Mali i Kojić ćute o vezama sa Bogićevićem

Mali i Kojić ćute o vezama sa Bogićevićem

Siniša Mali (foto: beograd.rs)

Gradonačelnik Beograda Siniša Mali i šef kabineta premijera Srbije Ivica Kojić ne odgovaraju na pitanja KRIK-a o navodima da su pomagali optuženom kontroverznom biznismenu Miroslavu Bogićeviću da nastavi da posluje bez obzira na ogromne dugove.

Piše: Bojana Jovanović

Suđenje Bogićeviću, optuženom da je oštetio državnu Privrednu banku Beograd za oko 30 miliona evra kroz kredite koje nije vraćao, počelo je prošle nedelje u Specijalnom sudu u Beogradu.

Miodrag Salai, predsednik kreditnog odbora Privredne banke, optužen da je Bogićeviću odobravao kredite kojima je naneta šteta banci, ispričao je na sudu da su se za pomoć Bogićeviću zalagali i najbliži saradnici premijera Aleksandra Vučića – Siniša Mali i Ivica Kojić.

Državni sekretar Ivica Kojić i pomoćnik prvog potpredsednika vlade Siniša Mali sazvali su sastanak kom su prisustvovali predstavnici 20 banaka koje su potraživale novac od ,Farmakomaʼ. Zahtevano je od svih banaka da ne posežu za naplatom već da se strpe i da će uslediti akcije države da se firma konsoliduje“, opisao je Salai sastanak koji je na Kojićevu inicijativu održan u Ministarstvu finansija u aprilu 2013. godine.

Salai je naveo da je država pisanim dopisom zabranila Privrednoj banci da blokira „Farmakom“, dok je predstavnicima ostalih banaka to saopšteno na sastanku. Kojić i Mali do danas nisu odgovorili na pitanja novinara KRIK-a o ovom sastanku, ali i razlozima zbog kojih su se zalagali da pomognu „Farmakomu“.

Miroslav Bogićević (foto: mc.rs)

Miroslav Bogićević

Neke od banaka, međutim, nisu poslušale poruke državnog vrha i istog dana kada je održan sastanak, blokirale su „Farmakom“. Salai je ispričao da ga je tada Bogićević uveravao da nema razloga za brigu jer će država preduzeti korake da spasi firmu.

Sve se to radilo pod patronatom države, a to mi je ulivalo nadu da će se rešiti kako treba. Ovi događaji potvrđivali su kontinuitet državne brige.“

O državnoj brizi svedoče i dokumenta revizorske kuće „KPMG“ u kojima se navodi da su računi „Farmakoma“ blokirani „uprkos reakciji i molbi Ministarstva finansija da se poverioci uzdrže od blokada“, piše u dokumentaciji koju su novinari KRIK-a dobili od kolega iz „Danasa”.

Osim što je učestvovao na pomenutom sastanku u Ministarstvu finansija, Siniša Mali je u junu 2013. godine poslao mejl predstavnicima banaka i državnih kompanija koje su bile poverioci „Farmakoma“.

Smatram da je potrebno da se ‘Farmakomu’ obezbede sredstva za pokretanje proizvodnje u što kraćem periodu kako bi se stvorili uslovi za oporavak kompanije“, naveo je Mali u mejlu.

Mali je nastavio da pomaže „Farmakomu“.

Zapisnik sa sastanka odbora poverilaca ove kompanije iz jula 2013, pokazuje da je Mali imao plan kako da koncern nastavi da posluje. Osnovna svrha sastanka, kako je naveo, bila je davanje saglasnosti da kompanija „Mediolanum invest“ finansira neka od preduzeća u sastavu „Farmakoma“.

Istaknuto je da je zbog celokupnog značaja koji sistem ‘Farmakoma’ ima (u pogledu broja zaposlenih radnika, poreskih prihoda koje država od njega naplaćuje itd.) osnovno pitanje pokretanje samog sistema u što kraćem roku“, navodi se u zapisniku.

Nakon što su informacije o tome da su Mali i Kojić radili na tome da pomognu „Farmakomu“ da izađe iz nezavidne finansijske situacije predočene na suđenju, novinari KRIK-a su ih kontaktirali da objasne zbog čega su uticali na predstavnike drugih banaka i državnih institucija da pomognu „Farmakomu“ da nastavi sa poslovanjem. Do danas od njih nije stigao odgovor.

Blizak svakoj vlasti

Tužilaštvo navodi da je Bogićević od marta 2012. do marta 2013. godine od Privredne banke Beograd dobio 32 kredita u vrednosti oko 30 miliona evra. U tome su mu pomogli zaposleni u ovoj banci koji su odobrili kredite, piše u optužnici.

Bogićević je godinama bio jedan od najvećih privrednika u Srbiji. Njegova kompanija „Farmakom“ proširila se tokom privatizacije kada je napravio koncern u čijem sastavu je bilo devet preduzeća među kojima mlekara, fabrika akumulatora, ali i nekoliko rudnika.

Salai je na suđenju je ispričao da je Bogićević postao klijent banke 2011. godine i da ga je u banku doveo tadašnji premijer Mirko Cvetković.

O Bogićevićevim vezama sa Demokratskom strankom (DS) govorio je i Aleksandar Vučić. U septembru 2012. godine Vučić, tada prvi potpredsednik vlade, rekao je gostujući na Radio-televiziji Srbije da je Miroslav Bogićević kao uslugu DS-u kupio dnevne listove „Politiku“, „Večernje novosti“ i „Dnevnik“.

Dokumentaciju u vezi sa ovim slučajem registrovani korisnici mogu pronaći u bazi dokumenata.

Samo uz vašu pomoć možemo da nastavimo da izveštavamo sa bitnih suđenja u zemlji. Informacije o tome kako da rad KRIK-a podržite donacijom, pročitajte na ovom linku. Hvala na podršci!

1 Comment

  1. Sara kaže:

    Sve su ovo greske i ne razmisljanje nas, naroda glasaca.Sada namirujemo dugove raznih tajkuna koji su bahato i alavo dizali kredite bez, ili sa rizicnom hipotekom.Kako mozemo verovati i predsedniku vlade, i tim potpredsednicima u vidu S.Malog i ovog Vucicevog savetnika.Neka, neka nas deru sto vise, hvale se svijim uspesima i kako nam dobro ide i , iz petnih zila brani sve svoje saradnike.Bas mi je muka od svih njih.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *