Ko sudi Šariću: pritisci, promene i napredovanja

Stepanović, Vučinić, Trešnjev, Gerasimović

U iščekivanju presude Darku Šariću, koja će biti doneta u ponedeljak, KRIK vas upoznaje sa sudijama koje vode ovaj postupak, ali i sa svim kontroverzama ovog suđenja. Dvojica sudija iz veća koje je prvobitno osudilo Šarića su promenjena, postupak je više puta kretao ispočetka, a predsednik veća često je odlagao ročišta što je, između ostalog, dovelo do toga da suđenje traje osam godina.

Piše: Bojana Jovanović

Posle osam godina suđenja, Darku Šariću će u ponedeljak biti doneta presuda. Ovo, međutim, nije prva presuda – on je u julu 2015. osuđen na 20 godina zatvora, ali je ta odluka ukinuta i suđenje vraćeno na početak.

Osuđujuću presudu iz 2015. sudije nisu donele jednoglasno.

U tročlanom veću koje su činili predsednik Siniša Petrović i sudije Vladimir Vučinić i Aleksandar Trešnjev, dvojica sudija glasala su da se Šariću izrekne ovakva kazna, dok je jedan bio protiv. Ova procedura je tajna, pa se ne zna kako je ko glasao.

Apelacioni sud oborio je presudu i slučaj vratio na ponovno suđenje, a dvojica sudija su sklonjeni iz veća.

Predsednik Višeg suda Aleksandar Stepanović premestio je sudije Vučinića i Trešnjeva iz odeljenja za organizovani kriminal. Oni su se žalili na ovu odluku, a Vučinić je javnosti otkrio da je Stepanović vršio pritisak na njega. Ubrzo je Vučinić napustio sudstvo i postao advokat.

Od originalnog sastava ostao je samo predsednik veća Siniša Petrović koji je nakon toga i unapređen. Stepanović ga je postavio za predsednika Specijalnog suda.

Osim promena sudija, i drugi problemi pratili su ovaj postupak – Petrović je dozvolio da se suđenje odugovlači i često je odlagao ročišta, a postupak protiv narko-mafije je više puta kretao iz početka.

KRIK vas vodi kroz ključne kontroverze ovog postupka.

Pritisci predsednika suda

Početkom 2016, sudija Vučinić premešten je iz Posebnog odeljenja za organizovani kriminal u Palatu pravde.

Ovu promenu izvršio je predsednik Višeg suda u Beogradu obrazloživši da je Vučiniću istekao mandat. Premešteni sudija je, međutim, imao drugo viđenje.

Vladimir Vučinić (foto: KRIK)

Vučinić, koji je sudio „drumskoj mafiji“, biznismenu Miroslavu Miškoviću i bivšim pripadnicima Jedinice za specijalne operacije za oružanu pobunu, kao i Sretenu Jociću – Joci Amsterdamu po optužbama za ubistvo hrvatskog novinara Iva Pukanića, nedugo nakon premeštanja napustio je sudstvo. Potom je za KRIK otvoreno govorio o pritiscima koje je trpeo od Stepanovića.

Tri dana pošto je doneo odluku da Miškoviću privremeno vrati pasoš, Stepanović ga je pozvao i rekao mu da zbog te odluke više neće biti predsednik odeljenja, da razmišlja da ga vrati u Palatu pravde i da se to neće desiti jedino ukoliko povuče odluku – što je Vučinić odbio da učini.    

Vučinića je u veću zamenio sudija Dragomir Gerasimović koji je došao iz krivičnog odeljenja Višeg suda. Među njegovim poznatijim slučajevima bio je postupak protiv bivše ministarke Marije Rašete Vukosavljević zbog zloupotreba u vezi sa izgradnjom terminala 2 na beogradskom aerodromu u kome je 2012. doneta oslobađajuća presuda. Ovu odluku potvrdio je Apelacioni sud.

Osim u slučaju Šarić, Gerasimović je nasledio Vučinića i u drugom postupcima od kojih je najpoznatije suđenje osmorici bivših pripadnika Jedinice za specijalne operacije s Miloradom Ulemekom Legijom na čelu zbog oružane pobune. U julu ove godine Gerasimović je kao predsednik veća pročitao oslobađajuću presudu.

Odlazak Vučinića iz Šarićevog veća dogodio se u vreme kada je Apelacioni sud odlučivao o prvostepenoj presudi. Suđenje je počelo ispočetka u septembru 2016. godine, nakon što je presuda ukinuta.

