Jake institucije ključ borbe protiv organizovanog kriminala

Saša Đorđević i Sonja Stojanović Gajić (foto: KRIK)

Isticanjem važnosti institucija i značaja uloge civilnog društva u borbi protiv organizovanog kriminala, kao i mogućnosti sprečavanja pranja novca i trgovine ljudima završen je prvi seminar u organizaciji Mreže za istraživanje kriminala i korupcije – KRIK.

Piše: Nataša Marković

Predstavljajući poslednja istraživanja o učešću civilnog društva u borbi protiv korupcije, Saša Đorđević iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP) navodi da je korupcija glavna prepreka u borbi institucija protiv organizovanog kriminala.

Saša Đorđević, BCBP

Saša Đorđević, BCBP

„Problem je institucionalizovana korupcija jer odlučivanje o kadriranju na lokalnom nivou vodi do toga da se istražuje, ali da se ne istražuje sve.“

Podaci pokazuju da je kriminalistička policija najviše korumpirana.

„Ako nemamo jake institucije, pre svega jaku policiju koja poseduje integritet, kako na institucionalnom tako i na individualnom nivou, veoma je teško zamisliti da borba protiv organizovanog kriminala može da bude uspešna“, objašnjava Đorđević.

Doniraj KRIK_300x140Direktorka BCBP-a Sonja Stojanović Gajić upozorava na to da u Srbiji još uvek ne postoje istraživački kapaciteti za sveobuhvatnu analizu organizovanog kriminala.

„Mi u civilnom društvu nemamo znanja i metode da procenimo obim kriminala“, navodi Stojanović.

Monika Usai, predstavnica međunarodne organizacije za borbu protiv organizovanog kriminala Libera International, istakla je da civilno društvo nije dovoljno jako za borbu protiv mafije.

Monica Usai

Monica Usai, Libera International

„Uloga institucija koje čine sistem i onih koji ih predstavljaju od ključnog je značaja za borbu protiv organizovanog kriminala“, objasnila je Usai.

Na seminaru se govorilo i o pranju novca.

Aleksandar Vujičić, bivši direktor Uprave za sprečavanje pranja novca, napominje da pranje novca ugrožava sve države.

„U Srbiji postoji moderan sistem sprečavanja pranja novca, ali je to materija koja se stalno menja i napreduje. Stoga svaka država malo kasni.“

Aleksandar Vujičić

Aleksandar Vujičić

Prilikom uvođenja „prljavog“ novca u legalne tokove najčešće se, prema njegovim rečima, koriste ofšor kompanije.

„Pranju novca uvek prethode druge nedozvoljene radnje. S obzirom da se u Srbiji 98 odsto spoljno-trgovinskog poslovanja odvija preko ofšor kompanija, problem je pronaći one koje se koriste za pranje novca“, zaključio je Vujičić.

O trgovini ljudima kao obliku organizovanog kriminala govorila je Ivana Radović iz organizacije za borbu protiv trgovine ljudima ASTRA.

Ivana Radović, ASTRA

Ivana Radović, ASTRA

„Trgovina ljudima u Srbiji je krivično delo od 2003. godine. Borba protiv trgovine ljudima, međutim, i dalje se svodi na pravljenje kampanja“, rekla je i istakla da su glavne kriminalne grupe u Srbiji delovale mnogo pre 2003. godine.

Problem predstavlja, prema njenim rečima, i tendencija da se trgovina ljudima ne tretira kao organizovani kriminal.

„Sistem međunarodnih poternica ne funkcioniše, pa se optuženi lako kreću iz države u državu“, naglašava predstavnica organizacije ASTRA.

Trodnevni seminar „Istraživanje organizovanog kriminala na Balkanu“ organizovali su Mreža za istraživanje kriminala i korupcije – KRIK i Institut za istraživanje organizovanog kriminala Univerziteta u Milanu (Osservatorio sulla Criminalità Organizzata – CROSS). Iskustva u otkrivanju i borbi protiv organizovanog kriminala na seminaru je predstavilo 11 predavača iz Srbije i Italije.

 

PROČITAJTE O ČEMU SE PRIČALO PRETHODNOG DANA SEMINARA

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *