Koluvijin „Savet za bezbednost“: Kako su iz MUP-a, BIA-e i VOA-e štitili plantažu marihuane

KRIK objavljuje detalje nove optužnice iz slučaja „Jovanjica“, nedavno podignute protiv policajaca i agenata obaveštajnih službi koji su štitili Predraga Koluviju, optuženog da je na imanju svoje kompanije uzgajio više od tone marihuane. U dokumentu su citirani razgovori bezbednjaka i optuženog narko-bosa iz kojih se vidi da su mu dostavljali poverljive podatke, obezbedili lažnu policijsku značku i dokumenta, fizički čuvali njegovo imanje i planirali kako da utiču na policiju i medije nakon njegovog hapšenja. „Ponesi utoku da se provozamo do imanja”, naređivao je Koluvija policajcima i tražio im razne usluge: „Je l’ možemo platiti da zamene taj DNK?”, dok ga je agent BIA-e ohrabrivao:„Radiš zdravu sistemsku priču”. Istraga tužilaštva o tome kako je Koluvija došao do policijske registarske tablice vodila je ka bivšoj sekretarki MUP-a Dijani Hrkalović – njen saradnik ih mu je predao, ali ona u ovom postupku nije ni saslušana.

Pišu: Stevan Dojčinović, Bojana Jovanović i Sara Smolović

„Dobar dan, dobri ljudi. Ko je večeras dežuran?“, napisao je 10. novembra 2019. pripadnik obaveštajne agencije BIA Branislav Radosavljević na tajnoj grupi za komunikaciju koja je nazvana „Savet za bezbednost“. Ova grupa napravljena je u okviru aplikacije „Razgovor“ i služila je da se u njoj pripadnici policije i tajne službe dogovaraju kako da štite optuženog narko-bosa Predraga Koluviju i njegovo imanje marihuane, kako tvrdi tužilaštvo. Na poruku predstavnika BIA-e odgovorio je policajac Radovan Bojović koji se izvinio što ne može da dežura na imanju. „Ja sam otišao na selo, praštajte.“ Koluvija je zatim odredio ko će umesto njega: „Kendža“, misleći na Milana Kendiju, pripadnika policije.

Ovo dopisivanje samo je jedan detalj u nizu dokaza koje je tužilaštvo prikupilo o umešanosti državnih službenika u zaštiti onoga što se smatra najvećom otkrivenom plantažom marihuane na Balkanu. „Zaplena droge u ‘Jovanjici’ je najveća zabeležena zaplena droge u Republici Srbiji i regionu“, navodi Tužilaštvo za organizovani kriminal u obimnoj optužnici na 348 strana, poznatoj kao „Jovanjica 2“, a do koje je došao KRIK i čije detalje ekskluzivno objavljujemo. 

Prethodnom optužnicom, podignutom prošle godine, Koluvija je optužen sa svojim saradnicima za gajenje marihuane na imanju. Nova optužnica bavi se onima iz države koji su ga štitili. 

„Koluvija, da bi zaštitio proizvodnju opojne droge i da bi izbegao krivični progon, sa tri strane iz bezbednosnih krugova je skupio pripadnike kriminalne grupe“, navodi tužilac u novoj optužnici.

Policajci, agenti BIA-e, ali i Vojnoobaveštajne agencije (VOA) Koluviji su pomagali na različite načine, kako objašnjava tužilac Saša Drecun – dostavljali su mu podatke o istragama koje se vode protiv njegovih saradnika, izdavali mu falsifikovana uverenja, obezbedili mu lažnu policijsku značku i policijsku registarsku tablicu. Čak su i fizički čuvali imanje marihuane, ali ga i savetovali kako da kada pakuje drogu ne ostavlja tragove.

Komunikacija Koluvije i saradnika otkriva i da je vlasnik imanja „Jovanjica“ često bio u strahu da će saradnici da ga otkucaju ili da će konkurencija da mu opljačka imanje. Kontakti iz BIA-e su ga savetovali šta da radi, ali i proveravali ko su ljudi za koje sumnja da ga prate, otkriva KRIK.

Dopisivanje na grupi „Savet za bezbednost“ nastavilo se čak i nakon što je Koluvija uhapšen, a policajci i bezbednjaci raspravljali su o tome kako da zaustave policiju, ali i medije da izveštavaju o slučaju, otkriva optužnica.

