U juče objavljenom mišljenju o predloženim izmenama Ustava u oblasti pravosuđa Venecijanska komisija navela je da postoji šest problema koje treba rešiti. I ministarstvo i predstavnici strukovnih udruženja izjavili su da su zadovoljni mišljenjem komisije, tumačeći ga, međutim, na različite načine.

Piše: Milica Vojinović

Iako je nalaze Venecijanske komisije javnost saznala juče, ministarka pravde Nela Kuburović prošlog petka komentarisala je mišljenje ovog tela.

„Mogu da konstatujem da je Ministarstvo pravde zadovoljno usvojenim mišljenjem (Venecijanske komisije). Ono što je najvažnije kada je reč o predlogu budućih amandmana je da će Ministarstvo pravde svakako prihvatiti sva mišljenja koje je dala Venecijanska komisija“, rekla je Kuburović.

Ministarka Kuburović (foto: Ministartsvo pravde)

Ona je istakla da je komisija podržala predlog ministarstva da sastav Visokog saveta sudstva čini pet sudija i pet članova koje bira Skupština Srbije, kao i da je komisija istog stava u vezi sa sastavom Državnog veća tužilaca.

U konačnom mišljenju Venecijanske komisije, međutim, ova dva predloga ministarstva bila su meta kritike.

U vezi sa sastavom Visokog saveta sudstva (VSS) komisija je istakla zabrinutost da pet članova koje u ovo telo bira skupština mogu delovati u skladu sa željama trenutne vlasti, jer se biraju nedovoljnim brojem glasova poslanika.

Naime, za izbor članova potrebno je da u prvom krugu glasa tri petiina, odnosno 150 poslanika. Ukoliko se ne izaberu svi članovi u prvom krugu, u drugom je za njihov izbor potrebno da glasa pet devetina poslanika, odnosno oko 139.

Komisija je izrazila zabrinutost i zbog potencijalnog problema pri donošenju odluka s obzirom da će VSS imati paran broj članova.

„Ovo bi potencijalno moglo da učini Visoki savet sudstva neoperativnim“, navode u mišljenju i preporučuju da se ovaj amandman obriše ili da se uslovi promene.

Komisija je zabrinuta i kada je reč o sastavu Državnog veća tužilaca (DVT) napominjući da bi, ukoliko se usvoji predlog ministarstva, od 11 članova četiri birala skupština, a dva člana bi bila postavljena po funkciji – ministar pravde i Republički javni tužilac.

„Bitno je da u DVT-u ne dođe do dominacije vladajuće skupštinske većine kako bi ovo telo imalo kredibilitet i steklo poverenje javnosti u sistem“, navodi se u mišljenju.

Komisija je kao problematične predloge ministarstva istakla i ocenu rada sudija i tužilaca i

nejasne razloge za njihovo razrešenje.

„Korišćenje nejasne terminologije kao što je ’nesposobnost’ bez dalje konkretizacije trebalo bi da se izbegne i stoga izbaci (iz amandmana)“, piše u mišljenju.

Venecijanska komisija istakla je i da je bila  zabrinuta kada je saznala da je veoma bitan proces kao što je menjanje Ustava u delu o pravosuđu počeo javnom raspravom u otežavajućoj i nelagodnoj atmosferi.

Za razliku od ministarke Kuburović, predstavnici strukovnih udruženja istakli su da mišljenje Venecijanske komisije svedoči da su bili u pravu kada su kritikovali nacrt izmena koje je predložilo ministarstvo. Saglasni su da bi amandmane trebalo suštinski izmeniti.

CEPRIS: Ministarstvo da prizna odgovornost za propuste

„Smatramo da bi Ministarstvo pravde, umesto izražavanja zadovoljstva sadržajem mišljenja međunarodnih stručnjaka, trebalo da prizna odgovornost za pogrešna rešenja i propuste koje je predložilo i koja su rezultirala brojnim primedbama Venecijanske komisije“, navode iz  strukovnog udruženja Centar za pravosudna istraživanja – CEPRIS.

Dodaju i da bi u daljem postupku promene Ustava Ministarstvo pravde trebalo da formira radnu grupu koja će naći rešenja u skladu sa mišljenjem komisije.

„Nakon toga, potrebno je sprovesti stvarnu javnu raspravu o usklađenosti predloženih rešenja sa unapred zacrtanim ciljem pri promeni Ustava Srbije – otklanjanjem političkog uticaja na ovu granu vlasti“, ističu iz CEPRIS-a.

Boljević: Iznova raditi amandmane

Dragana Boljević (foto: mc.rs)

Dragana Boljević, predsednica Društva sudija Srbije (DSS), u razgovoru za KRIK ističe deo mišljenja u kome komisija ocenjuje da je proces izrade amandmana, kako kaže, bio loš.

„Zaista treba Ministarstvo pravde da se zamisli, da za razliku od dosadašnje prakse, čuje i razume argumente celokupne struke u Srbiji“, navodi Boljević

Kako kaže, ne vidi šta je to što ministarku pravde čini zadovoljnom kada je reč o mišljenju Venecijanske komisije i dodaje da bi svako ko pročita mišljenje morao da dođe do zaključka da amandmane treba raditi ispočetka.

Vasić: Sve relevantne aktere pozvati za sto

Milena Vasić iz Komiteta pravnika za ljudska prava (YUCOM) ističe da je iz mišljenja jasno da gotovo svi predloženi amandmani moraju proći kroz izmene.

„Ukoliko je ministarstvo ozbiljno u izjavljenoj nameri da usvoji sve sugestije Venecijanske komisije, očekujemo da postupi u skladu mišljenjem komisije i okupi sve relevantne aktere ovog procesa za sto“, kaže Vasić.

Ona dodaje i da se nada da će ministarstvo ovaj put biti spremnije da sasluša sugestije i mišljenje strukovnih udruženja i profesionalaca, jer svi teže istom cilju – jačanju nezavisnosti pravosuđa.

Podsetimo, krajem januara Ministarstvo pravde izradilo je nacrt izmena Ustava koje se odnose na pravosuđe u okviru pregovora o pristupanju Srbije Evropskoj uniji. Ono na čemu je EU insistirala jeste poboljšanje položaja pravosudnih institucija, odnosno jačanje nezavisnosti i samostalnosti sudija i tužilaca.

Primedbe na amandmane iznela su strukovna udruženja, ali i sudovi. U otvorenom pismu Narodnoj skupštini, Vladi Srbije i Ministarstvu pravde udruženja su istakla da predloženi ustavni amandmani slabe nezavisnost sudstva, a jačaju politički uticaj na pravosuđe. Udruženja su odbila da učestvuju u javnoj raspravi o novim amandmanima ocenjujući ih kao neprihvatljive.

Istog stava bili su i pojedini sudovi, među kojima i najviši sud u zemlji – Vrhovni kasacioni sud.

Detaljnije o predloženim amandmanima pročitajte u posebnom tekstu.