Najvažniji slučajevi zaglavljeni u tužilaštvu
Tri slučaja koja su u poslednjih nekoliko godina uznemirila javnost u Srbiji – rušenje u Savamali, napad na novinare na inauguraciji predsednika Aleksandra Vučića i skrivena imovina gradonačelnika Beograda Siniše Malog već mesecima su zaglavljeni u Prvom osnovnom tužilaštvu u Beogradu. Novih informacija retko ima, a tužilaštvo uglavnom tvrdi da predistrage stoje jer se čekaju informacije koje policija i druge institucije prikupljaju za njih.
Piše: Milica Vojinović
Urgencije poslate policiji, institucije ne šalju podatke, čeka se saslušanje nekih lica – bili su samo su neki od odgovora portparolke Prvog osnovnog tužilaštva kada su se novinari KRIK-a u poslednjih nekoliko meseci raspitivali za ova tri postupka.
Ovi odgovori građanima ne znače mnogo. U suštini, gotovo svaki značio je samo jedno – ništa novo u slučajevima Savamala, Siniša Mali i napad na inauguraciji.
Ne možemo sa sigurnošću da tvrdimo zbog čega ovi postupci tapkaju u mestu. Pojedini analitičari smatraju da se to dešava jer su slučajevi „politički osetljivi“, odnosno u njih su umešani ljudi sa vrha vlasti.
Lakše je, međutim, videti posledicu – što je u javnosti manje reči o ovim slučajevima, to je i zainteresovanost za njih manja.
Savamala
Sigurno najkontroverzniji, ali u javnosti i najpoznatiji, je slučaj nelegalnog rušenja u beogradskoj četvrti Savamala.
Pre gotovo dve godine nepoznate osobe sa fantomkama na glavama došle su u sred noći u Savamalu, zarobile prolaznike i bagerima porušile nekoliko objekata u privatnom vlasništvu.
Deluje neverovatno da se ni nakon dve godine ne zna ime nijednog „fantoma“, kao ni organizatora ovog bizarnog događaja.
Slučaj Savamala prvobitno je vodilo Više tužilaštvo u Beogradu. Nakon više od godinu dana prosledili su ga Prvom osnovnom tužilaštvu jer su se, kako to često biva, proglasili nenadležnim.
Dakle, Višem tužilaštvu bilo je potrebno više od godinu dana da ustanove da se, kako su tada saopštili, „eventualno radi o krivičnim delima iz nadležnosti osnovnog tužilaštva“.
U osnovnom tužilaštvu ovaj slučaj se nalazi već 10 meseci i pomak nije napravljen. Odgovor tužilaštva gotovo uvek se svodi na prebacivanje odgovornosti na policiju koja im ne dostavlja informacije potrebne da nastave da istražuju slučaj.
Poslednja informacija koju je KRIK dobio iz ovog tužilaštva prošle nedelje je da se tužilaštvo priprema da pošalje nove urgencije – dopise kojima podseća policiju da dostavi tražene informacije.
Napad na inauguraciji
Ovaj slučaj Prvo osnovno tužilaštvo već je rešilo – odbacivanjem krivičnih prijava novinara i građana protiv nepoznatih osoba koje su ih na dan inauguracije predsednika Aleksandra Vučića nasilno uklanjale sa skupa podrške.
Odluka tužilaštva iznenadila je mnoge s obzirom na to da su javnosti ubrzo nakon događaja bile dostupne fotografije na kojima se vidi kako mišićavi muškaraci izvode ljude sa skupa, nasilno ih držeći oko vrata. Jedan od nasilnika član je ekipe huligana i kriminalca Aleksandra Stankovića Saleta Mutavog, ubijenog u oktobru 2016. godine.
Slučaj „tetka iz Kanade“ prošao je tri tužilaštva i nijedno nije ispitalo poreklo 205.000 evra kojima je ministar odbrane Aleksandar Vulin kupio stan. Tužilaštvo za organizovani kriminal je nakon skoro dve godine proveravanja zaključilo da Vulin nije zloupotrebio položaj i primio mito, ali i da nije nadležno, jer Vulin u trenutku kupovine stana nije bio ministar već poslanik.
Nenadležnim se proglasilo i Više tužilaštvo u Beogradu, navodeći da je o ovom slučaju već odlučilo Tužilaštvo za organizovani kriminal.
Prvo osnovno tužilaštvo u Beogradu proveravalo je samo da li je Vulin prijavio imovinu u skladu sa zakonom. Ono je zaključilo da Vulin nije prekršio zakon time što je prijavio netačne podatke o imovini, pravdajući to kao njegov „eventualni propust“ i „nepreciznost“.
Vladajuća partija je nakon inauguracije reagovala rekavši da su u pitanju bili redari stranke koji su pokušavali da spreče provakacije i nemire.
Slično obrazloženje našlo se i u odluci tužilaštva koje je nakon pet meseci vođenja postupka procenilo da su „isprovocirani ljudi“ novinare „izveli iz mase“ da bi sprečili nasilje i tuču.
Slučaj se, međutim, krajem decembra prošle godine ponovo našao na dnevom redu Prvog osnovnog tužilaštva. Nakon žalbi građana i novinara čije su krivične prijave bile odbačene, Više tužilaštvo naložilo je Prvom da ponovo pokrene postupak.
Od tada je prošlo četiri meseca, a prema poslednjim informacijama u ovom postupku saslušana je samo jedna osoba. Uskoro bi, kako je iz tužilaštva rečeno novinarima KRIK-a, trebalo da budu saslušana „još neka lica“.
Siniša Mali
Nakon otkrića KRIK-a da je Siniša Mali kao direktor ofšor firme kupio 24 stana u luksuznom letovalištu na Bugraskom primorju, Agencija za borbu protiv korupcije počela je da proverava njegovu imovinu.
U avgustu 2016. godine dostavila je izveštaj Višem tužilaštvu u Beogradu koje je zatim pokrenulo postupak protiv gradonačelnika.
Više tužilaštvo utvrdilo je da nema dokaza da je Mali izvršio neko krivično delo iz njihove nadležnosti, među kojima je i pranje novca. Slučaj je zatim prosledilo Prvom osnovnom tužilaštvu da ispita da li je Mali prijavio svu imovinu – što je dužan da uradi kao funkcioner.
Ni ovaj postupak, koji traje već gotovo pet meseci, ne teče brže od prva dva slučaja. Već nekoliko puta iz tužilaštva novinarima KRIK-a je rečeno da se čeka dokumentacija – ne od policije, već od Agencije za borbu protiv korupcije.
Tužilaštvo planira da ponovo pošalje urgencije Agenciji, kako su rekli za KRIK.