Sa Koluvijom su optužena dva agenta BIA-e: šef ove agencije na Zvezdari Aleksandar Tošić i Branislav Radosavljević, koga je BIA uputila da radi u MUP gde je, između ostalog, bio asistent bivše državne sekretarke ovog ministarstva Dijane Hrkalović. Od policajaca su uhapšeni Radovan Bojović iz Odeljenja za suzbijanje privrednog kriminala, Zoran Baštovanović, pripadnik Odeljenja za borbu protiv korupcije, i Koluvijin rođak Milan Kendija – nekadašnji načelnik Jedinice za obezbeđenje određenih ličnosti i objekata, blizak nekadašnjem direktoru policije Miloradu Veljoviću. Saša Vujisić, pripadnik Vojnoobaveštajne agencije (VOA), izbegao je hapšenje i za njim je raspisana poternica. U ovom slučaju su optuženi i Koluvijin vozač Miloš Tofilović, kao i Slaviša Milinković, za koga se tvrdi da je imao zadatak da kontaktira osobe koje su ‘pale’ sa drogom proizvedenom na „Jovanjici“ i ubeđuje ih da na bilo koji način ne ugroze grupu. Svi optuženi su odbili da iznesu odbrane.

Neki potezi tužioca, međutim, nisu potpuno jasni.

Optuženi vlasnik „Jovanjice“ Predrag Koluvija (foto: skrinšot RTV Stara Pazova)

Istraga kako je Koluvija došao do policijskih tablica vodila je ka Dijani Hrkalović – član njenog obezbeđenja i vozač ih je zadužio u MUP-u, a njen asistent Radosavljević ih je predao vlasniku plantaže marihuane, kako je utvrdilo tužilaštvo. Tužilac, ipak, nije ni saslušao Hrkalović. U optužnici nije objašnjeno ni zašto svi članovi internet grupe „Savet za bezbednost“ nisu optuženi, poput suvlasnika „Jovanjice“ Aleksandra Anđića i zaposlenog Gorana Ševića. Utvrđeno je i da je bivši načelnik Službe za specijalne istražne metode MUP-a, Dejan Milenković, dao informaciju Koluvijinim saradnicima da ih policija ne snima dronovima, ali se u ovom slučaju pojavljuje kao svedok. Svedočio je i policajac Marko Raičević koji je sa Koluvijom putovao na Hilandar i kome je vlasnik „Jovanjice” pomogao da reši problem koji je imao sa parking mestom. 

Iz poruka koje je tužilaštvo sakupilo jasno je da je Koluvija izdavao naređenja policajcima i agentima. Način na koji su se međusobno nazivali odaje utisak da su bili bliski. Koluvija je Bojovića oslovio sa „Bato zlato”, Kendiju sa „Kendža”, a Tošić i Koluvija su se međusobno nazivali „Bato.”

Tužilac je došao i do dokaza da su optuženi dobijali novac od Koluvije. 

Policajcu Bojoviću je kompanija „Jovanjica” tokom 2019. godine isplatila na račun malo preko milion dinara (oko 8,5 hiljada evra). Kendiji i njegovom sinu Koluvija je isplatio 1.700 evra. Tošića je Koluvija isplaćivao preko svog vozača, a u jednoj situaciji mu je novac odneo u kancelarije BIA-e, tvrdi tužilaštvo. Kod drugog uhapšenog pripadnika BIA-e, Radosavljevića, u stanu je pronađeno više od 40.000 evra u raznim valutama, ali nije utvrđeno poreklo ovog novca. Policija je kod Radosavljevića pronašla i blizu 5 grama kokaina i pištolj za koji nije imao dozvolu, pa će mu se i za to suditi. 

Tužilaštvo tvrdi da je Koluvija jednom prilikom agentu BIA-e Tošiću dostavio čak malo više od pola kilograma marihuane.

Ključne dokaze tužilac Drecun pribavio je iz aplikacije za tajnu komunikaciju „Razgovor“ koju su Koluviji instalirali programeri koje je angažovao. Oni, međutim, nisu uradili dobar posao.

Koluvijina lažna policijska značka, izrađena po uzoru na značku policajca Radovana Bojovića (foto: MUP)

„Radi se ili o nezavršenoj ili o neadekvatno napisanoj aplikaciji”, navodi se u optužnici. „Način na koji su podaci uskladišteni u bazu podataka pokazuje da nad podacima nije izvršena nikakva enkripcija (zaključavanje).”  

KRIK u nastavku objavljuje citate ovih razgovora, kao i svedočenja ljudi iz policije i BIA-e koji su bili u kontaktu sa svojim optuženim kolegama, davali im određene informacije, ali i poznavali i samog Koluviju i viđali se sa njim.

„Važno je da budemo korak ispred”

Tošić je, kako tvrdi tužilaštvo, proveravao ko su ljudi koje Koluvija želi da zaposli na imanju, vlasnike automobila za koje je Koluvija sumnjao da ga prate, kao i ljude sa kojima želi da se sretne. Ovaj pripadnik tajne službe je koristeći nalog BIA-e pristupao podacima u policijskoj bazi i zatim ih dostavljao vlasniku „Jovanjice”.

