Miloš Delibašić pušten iz zatvora

Miloš Delibašić pušten iz zatvora

Zatvor u Sremskoj Mitrovici (foto: UIKS)

Miloš Delibašić, koji je u aprilu oslobođen optužbi da je bio jedan od vođa kriminalne grupe odgovorne za ubistva Nikole Bojovića i Miloša Vidakovića, pušten je u petak iz zatvora gde je služio kaznu zbog više krivičnih dela. O Delibašićevoj oslobađajućoj presudi iz aprila tek treba da odluči Apelacioni sud u Beogradu.

Piše: Bojana Pavlović

Nakon izricanja oslobađajuće presude u aprilu, Delibašić je upućen u zatvor u Sremskoj Mitrovici da odsluži kazne po dvema ranijim presudama – za falsifikovanje dokumenata, nedozvoljeno držanje oružja, prikrivanje i napad na službeno lice.

U avgustu ove godine, sud mu je spojio prethodne kazne i izrekao jedinstvenu u trajanju od tri godine i dva meseca. Prošlog petka Delibašić je pušten na slobodu pošto je u kaznu uračunato i vreme koje je proveo u pritvoru.

Iza Delibašića je bogata kriminalna prošlost.

Šaranovićev klan

Sudilo mu se kao jednom od vođa kriminalne grupe Slobodana Šaranovića čiji su članovi osuđeni za ubistva Nikole Bojovića i Miloša Vidakovića, međutim, on je oslobođen u nedostatku dokaza. Ova presuda nije konačna – na nju se žalilo tužilaštvo i postupak je u Apelacionom sudu koji presudu može da potvrdi, izmeni ili ukine i suđenje vrati na početak.

Slobodan Šaranović je, navodno, verujući da je za smrt njegovog brata Branislava odgovoran kriminalac Luka Bojović, odlučio da se osveti i naručio ubistvo Lukinog brata Nikole. Nikola Bojović ubijen je u aprilu 2013, a u julu te godine u Budvi ubijen je i Miloš Vidaković.

Nekoliko dana kasnije u Beogradu je uhapšen jedan član grupe Miloš Vojnović. On je ispričao policiji sve što zna i odlučio da svedoči protiv ostalih.

Rekao da je Delibašić, pod nadzorom Šaranovića, vodio kriminalnu grupu koja se bavila pljačkama, iznudama, otmicama, a kasnije i likvidacijama. Naveo je da Delibašić nije učestvovao u ubistvu Bojovića, već je Šaranović to izveo na svoju ruku. Posle ubistva, strahujući od odmazde, rešili su da ubiju Bojovićeve bliske saradnike.

Vojnović je zato otputovao u Budvu, međutim, kako je rekao, Delibašić mu je saopštio da je došlo do promene plana i da treba da ubije Miloša Vidakovića. Prema njegovim rečima, Vidaković nije imao nikakve veze sa klanom Luke Bojovića što je bio jedan od razloga zašto je odlučio da tužilaštvu otkrije istinu. Vojnović je priznao ubistvo Vidakovića zbog čega je osuđen na 10 i po godina zatvora.

Delibašić je oslobođen. Sud je poverovao Vojnoviću u delu koji se odnosio na ubistvo Bojovića, ali ne i u onom u kom je optužio Delibašića i to zbog „zbog animoziteta koji je pokazivao prema Delibašiću tokom suđenja“ i njegovih komentara da se „Delibašić uvek izvuče“.

Pljačke

U prilog onome što je Vojnović ispričao na sudu idu i ranije optužbe protiv Delibašića. Vojnović je rekao da Delibašića poznaje od detinjstva. Počeli su sa sitnim krivičnim delima, a kasnije su prešli na, kako kaže, „velike šljake“ – iznude, otmice i pljačke.

Vojnović je ispričao da se Delibašić postavljao kao vođa grupe. Tokom jedne otmice 2007. naterao ga je da skine fantomku i otkrije lice. Zbog toga ga je oteti čovek prepoznao, rekao je Vojnović, pa je stoga odgovornost za otmicu preuzeo na sebe.

Godinu dana kasnije usledila je pljačka zlatare „Izrael Dajmond“ u kojoj su učestvovali Delibašić i još dva kriminalca.

Nakon zatvaranja zlatare pratili su zaposlenog, ugurali ga u kombi gde su ga vezali, oduzeli mu ključeve i naterali ga da im kaže šifru za otvaranje metalnog sefa u zlatari, udarajući ga i preteći mu pištoljem. Iz zlatare je ukraden nakit vredan oko tri miliona evra koji nikada nije pronađen.

Vojnović je tvrdio da u pljački nije učestvovao, već da je imao zaduženje da prati čoveka kome je bilo povereno da proda deo ukradenog nakita.

Grupa je uhapšena u julu 2008. Dvojica Delibašićevih saradnika osuđena su na deset i sedam i po godina zatvora, a on je oslobođen.

Više o Šaranovićevom klanu pročitajte ovde

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *