Jačanje moći bezbednosnih službi budžetom za 2018.
Predlogom zakona o budžetu za 2018. godinu bezbednosnim organima poput Ministarstva unutrašnjih poslova i Bezbednosno-informativne agencije (BIA) sredstva su povećana i do 15 odsto. Istim predlogom budžet je smanjen Povereniku za informacije od javnog značaja i Zaštitniku građana. Sagovornici KRIK-a kažu da su ovo pokazatelji prioriteta Vlade i njene namere da umanji moć institucijama koje bi trebalo da je kontrolišu.
Pišu: Milica Vojinović, Jelena Radivojević
Vlada je krajem novembra usvojila Predlog zakona o budžetu o kome se trenutno raspravlja u skupštini i koji bi trebalo da bude usvojen do sredine meseca.
Kada je počela skupštinska rasprava, Predlog je postao predmet kritike opozicije i dela javnosti. Najveće negodovanje izazvalo je povećanje budžeta za BIA-u i to u visini od gotovo 15 procenata.
Za Agenciju, na čijem je čelu funkcioner vladajuće Srpske napredne stranke Bratislav Gašić, budžet za ovu godinu bio je 4,6 milijardi dinara, dok će naredne godine, ukoliko se Predlog usvoji bez izmena, budžet BIA-e biti 5,3 milijarde dinara.
Slična situacija je i sa Ministarstvom unutrašnjih poslova koje je ovim Predlogom dobilo povećanje budžeta od oko 13 odsto i raspolagaće sumom većom od 74 milijarde dinara. Za više od 10 milijardi uvećan je i budžet Ministarstva odbrane i iznosiće 70,5 milijardi.
Novinar nedeljnika „Vreme“ Radmilo Marković kaže da je budžet verovatno najupečatljiviji način na koji Vlada pokazuje šta joj je trenutno u fokusu i šta je za nju od većeg ili manjeg značaja.
„Vidimo da se obilato povećavaju budžeti i pospešuje razvoj MUP-a, Ministarstva odbrane i BIA-e koji su pod direktnom partijskom kontrolom“, ističe Marković.
Poslednjih godina više novinara i članova opozicionih stranaka žalilo se da su ih pripadnici BIA-e pratili i fotografisali.
Za razliku od ovih institucija, oni čiji je zadatak da kontrolišu vlast i njene organe mogli bi da se suoče sa manjim budžetskim sredstvima za narednu godinu.
Instituciji poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka od ličnosti prekinut je višegodišnji rast budžeta. Uprkos čestom negodovanju Poverenika zbog manjka zaposlenih i nedostatka sredstava za rad, Predlogom budžeta za 2018. ovoj instituciji budžet je smanjen sa 203 miliona na nešto manje od 200 miliona dinara.
Poverenik nije usamljen u ovoj situaciji. Instituciji Zaštitnika građana budžet je takođe smanjen – sa 215 na 195 miliona dinara.
„Ovo je u suštini jasna poruka – svim nezavisnim institucijama koje bi trebalo da kontrolišu vlast smanjena je finansijska moć, sa verovatnom željom da to proizvede i smanjenje njihovog učinka, odnosno, kontrole vlasti“, zaključuje Marković.
Agenciji za borbu protiv korupcije, međutim, budžet je povećan za gotovo 24 miliona dinara.
Dodatno nepoverenje u ovaj Predlog budžeta unosi i netransparentnost predviđenih troškova Bezbednosno-informativne agencije. Naime, u predlogu budžeta naveden je samo ukupan iznos novca, ali ne i stavke koje pokazuju na šta će novac konkretno biti potrošen.
Marković podseća da je takva situacija od 2014. godine – tada smo, kaže, mogli smo da vidimo po stavkama i koji će biti kapitalni izdaci i na šta će biti potrošen budžet BIA-e.
„U poslednje tri godine – a to će se nastaviti i u 2018. godini – javnost nema nikakve informacije na šta se troši novac u BIA“, naglašava Marković.
Vladimir Erceg, istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, kaže da nije jasno da li praksa po kojoj se budžeti službi bezbednosti prikazuju u jednoj stavci doprinosi očuvanju bezbednosnih interesa ovih službi.
,,Svakako smanjena budžetska transparentnost, u vreme slabe prakse kontrolnih organa, otežava pozivanje nadležnih na odgovornost i povećava prostor za samovolju u upravljanju budžetom”, ističe Erceg.
Tokom skupštinske rasprave o budžetu, predsednik Odbora za za kontrolu službi bezbednosti Igor Bečić iz SNS-a rekao je da taj odbor još 2013. godine usvojio zaključak da se budžeti službi bezbednosti prikazuju samo u ukupnom iznosu kako se ne bi došlo do „informacija o operativnim i funkcionalnim sposobnostima službi bezbednosti.“
Predlogom budžeta za narednu godinu predviđeno je povećanje plata u bezbednosnim institucijama, pa tako povećanje od 10 odsto mogu da očekuju MUP, BIA i Vojska.
Erceg smatra da je to odgovor na sve veće nezadovoljstvo vojnih lica i policijskih službenika materijalnim statusom ,,što je posebno značajno u godini kada se očekuju važni izbori.“