„Uvek imamo identifikaciju ljudi, što je jako važno da budemo korak ispred”, napisao je Tošić Koluviji. 

„Ne deluje mi ništa opasno. Mislim da sa njim može da se razgovara”, obavestio ga je jednom o čoveku sa kojim je Koluvija očigledno želeo da se sastane.

Tošić je posećivao imanje marihuane, a tužilaštvo tvrdi da je jednom prilikom čak od Koluvije preuzeo drogu.

„Bato, sutra ujutru ako želiš i kada želiš sutra sa Knaufom?”, pitao ga je Koluvija. Tošić je odgovorio: „Može kasnije sa Knaufom?”, a Koluvija potvrdio: „OK. 0,6 za sada”. Uporedo je Koluviju saradnik sa imanja izvestio da „0,6 ima od MM, OG, GG. To ćemo im upakovati tako kako ima, za probu.”

Tužilac Drecun je rastumačio ove poruke u optužnici: „Sorte koje su označene uz količinu 0,6, odnosno 600 grama, su opojna droga (brendovi marihuane) – Mint Milano, OG Kush i Gorila Glu”.

Iako je Koluvija, prema optužnici, izradio savršen sistem, često je bilo napeto. U tim situacijama Koluvija je najviše tražio pomoć svojih optuženih saradnika iz bezbednosnih struktura, a posebno kada su hapšeni dileri droge, za koje tužilac tvrdi da su radili za njega. 

Policijska slika sa upada u „Jovanjicu“ (foto: MUP)

„Moramo se smrtno zakleti na vernost”

Veliki šok za grupu desio se kada je u junu 2019. uhapšen Miodrag Poznan zvani Stolar, na graničnom prelazu Preševo sa oko 30 kilograma marihuane. „Može se tvrditi da je droga kanabis pronađena u vozilu kojim je upravljao Poznan bila pod kontrolom Koluvije, odnosno da potiče iz proizvodnih pogona ‘Jovanjice’”, navodi tužilac Drecun.

Postojala je velika bojazan da Poznan može da progovori i otkrije ko su organizatori grupe. Neki iz tima su, sudeći po porukama, tada izgubili živce.

Koluvijin saradnik Milinković, nakon što je posetio Stolara u pritvoru, obavestio je Koluviju: „Bili smo kod njega… Vidi da ga izvučemo kako tako jer je situacija jako loša. Otkazao je juče punomoćja oba advokata.”

„Moramo napraviti ozbiljan obruč oko nas i smrtno se zakleti na vernost i odanost. Treba biti spreman na sve nedaće, pokazati zube, tamo gde treba svakog ko prevari – ubiti govno”, napisao je Milinković Koluviji kada su diskutovali o slučaju Stolara. Šef je odgovorio: „Da. Ovo je ozbiljna škola.”

Hapšenje Stolara napravilo je Koluviji probleme i u privatnom životu.

„Ova moja (supruga) poludela. Morao sam se vratiti kući. Traži razvod braka. Jedva sam je smirio”, požalio se Koluvija Tošiću. „Pričali joj za Stolara, budale, i ona se usrala za sebe i dete. Tražila da živim svoj život daleko od njih.”

Sudeći po porukama, Stolar ipak nije otkrio za koga je švercovao marihuanu.

„Bio Slavče kod Stolara. Ni sa kim nije pričao. Čisto da znaš”, obavestio je Koluvija Tošića.

Stolar je u septembru 2019. godine osuđen na šest godina zatvora, a vlasnik „Jovanjice” je, kako se navodi u optužnici, lično pokušao da utiče da se ova presuda ukine.

„U subotu idem sa Sovom do tih u Niš. Ne vredi, moram ja lično. Ne može bez para. Uporno im govorim to,” napisao je Koluvija Tošiću. Sova iz razgovora je Saša Vujisić, pripadnik Vojnoobaveštajne agencije (VOA), koji je za ovu operaciju Koluviji izradio lažno rešenje u kojem je vlasnik plantaže marihuane predstavljen kao potpukovnik ove vojne agencije.

Lažno rešenje VOA
Vujisić je Koluviji nabavio kožnu fasciklu sa natpisom „Vojnoobaveštajna agencija” i rešenje kojim je navodno direktor ove agencije Zoran Stojković Koluviju kao potpukovnika VOA ovlastio da obavlja zadatke koji se tiču aktivnosti vezanih za saradnika Miodraga Poznana, piše u optužnici. Da je reč o falsifikovanom dokumentu tužiocu Drecunu potvrdio je i svedok Marko Marković koji je Vujisiću bio nadređeni. On je kazao da je Vujisić imao pristup pečatu koji je na spornom dokumentu i rekao da ni Koluvija ni Poznan nisu bili zavedeni kao svedoci u nekom predmetu kod njih.