Nedovoljno stručan sudija

Krajem 2017. godine Stepanović je napravio novu izmenu u veću – sudiju Trešnjeva premestio je iz posebnog u krivično odeljenje. Do promene je došlo u trenutku kada je ponovljeni postupak prilično odmakao. Smenom Trešnjeva, suđenje Šariću je u osmoj godini još jednom krenulo ispočetka.

Predsednik Višeg suda Aleksandar Stepanović (foto: Viši sud)

Ovaj put Stepanović je, osim isteka mandata (koji je mogao Trešnjevu da produži), imao i drugo obrazloženje – da Trešnjev nije pokazao dovoljno stručnosti i osposobljenosti da sudi u ovom odeljenju. Ovakva ocena predsednika suda, međutim, suprotna je evaluaciji rada Trešnjeva koju je nekoliko meseci ranije izradila Komisija Apelacionog suda i u kojoj je istaknuto da on „izuzetno uspešno obavlja sudijsku funkciju“. Strukovno udruženje CEPRIS, čiji je Trešnjev član, reagovalo je na ovo Stepanovićevo obrazloženje navodeći da nije izneo istinite informacije i da postoji bojazan da je Trešnjeva premestio iz ličnih razloga.

Na mesto Trešnjeva Stepanović je postavio svoju zamenicu sudiju Svetlanu Aleksić.

Široj javnosti Aleksić je poznata po tome što je bila predsednica sudskog veća koje je osudilo sedmoricu žandarma zbog napada na Andreja Vučića i Predraga Malog, braću predsednika Srbije Aleksandra Vučića i ministra finansija Siniše Malog. Vodila je postupak i protiv Maje Adrovac zbog pokušaja ubistva biznismena Milana Beka u kome je doneta oslobađajuća presuda. Obe ove presude ukinuo je Apelacioni sud i postupke vratio na početak.

Napredovanje

Na dužinu trajanja suđenja uticale su promene sudija, ali i brojna odlaganja.

Prema evidenciji novinara KRIK-a, tokom 2017. godine suđenje je odloženo više od 20 puta – što je više od broja suđenja koja su održana te godine. Najčešći razlozi za odlaganje bili su nepojavljivanje advokata. 

Loše napisana presuda
Osuđujuću presudu iz 2015. godine Apelacioni sud ukinuo je iz više razloga. Jedan od njih je bio je i to što predsednik veća Petrović nije jasno napisao presudu. U presudi nije objašnjeno na osnovu kojih dokaza su izvođeni zaključci, niti opisano šta je ko od okrivljenih konkretno radio, naveo je Apelacioni sud u obrazloženju. O ostalim razlozima ukidanje presude i ko je činio veće Apelacionog suda, pročitajte u priči na ovom liku.

Kao predsednik veća Petrović je mogao da speči strategiju odbrane usmerenu na odugovlačenje postupka. U skladu sa zakonom, sudija može advokate da novčano kazni, da razdvoji postupak za optuženog čiji se branilac nije pojavio ili da mu odredi advokata po službenoj dužnosti – što Petrović nijednom nije uradio.

Naprotiv, odlagao je suđenja i kada nije bilo razloga za to. Tako je suđenje odložio zbog toga što su pojedini advokati odbili da zastupaju optužene iako imaju punomoćja, kao i zbog zakazane parnice u kojoj je Šarić tužio svedoka saradnika. 

Odlaganja su najviše išla naruku odbrani – jer neka od krivičnih dela za koje su optuženi Šarićevi saradnici će uskoro da zastare.

Zbog brojnih odlaganja reagovao je i tužilac Saša Ivanić rekavši da ona imaju za cilj odugovlačenje postupka kako bi se izdejstvovalo puštanje Šarića iz pritvora, ali se Petrović nije osvrtao na ove primedbe.

Petrović je, uprkos tome, za razliku od svojih kolega, ne samo ostao u posebnom odeljenju, već i napredovao – poslednjim godišnjim rasporedom postao je njegov predsednik. Za njegovu zamenicu postavljena je sudija Maja Ilić javnosti poznata po tome što sudi biznismenu Miroslavu Miškoviću.

On će u ponedeljak pročitati presudu koju javnost dugo iščekuje.

Pročitajte ključne momente slučaja Šarić

2 Comments

  1. Filip kaže:

    Kako „Majki“ svake države – sudstvu ; verovati ?

  2. Dare kaže:

    Uzas! Pravde nigde!!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *