Tužba koju je biznismen Vladimir Šekrevski podneo protiv KRIK-a tvrdeći da su mu objavljivanjem teksta „Srpski državljani u Rajskim papirima“, u kom se pominje, povređeni ugled i čast, odbijena je kao neosnovana. Sudija je u obrazloženju navela da su novinari KRIK-a objavili informacije koje su od interesa za javnost, kao i da su postupali sa dužnom novinarskom pažnjom prilikom provere informacija.

Piše: Jelena Radivojević

Sudija Tatjana Lemajić je u presudi navela da tužilac nije osporio tačnost informacija koje su novinari KRIK-a izneli u delu teksta „Srpski državljani u Rajskim papirima“ koji se odnosi na njega. Takođe, ona je objasnila da to što su novinari naveli da je tužilac „poznat po dve pogubne privatizacije“ nije ni na koji način uvredljivo i podsetila na pojam novinarske slobode.

Sudija Lemajić je objasnila da novinarska sloboda znači i određenu dozu preterivanja ili čak i provokacije kako bi se javnosti skrenula pažnja na važnu temu, i da ne sme da se zaboravi obaveza novinara da tačno, objektivno, potpuno i blagovremeno izveštavaju – što su novinari KRIK-a i uradili.

U presudi je navedeno i da nije istina ono što je u tužbi tvrdio Šekrevski – da je tekst objavljen sa namerom da se njemu nanese šteta i unizi ugled, već da je postojao jasan interes javnosti da zna kako je završena privatizacija firme koja je bila državna, kao i razloge zbog čega nije uspela.

Sudija Lemajić  je u presudi napisala da to što se tužilac, kada je pročitao da su njegove firme tužene 99 puta, kako je rekao, osetio „vrlo ružno, vrlo tužno“ nije od značaja jer je on u obavezi da trpi kritiku poslovanja svojih kompanija, a na osnovu dokaza je utvrđeno da firme jesu poslovale sa negativnim bilansom i da se protiv njih vode sudski postupci.

Presudom je Šekrevskom naloženo da isplati sudske troškove KRIK-u u iznosu od 50.400 dinara. Presuda nije pravosnažna i o njoj će odlučiti sud više instance.

Šekrevski je tužio KRIK i njegovog glavnog i odgovornog urednika Stevana Dojčinovića i tražio odštetu od pola miliona dinara zbog navodne nanete duševne boli i povrede časti i ugleda, nakon objavljivanja teksta „Srpski državljani u Rajskim papirima“.

U delu teksta sa međunaslovom „Propast ’Energetike’“ novinari KRIK-a objavili su da su procurila dokumenta koja otkrivaju pozadinu propasti privatizovane kompanije „Energetika“ iz Loznice koju je od države 2007. godine kupila italijanska firma „Decotra“, u vlasništvu srpskih biznismena Ljube Miskina i Vladimira Šekrevskog.

U tekstu piše da je u početku izgledalo da će firma napredovati, ali da je 2010. godine zapala u finansijske probleme. Godinu dana kasnije, propalu „Energetiku“ preuzela je „ScarDec Limited“, novoosnovana firma sa Malte, među čijim vlasnicima je bio zet Vladimira Šekrevskog.

Šekrevski, kako je tada objavljeno, poznat je po dve pogubne privatizacije – „Hidrogradnje“ iz Vršca, koje je u blokadi, kao i brodogradilišta „Terratrade-brodoremont“ kod Sombora, koje je u stečaju. Novinari su objavili i da su njegove firme u Srbiji tužene čak 99 puta.

Novinari KRIK-a kontaktirali su Šekrevskog pre objavljivanja teksta, a on je tada rekao da njegova porodica više nema udela u firmi „ScarDec Limited“, kao i da je zbog teške bolesti izašao iz projekta. Rekao je i da su glavni razlozi za propast projekta bile niske cene električne energije i to što su od njega odustali partneri iz Mađarske.

Međunarodni novinarski projekat „Rajski papiri“ nastao je nakon što je više od 13 miliona dokumenata procurilo iz dve agencije za pružanje ofšor usluga i iz 19 zvaničnih poslovnih registara. Dokumenta su otkrila poslovanja najbližih saradnika svetskih lidera, poznatih svetskih ličnosti, kao i nekih srpskih državljana.

Istraživanje su predvodili Međunarodni konzorcijum istraživačkih novinara – ICIJ i nemački list „Zidojče cajtung“ koji je dobio procurele papire. Među 96 medija iz 67 zemalja koji su učestvovali u projektu bio je i KRIK koji je analizirao dokumenta u vezi sa Srbijom.

Više o srpskim državljanima u Rajskim papirima pročitajte ovde.

O postupcima koje je ministar Nenad Popović vodio protiv KRIK-a zbog „Rajskih papira“ čitajte ovde.