Za ovaj odlazak, Koluvija je dobio i specijalne tablice koje policija koristi tokom praćenja i koje je trebalo da mu omoguće da nezapaženo otputuje do Niša. Tablice je obezbedio Radosavljević koji mu je, kada je krenuo na put, napisao: „Bato kada idete dole? (…) Je l’ ste stavili one tablice bar?”, a ovaj mu odgovorio: „Da, stavili smo tablice.” 

Tužilaštvo je utvrdilo da je tablice 2017. godine zadužio policajac Mirko Vranić, koji je u to vreme radio za Dijanu Hrkalović u Upravi kriminalističke policije, kao njeno obezbeđenje i vozač. On je saslušan kao svedok. „Upitan da li mu je ona rekla da potpiše revers, svedok Vranić je izjavio da nije, da je samovoljno potpisao“, piše u optužnici. Tablice su stajale u ormanu, a Vranić je rekao da je Radosavljević bio asistent Hrkalovićke, ali da ga nikada nije video u prostoriji u kojoj je bio orman, kao i da je u tu kancelariju mogao da uđe bilo ko jer su ključevi stajali na prijavnici. 

Šta je sada svedočio Stolar
Tužilaštvo je u junu prošle godine saslušalo Stolara. Potvrdio je da ga je Milinković posetio više puta u prtivoru, ali je rekao da nije vršio pritisak na njega, već mu je pomogao oko advokata i tešio ga da će sve biti u redu. Milinkovića, kako kaže, poznaje 15 godina i on mu je našao posao na „Jovanjici” – za koju je pravio nameštaj. Kamion u kome je bila droga, kako je ispričao, dao mu je čovek sa nadimkom Pile koga je upoznao preko „Jovanjice” i viđao ga u društvu ljudi koji tamo rade. Na jednom ručku koji je bio organizovan u restoranu „Durmitor” među 15-ak osoba bio i Koluvija, svedočio je Poznan rekavši da je tada sa Piletom dogovorio posao oko prevoza droge preko granice i od njega dobio telefon za komunikaciju koji je opisao kao „normalan, sa tri šifre”.

Nakon što se situacija oko Stolara smirila, pojavio se novi problem. Hapšenje Dragana Miloševića u Beogradu u oktobru 2019. veoma je zabrinulo Koluviju jer je postojala šansa da se na zaplenjenoj drogi nalazi DNK njegovog saradnika Stevana Holića, prema navodima u optužnici.

„Što ne nosi rukavice?”

Koluvija je poslao link za vest o hapšenju Miloševića sa Kurir-ovog sajta policajcu Bojoviću i agentu Tošiću. 

„Malo sam se raspitivao za onaj događaj”, izvestio ga je Bojović, za koga tužilaštvo kaže da je bio zadužen da vrbuje policajce. „To je odradio jedan Vladica iz Četvrtog (odeljenje policije) sa tri klinca nova. Bata što je pao se branio ćutanjem, a da li je van zapisnika lajao njima mogu tek u sredu videti, jer se čovek koji je dobar sa Vladicom vraća u sredu na posao.”

„Treba to pratiti. Moguće da je DNK od onog Steve (Holića) tu”, rekao mu je Koluvija, na šta je Bojović odgovorio: „Uf, nije baš pohvalno. Što ne nosi rukavice?”

„Nose, ali ko zna. I uvek prebrišu deterdžentom”, objašnjava mu Koluvija, a Bojović konstatuje: „Ostane dlaka, dešava se.”

Kasnije ga je Bojović obavestio da DNK tragovi tek treba da budu identifikovani i posavetovao ga: „Valjalo bi da S malo odmori.. Izrokadiraj, opreza radi, tamo neko vreme, ispremeštaj ih.”

Koluvija je zatim nagovarao policajca Bojića da podmiti ljude koji rade u laboratoriji, vidi se u porukama.

„Je l’ možemo platiti da zamene taj DNK koji je nađen? Čuo sam da ovi u laboratoriji to rade. U zavisnosti od dela, od 2.000 do 5.000 evra naplaćuju.” Policajac ga je u narednoj komunikaciji obavestio da „ono nije izvodljivo.” 

Udeo THC-a
Nikolić je ispričao i da ga je nakon hapšenja Koluvije u novembru 2019. pozvao Bojović i pitao kolika je dozvoljena vrednost THC-a, da li može da dođe do greške u nalazima ispitivanja i da li su oni pouzdani. Odbrana Koluvije na sudu zasniva se upravo na tome da su na „Jovanjici” gajene biljke koje su dozvoljene i koje sadrže dozvoljene vrednosti THC-a.

