Izveštaj Zaštitnika građana: medijske slobode ugrožene; građani se neosnovano žale na rad sudova

Izveštaj Zaštitnika građana: medijske slobode ugrožene; građani se neosnovano žale na rad sudova

Zoran Pašalić (foto: N1)

Novinari su ugroženi, napadi na njih sve su brutalniji, piše u godišnjem izveštaju Zaštitnika građana Zorana Pašalića za 2019. godinu. Zaštitnik je ocenio i da se nastavljaju pritužbe građana na rad sudova, ali da su one uglavnom neutemeljene.

Piše: Jelena Radivojević

Zaštitnik građana zauzeo je stav da Srbija u prethodnoj godini nije zabeležila napredak u oblasti slobode govora, a da su brojna prava i medijske slobode bile kršene.

„Položaj i status novinara i medijskih radnika ugrožen je ne samo njihovim lošim materijalnim statusom, već i pritiscima, uvredljivim i nipodaštavajućim odnosom, direktnim pretnjama i fizičkim napadima od strane učesnika javnog prostora“, navodi se.

Pašalić je podsetio da je Evropska komisija u izveštaju iz novembra navela da Srbija mora da unapredi slobodu izražavanja jer zabrinjavaju slučajevi pretnji, zastrašivanja i nasilja nad novinarima, kao i politički i ekonomski uticaji na medije.

U izveštaju je predstavljena i statistika o napadima i pritiscima na novinare koju su izradila novinarska udruženja, pa je tako navedeno da je Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) zabeležio 119, a Udruženje novinara Srbije 90 napada na novinare.

„Zaštitnik građana je tokom prethodne godine više puta upozoravao na sve učestalije i brutalnije napade na medije, počev od napada i pretnji na društvenim mrežama, preko sprečavanja novinarskih ekipa da prisustvuju događajima i direktnih napada na novinare i redakcije, pa do jednodnevne fizičke blokade televizije“, piše u izveštaju.

Pašalić smatra i da zbog nepostojanjae razvijenih mehanizama zaštite bezbednosti novinara nema ni jačanja medijskih sloboda, ni formiranja odgovornih i nezavisnih medija.

Konstatovano je i da je Savet za štampu primetio trend povećanja kršenja novinarskog kodeksa i da je tokom prethodne godine kod osam štampanih dnevnih medija zabeleženo više od 5050 prekršaja. Najčešće povrede kodeksa odnose na kršenje pretpostavke nevinosti, direktno ili indirektno otkrivanje identiteta žrtava i objavljivanje pretpostavki bez dokaza.

Pašalić je u izveštaju naveo da su se, što se tiče pravosuđa, građani uglavnom žalili na probleme u vezi sa radom sudova i isticali da Ministarstvo pravde ne postupa po njihovim pritužbama.  Pritužbe građana su, konstatuje Zaštitnik, uglavnom neosnovane i rezultat su nedovoljne informisanosti i nestručnosti.

„Očekivanja građana u vezi sa ovlašćenjima Ministarstva pravde u postupanju po pritužbama na rad pravosudnih organa, često su neosnovana i pravno neutemeljena“, piše u izveštaju.

„Nedovoljna informisanost građana, nedostatak stručne pravne pomoći, kod određenog broja građana rezultira pogrešnim i pravno neutemeljenim očekivanjima da Ministarstvo utiče na sam sudski postupak, da utiče na sudske odluke i ceni njihovu osnovanost“, zaključuje Pašalić. 

Pročitajte šta je pisalo u izveštaju Zaštitnika građana za 2018. godinu

1 Comment

  1. Neko kaže:

    A sta je sa korupcionaskim aferama ljudi iz vlasti….ledeni breg bato za tebe.Sve je to vagon Bez tockova na koloseku.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *