da obrate na „politički izložena lica“ – vladine zvaničnike, članove njihovih porodica i saradnike, i da budu sigurni da u poslovanju preko ofšora nema korupcije.

Vladimir Putin (foto: occrp.org)

Dokumenta, međutim, pokazuju da su među klijentima „Mossack Fonseca“ narko-bosovi, osobe koje izbegavaju da plate porez i najmanje jedan osuđeni seksualni prestupnik. Papiri za osnivanje ofšor kompanija potpisivani su i od strane osoba koje su se nalazile na izdržavanju zatvorske kazne.

Milioni dokumenata otkrivaju da kompanije na egzotičnim destinacijama poseduje 12 aktuelnih i bivših svetskih lidera, kao i 128 političara i vršilaca javnih funkcija širom sveta. Mossack Fonseca osnivao je kompanije za 61 člana porodica i saradnika premijera, predsednika ili kraljeva širom sveta.

Dokumenta pokazuju na koji način su saradnici ruskog predsednika Vladimira Putina posredstvom mreže banaka i kompanija skrivenog vlasništva iz zemlje izvukli više od dve milijarde dolara, kao i da porodica Azerbejdžanskog predsednika Ilhama Alijeva koristi ofšor kompanije u Panami da drži tajne uloge u rudnicima zlata i imovinu u Londonu.

„Mossack Fonseca“ osnivao je ofšor kompanije koje su pod kontrolom premijera Islanda i Pakistana, kralja Saudijske Arabije, predsednika Argentine i koje se dovode u vezu sa predsednikom Kine, pokazuje istraživanje. Ukrajinski predsednik Petar Porošenko, koji se pozicionirao kao reformator u državi koju je potresala korupcija, takođe je povezan sa fiktivnim kompanijama. Fond na Britanskim Devičanskim Ostrvima imao je i otac britanskog premijera Dejvida Kamerona.

Lionel Mesi (foto: fcbarcelona.com)

U dokumentima se nalaze imena barem 33 osobe i kompanije koje se nalaze na crnoj listi vlade Sjedinjenih Američkih Država zbog dokaza da su poslovali sa meksičkim narko-bosovima, ali i terorističkim organizacijama poput Hezbolaha.

U bazi se pojavljuje 29 milijardera sa Forbsove liste 500 najbogatijih ljudi na svetu, a među klijentima „Mossack Fonseca“ su i poznati glumac Džeki Čen, koji je posedovao šest kompanija, i najbolji fudbaler sveta Lionel Mesi.

Dosijei sadrže nove detalje o velikim aferama, od najozloglašenije pljačke zlata u Engleskoj do slučaja korupcije u koji su bili uključeni čelnici FIFA-e, tela koje upravlja međunarodnim fudbalom.

Dokumenti takođe jasno pokazuju da velike banke igraju značajnu ulogu u formiranju kompanija. Baza sadrži podatke o više od 15.300 kompanija koje banke osnivaju za klijente koji žele da posluju u tajnosti.

Najznačajnija svetska otkrića iz ovog projekta, KRIK će prenositi svakodnevno na svom sajtu. Objavićemo u narednim danima i nedeljama i priče o najzanimljivijim Srbima koji su osnivali kompanije preko agencije „Mossack Fonesca“.

(Ne)legalno poslovanje kroz ofšor

Poslovanje posredstvom ofšor kompanija nije nužno nelegalno, ali se često ove kompanije koje rade po zakonima države u kojoj su registrovane, koriste za izbegavanje plaćanja poreza i pranje novca.

Dokumenta pokazuju da je „Mossack Fonseca“ često znao da klijenti imaju krivičnu prošlost, ali je nastavio da radi za njih, kao i da je klijente štitio tako što je prikrivao sumnjive transakcije i manipulisao službenom evidencijom. Tako je i jedan srpski kontroverzni biznismen, umešan u zloupotrebe sa privatizacijama i pranje novca, koristio usluge ove agencije, a „Mossack Fonesca“ znao je čime se on bavi.

Sedište Mossack Fonseca na Panami (foto: ABC Australia)

Podaci pokazuju da je firma klijentima nudila uslugu promene datuma na dokumentima i stavljala datume iz prošlosti kako bi klijentima pomogla u finansijskim poslovima. Da je to bila uobičajena praksa pokazuje mejl prepiska iz 2007. u kojoj zaposleni govore o formiranju cena – klijenti bi za svaki mesec unazad platiti oko devet dolara. „Mossack Fonseca“ je u Nevadi pokušala da sebe i svoje klijente zaštiti od sudskog postupka uništavanjem dokumentacije iz jednog ogranka. Obrisana je čak i elektronska evidencija iz telefona i kompjutera.

Vlasti Britanskih Devičanskih Ostrva kaznile su „Mossack Fonseca“ sa 37 hiljada dolara zbog kršenja pravila o sprečavanju pranja novca, jer je firma osnovala kompaniju za sina bivšeg egipatskog predsednika Hosnija Mubaraka, nakon što je u Egiptu optužen za korupciju.

U odgovoru na pitanja koja su im poslali novinari ICIJ-a, „Mossack Fonseka“ je naveo da oni ne podstiču i ne promovišu nezakonito poslovanje.

„Vaši navodi da klijentima pružamo mogućnost da sakriju identitet stvarnih vlasnika kompanija su potpuno neosnovana i netačna.“ Firma je dodala da je stavljanje prošlih datuma na dokumenta „utemeljena i prihvaćena praksa“ koja je „uobičajena u našoj industriji i njen cilj nije da prikrije ili sakrije nezakonite radnje.“

Jedan od osnivača kompanije, Ramon Fonseka nedavno je na panamskoj televiziji izjavio da njegova kompanija ne snosi nikakvu odgovornost za to šta njihovi klijenti rade sa kompanijama koje im osnivaju, prodaju i održavaju. Svoju advokatsku kancelariju uporedio je sa fabrikom automobila – odgovornost nestaje onog trenutka kada je automobil proizveden. Kriviti „Mossack Fonseca“ za to šta njihovi klijenti rade sa kompanijama bilo bi isto kao kriviti proizvođača automobila jer je automobil korišćen u pljački, naveo je Fonseka.