Svedok Nenad Nikolić koji radi u MUP-u kao forenzički tehničar za veštačenje vozila potvrdio je da se Bojović raspitivao kod njega o „manipulacijama biološkim tragovima”.

Dok se brinuo šta će biti sa DNK tragovima, Koluvija je primetio novu, misteriozniju pretnju kako se nadvija nad njim – dronovi su se pojavili nadomak „Jovanjice”.

„Ne unosi agresiju. Radiš zdravu sistemsku priču”

Nakon što je primetio da mu neko nadgleda imanje, agent BIA-e Radosavljević se za Koluviju raspitao da li ga to policija špijunira. Odgovor koji je dobio od Dejana Milenkovića, načelnika Službe za specijalne istražne metode, bio je negativan.

„Kaže glupost, da nije to radio nikad noću. I nije za vikend imao angažovanja za to. I uvek se radi na većoj visini”, izvestio je Radosavljević o svom susretu sa Milenkovićem.

To nije smirilo Koluviju. Rekao je Milinkoviću: „Tri puta sam video dron. Tako da ja mislim da oni gledaju potencijalno dve stvari. Prva: je l’ ima biljaka u plasteniku. Da vide kad smo pobrali da bi imali šta da ukradu. Druga: raspored čuvara i kada prave krugove.” 

Javio se i Tošiću: „Bato. Ponovo dron viđen noću pre neki dan. Možda i tebe budem zamolio da ovih dana sa nama dežuraš. Hoćemo da njih pohapsimo. Izgleda da se neko sprema da nas opljačka.”

„Ne brini. Uzimam bolovanje ako treba. Naravno”, odgovorio je agent BIA-e.

Tošić je posetio imanje i obavestio Koluviju da sve izgleda u redu. Koluvija ga je tada pitao: „Je l’ imaš pištolj?” 

„Ma daj, bato, šta će mi. Nismo u ratu. Ako neprijatelje prvo nađemo, onda ćemo sesti da vidimo kako ćemo se njih rešiti”, pokušao je da ga smiri Tošić u porukama. 

„Nemoj da ti unose agresivnu atmosferu u smislu borbe i nasilja, jer radiš zdravu sistemsku priču… Ovde možeš samo dva neprijatelja da imaš, a to su službe, za koje se borimo da im dokažemo da si veliki prijatelj. I konkurencija – koju trenutno nemaš,” pisao mu je agent BIA-e.

Koluvija mu je objasnio da je zabrinut zbog stvari koje su mu se desile u prošlosti.

„Nije meni da budem agresivan, nego želim ljude da zaštitim. Pre 8 godina su mi povezali i tukli ljude, a posle prijavili muriji, ja ne znam koliko vremena imam!”

Tužilaštvo u optužnici tvrdi da Koluvija ovde govori o policijskoj akciji „Cepelin”, koja se odigrala 2012. godine kada je policija pronašla plantažu marihuane i uhapsila pet osoba u beogradskom naselju Mirijevo. Laboratoriju je, kako se sumnja, držao Koluvijin kum.

Za razliku od Tošića, drugi se nisu toliko trudili da smire Koluviju.

„Nije MUP, nije BIA, znači da neko sprema nešto. Ponesi utoku da se provozamo do imanja”, pozvao je Koluvija policajca Bojovića, a ovaj odgovorio: „Važi, nosim je uvek.”

Kendija je pripremio jače naoružanje. „Kendža će sada da podeli pumparice i heklere”, obavestio je Koluvija svog saradnika Mrđu.

„Pozdrav, sutra oko 16h dolaze iz SAJ-a (Specijalna antiteroristička jedinica) sa dronom. Da vidimo kako to izgleda kada napadaju i odakle sve to mogu”, obavestio je Koluvija sve u grupi da organizuju vežbu.

Nisu ni stigli da otkriju ko šalje dronove, a Koluvija je uhapšen 13. novembra 2019. godine. Članovi grupe „Savet za bezbednost” pokušali su da ga spasu, ali bez uspeha.

„What’s the name of the game?”

Koluvija je uhapšen nakon što ga je policija zaustavila u „audi a8“ kojim je autoputem jurio ka Nišu. 

Policajci su bili u „civilnim“ automobilima i kada su ga zaustavili, kako su ispričali tužiocu, Koluvija im je pokazao policijsku legitimaciju i predstavio se kao njihov „kolega“, rekavši da radi u kabinetu ministra. 

Inspektor Slobodan Milenković, koji je vodio akciju, odmah je posumnjao da je legitimacija falsifikat jer je znao da je Koluvija prodavac droge, kazao je u tužilaštvu. Policajci su Koluviju dovezli prvo u Beograd, pa zatim na njegovo imanje. 

„Kada su ušli u prostorije ’Jovanjice’ naišli su na nešto što nije viđeno u celoj Evropi – fabrika marihuane na 12 hektara sa najsavremenijom opremom koja može da postoji u ovom trenutku“, ispričao je Milenković tužiocu ono što su njegove kolege tamo videle. 

Inspektor Slobodan Milenković koji je vodio operaciju hapšenja Koluvije (foto: MUP)

Dok se Koluvija nalazio u rukama policije, njegovi saradnici iz policije i BIA-e poslednji put su se našli na grupi „Savet za bezbednost”.

„Članovi grupe ‘Savet za bezbednost’, u okviru aplikacije ‘Razgovor’, su komentarisali (…) način kako da izvrše uticaj na policijske službenike i tužilaštvo u koju svrhu su istog dana dogovorili  sastanak u restoranu”, piše u optužnici.

Šević je u grupi napisao: „What’s the name of the game (fraza na engleskom, koja znači „Šta nam je glavni cilj”)? Dođite na kafu u Južni bulevar, restoran ‘Bulevar’?”

„Treba videti ko je izdao nalog za pretres i to hitno. Da se proveri odakle vetar duva”, Kendija je odgovorio i dodao: „Ja sam u ‘Bulevaru’.”

Iz razgovora se vidi da su ih brinuli i novinari.

„Mediji su sada najvažniji, da ne ode (vest o hapšenju). Vojne službe i BIA mogu da stopiraju medije,” rekao je Bojović. 

Obavestio je članove grupe da je policija „ušla dole” misleći na podzemne prostorije „Jovanjice” gde se gajila marihuana. Inspektora Milenkovića, koji je vodio akciju, nazvao je „Ludi Sentić”. Milenković je sin Sente Milenkovića, policijskog generala i telohranitelja bivšeg predsednika Srbije Slobodana Miloševića.

Kendija i Tošić su otišli na imanje „Jovanjice” dok ga je policija pretresala. Kendija je policajcima rekao da je u srodstvu sa Koluvijom i da je došao da proveri da li mu je brat uhapšen. Tošić je policiji ispričao da ima odnos službenog tipa sa Koluvijom, ali nije izneo detalje i zamolio ih da ta informacija ne izađe u medije.

Ministar policije Nebojša Stefanović u početku je krio ovaj slučaj od javnosti. Stefanović, koji se inače hvalio i sitnim zaplenama droge, danima se nije oglasio o pronalasku čak 1,6 tona marihuane na imanju „Jovanjice”.

Bivši ministar policije Nebojša Stefanović danima je ćutao o zapleni Koluvijine marihuane (foto: KRIK)

Nakon što su mediji nekoliko dana izveštavali o upadu policije na imanje i istupanja opozicionog narodnog poslanika Miroslava Aleksića, ministar policije je konačno organizovao konferenciju za novinare na kojoj je potvrdio hapšenja i zaplene u „Jovanjici”. 

Tada je bilo jasno da Koluvija ne može da se izvuče.

Sem njega, uhapšeno je više njegovih saradnika koji su optuženi da su gajili marihuanu na imanju, a zatim i grupa policajaca i agenta koji su ga štitili. Nisu, ipak, uhapšeni svi članovi grupe „Savet za bezbednost”, niti svi policajci koji su dostavljali informacije. Tužilac Drecun u optužnici nije objasnio zbog čega protiv njih nije pokrenut postupak.  

„Sarađuje sa svim službama bezbednosti”

Ovi pojedinci koji su sarađivali sa Koluvijom, bili uključeni u obezbeđenje „Jovanjice”, pa čak i dostavljali informacije iz policije, u optužnici se pojavljuju kao svedoci. 

Goran Šević bio je deo grupe „Savet za bezbednost” u aplikaciji „Razgovor”. Tužiocu je rekao da je bio angažovan kao konsultant i da je njegov zadatak bio da uvede sistem menadžmenta kvaliteta u „Jovanjicu”. 

Aleksandar Vulin, danas ministar policije, posećivao je Koluvijino imanje u vreme kada je bio ministar za rad (foto: minrzs.gov.rs)

Njegova prepiska sa Koluvijom i drugim optuženima, međutim, otkriva da je imao drugačiju ulogu i da se bavio i bezbednošću imanja na kome se gajila marihuana. Bio je upućen u sve što se na toj grupi dogovaralo.

„Treba da nabavimo veće uređaje za uništavanje dokumenata, da počinjemo sa praksom uništavanja pre bacanja, a kasnije sagorevanja u kotlovima”, jedna je od njegovih poruka u grupi „Savet za bezbednost”. 

„Kendža večeras izvršio inspekcijski nadzor na imanju, prezadovoljan kako su reagovali, pokušao je da ih iznenadi, nije obavestio ni Alena (vlasnika firme „Ronin” koja je obezbeđivala „Jovanjicu”), kaže reagovali po pravilu službe”, obavestio je jednom prilikom Koluviju. 

Tužiocu je ponudio objašnjenje da se ove poruke nisu odnosile na „Jovanjicu”, te da nije u pitanju pravi „inspekcijski nadzor”, već da je Kendija želeo da pomogne svom rođaku Koluviji i proveri kako mu radi „posada”. 

Iz poruka koje je slao i dobijao u aplikaciji „Razgovor” vidi se da je vodio računa i o novcu. 

„Podsetnik za ‘Ronin’ 9.100 eura i to: 4.070 Alen, 2.000 profesori, 1.700 Kendža, 1.000 ja, 0.330 Mira i Dušan”, poruka je koju je poslao Koluviji. 

U tužilaštvu je tvrdio da Kendija nije bio na platnom spisku „Jovanjice” i da je njegova uloga bila savetodavna i to u oblasti bezbednosti. Novac iz poruke, kako kaže, nije bila isplata Kendiji, već vraćanje duga koji je Koluvija imao prema njegovom ocu.

Da je Šević bio zadužen za bezbednost „Jovanjice” potvrdio je i Alenko Lazov, vlasnik firme „Ronin elite security” koja je obezbeđivala imanje. 

Lazov, inače bivši pripadnik Specijalne antiterorističke jedinice (SAJ), rekao je da je dogovor bio takav da njegovi zaposleni obilaze imanje i kontrolišu ko na njega ulazi, ali ne i da ulaze u objekte. Šević je sastavio izjavu o čuvanju tajnosti podataka koju su potpisivali svi koji dolaze na imanje, „da znaju da ne treba da pričaju o tome šta se proizvodi”, ispričao je. Lazov je rekao i da njegovi radnici nisu imali „duge cevi”, puške i automatsko oružje, jer to nije dozvoljeno zakonom i nije mogao da objasni otkud ljudi sa takvim oružjem na imanju, a što se vidi na snimcima napravljenim u danima pred upad policije na imanje.

Saradnici bivše sekretarke MUP-a Dijane Hrkalović obezbedili su Koluviji policijske tablice (foto: MUP)

Kao svedok je završio i Dejan Milenković, bivši načelnik Službe za specijalne istražne metode UKP-a, iako se iz poruka vidi da je poznavao Koluviju, čak je i dao informaciju o dronovima Koluvijinim saradnicima. 

Milenković je bio u kontaktu sa optuženim Radosavljevićem, agentom BIA-e koji je bio premešten u policiju. Sredinom 2019. godine Radosavljević ga je upoznao sa Koluvijom rekavši da on može mnogo da mu pomogne u vezi sa Severnom Makedonijom, budući da se Milenković bavi poslovima nacionalne bezbednosti, a Koluvija „sarađuje sa svim službama bezbednosti”, kako je policajac objasnio u svedočenju. 

„(Milenković) je Koluviju upoznao u prostorijama Službe u Ulici kneza Miloša, susret je trajao jako kratko 2-3 minuta, budući da je bio u gužvi, te nisu stigli ni da porazgovaraju na temu Severne Makedonije”, prepričano je njegovo svedočenje u optužnici. 

Milenković je ispričao da je sa Radosavljevićem komunicirao retko i isključivo poslovno. 

Prema porukama, agent BIA-e je ovog policajca pitao za dronove koji su brinuli Koluviju. 

„Je l’ si ti izbacio dron možda petak na subotu noć, baš mi je bitan taj info”, bila je poruka koju mu je poslao Radosavljević. „Ne brate nisu moji dronovi, svi imamo, da imaju zamenu”, bio je odgovor Milenkovića.

Drugari sa Hilandara

Pripadnik Službe za kriminalističko-obaveštajne poslove Marko Raičević Koluviju je upoznao u malo drugačijim okolnostima – spojila ih je vera. 

Prvi put su se sreli pre šest godina u kafiću u Ulici Strahinjića Bana gde su sedeli, kako je kazao Raičević, prijatelji sa Hilandara, odnosno ljudi sa kojima ide na Svetu Goru. Među njima je bio i Koluvija.

Sastanak u SIV-u
Još jedan istaknuti predstavnik Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) koji je imao kontakt sa Koluvijom je državni sekretar Milosav Miličković. Ranije je otkriveno da je imao sastanak sa Koluvijom u svom kabinetu, u zgradi SIV-a, 2016. godine. On se, međutim, u ovoj optužnici ne spominje. Koluvija je na suđenju rekao da je preko Miličkovića pokušao da napravi saradnju sa MUP-om da policija kontroliše biljke koje proizvodi. „On mi je rekao da mu pošaljem dopis u kojem treba da opišem šta želim da radim. Nije mi odgovorio na dopis”, tvrdi Koluvija.

Koluvija je ponudio da mu pomogne da „dobije parking prostor” i spojio ga sa vojnim obaveštajcem Vujisićem, preko koga je upoznao i agenta BIA-e Tošića. Zauzvrat, tvrdi, Koluvija nije ništa tražio. 

Raičević je poznavao još optuženih, između ostalog, policajca Bojovića, Milinkovića, Koluvijinog kuma Sergeja Mrđu. Svi su zajedno putovali na Svetu Goru u januaru 2019. godine. 

„Koluvija ga nije zvao da idu na Hilandar, već ga je zvao Tošić ili Vujisić, na šta je on pristao jer je mnogo puta bio na Hilandaru i prihvatao je uvek pozive da ponovo ide. Koluvija im se pridružio u Makedoniji gde ih je sačekao, tu su boravili dve noći i obilazili su vinariju”, prepričao je tužilac Raičevićevo svedočenje. Na tom putovanju sa njima je bio i sveštenik, otac Serafim – koji je, inače, takođe komunicirao sa Koluvijom preko specijalnog telefona i aplikacije „Razgovor”. 

Otac Serafim osveštava prostorije „Jovanjice“ (foto: skrinšot jutjub)

„Ja sam hrišćanin, svima opraštam”

Koluvija je u ovom slučaju, optužnice podignute protiv njega i obaveštajaca, odbio da iznese odbranu.

U drugom slučaju, gde mu se sudi da je gajio marihuanu, detaljno se branio. Na sudu je Koluvija odbacio optužbe tvrdeći da je na imanju gajio industrijsku konoplju, koja je dozvoljena za gajenje. 

On je optužio policiju da je nakon što ga je uhapsila, njegove biljke prodala, a zatim na imanju uzgajila marihuanu, odnosno biljke sa većim procentom psihoaktivne suspstance THC-om od dozvoljenog.

„Oni su bez problema proizvodili marihuanu, da bismo mi sada izgledali kao kriminalci”, rekao je.

Koluvija je izneo teoriju da je njegovo hapšenje deo šire zavere, iza koje stoje američki proizvođači industrijske konoplje koji su ga, kako tvrdi, uzeli na zub jer se suprotstavio njihovoj ideji da preuzmu kontrolu nad tržištem u Evropi. Naveo je i da je njegovo hapšenje udar na bezbednost države.

„Postoji cilj da se dezavuišu naše službe bezbednosti”, kazao je.

Sadašnji ministar policije na imanju „Jovanjice”
Koluvijino imanje posećivao je i sadašnji ministar policije Aleksandar Vulin, u vreme kada je bio ministar za rad. Sem njega, tokom 2015. i 2016. godine, imanje „Jovanjice” posetili su i Dragan Sikimić, danas direktor Agencije za sprečavanje korupcije i Zoran Babić, bivši direktor „Koridora Srbije”. Najčešće je u društvu Koluvije viđan Dragomir Petronijević, član veća Grada Beograda i član glavnog i izvršnog odbora SNS-a. Koluvija je putovao na Kosovo 2018. godine zajedno sa saradnicima Marka Đurića, bivšeg direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju.

On je ispričao i da mu je inspektor ponudio da optuži Andreja Vučića, brata predsednika države Aleksandra Vučića, kao i kontroverznog biznismena sa Kosova Zvonka Veselinovića.

„Objasnio mi je kako sam ja u problemu. Postoji samo jedna šansa da se izvučem, a to je da počnem da radim za njih i da otkrijem ko je veći od mene”, tvrdi Koluvija. „Rekao mi je da zna da sam ja proizvodio rasad za Andreja Vučića i Zvonka Veselinovića i da potpišem tužiocu za to.”  

Koluvija je kazao da je odbio ponuđeni dogovor, a da je policajcima oprostio sve nameštaljke.

„Ja sam hrišćanin, svima opraštam, nisam ljut ni na koga, ne ljutim se, ali očito je da su oni bili brzopleti. (…) Najteže mi pada, ovde mi ovo rade pripadnici mog naroda, ali ja ga i dalje volim.“

Dopala vam se priča? Pomozite nam da nastavimo da istražujemo organizovani kriminal i korupciju. Donirajte KRIK i podržite istraživačko novinarstvo!

Pročitajte detalje prethodne optužnice, kojom je Koluvija optužen sa svojim saradnicima da je gajio marihuanu na imanju „Jovanjica“

Comments are closed.