Podaci o projektu „Beograd na vodi“, poslovanju „Er Srbije“, nelegalnoj gradnji na Savskom nasipu i gondoli na Kalemegdanu među onima su koji su ostali tajni jer državni organi ne sprovode zakon, piše u izveštaju Poverenika za informacije od javnog značaja Milana Marinovića za 2019. godinu. Podaci se ne daju pod izgovorom da su poverljivi, a uporno izostaje i podrška Vlade, navodi poverenik. 

Piše: Bojana Pavlović

Podneti izveštaj prvi je koji je Narodnoj skupštini dostavio novi poverenik Milan Marinović. Sudeći po sadržini ovog dokumenta, Marinović se suočava sa istim izazovima kao i njegov prethodnik Rodoljub Šabić –  organi koji su dužni da sprovode zakone o pristupu informacijama od javnog značaja i zaštiti ličnih podataka to ne čine.

Stanje se nije bitno promenilo u odnosu na prethodnu godinu i ne može se oceniti kao zadovoljavajuće, zaključak je izveštaja. 

Pravo na slobodan pristup informacijama od javnog značaja prošle godine teško se ostvarivalo bez intervencije poverenika. Državni organi podatke često dostave tek pošto onaj ko ih traži uloži žalbu, a u mnogo slučajeva ni tada. 

„Davanje informacija tek po saznanju za žalbu zapravo pokazuje da nije ni bilo suštinskih razloga za nepostupanje, te da se radi o neodgovornom i neracionalnom odnosu organa vlasti prema građanima.“

Institucije ne dostavljaju podatke ni onda kada im to poverenik naloži. Posebno je zabrinjavajuće, navodi poverenik, to što organi nisu postupili po njegovom nalogu u čak 50 odsto slučajeva po žalbama novinara.

„Informacije se uskraćuju pod izgovorom da su poverljive ili da bi davanje informacija povredilo nečiju privatnost što po pravilu ne prate odgovarajuća argumentacija i dokazi. Činjenice u vezi sve učestalijih odgovora organa vlasti da ne raspolažu zahtevanim informacijama, poverenik nije u mogućnosti da faktički proveri“, navodi se u izveštaju.

Podrška Vlade koja može da prinudi institucije da dostave podatke godinama uporno izostaje.

„Otvara se pitanje da li je odsustvo podrške Vlade posledica toga što nije bliže uređeno ko i na koji način bi u službama Vlade ovu obavezu sprovodio… ili je to posledica odsustva političke volje da se ova mera sprovodi“, piše u izveštaju.

Među slučajevima u kojima je poverenik prošle godine tražio od Vlade da obezbedi podatke jesu informacije o troškovima uređenja građevinskog zemljišta na lokaciji gde se gradi „Beograd na vodi“, kao i koliko je Ministarstvo privrede novca iz budžeta uplatilo avio-kompaniji „Er Srbija“. Ova su pitanja i nakon obraćanja Vladi ostala bez odgovora.

Organi su ignorisali ili odbijali da odgovore na pitanja o finansiranju i privatizaciji medija. Izostali su i oni koji se odnose na ugrožavanje, odnosno zaštitu zdravlja stanovništva i životne sredine koji, kako se navodi, spadaju u kategoriju „privilegovanih“ informacija. Takva su bila pitanja o gradnji na Savskom nasipu i gondoli na Kalemegdanu.

Poverenik navodi da javnost podatke koristi i da bi utvrdila da li organi rade po zakonu, a slučaj kojim ovo ilustruje je saobraćajna nesreća na naplatnoj rampi u Doljevcu u kojoj je učestvovao direktor „Koridora“ Zoran Babić. Poverenik je naložio MUP-u da novinarima dostavi službenu belešku o ovom događaju i da zatamni imena svih učesnika osim Babića. MUP je ipak, uprkos instrukciji, sakrio i njegovo ime.

Sredinom prošle godine počeo je da se primenjuje novi Zakon o zaštiti podataka o ličnosti za koji poverenik tvrdi da ima brojne nedostatke. Pojedina pitanja poput video nadzora uopšte nisu uređena.  

Zbog kršenja ovog zakona, poverenik je tokom prošle godine pokrenuo postupak kontrole nad Crvenim krstom Srbije i to odeljenjem u Medveđi jer su lične podatke korisnika humanitarne pomoći objavili na društvenim mrežama.

Poverenik je reagovao i povodom snimka iz  tramvaja na kom muškarac uznemirava i fizički nasrće na putnicu. Snimak, koje su zabeležile kamere instalirane u vozilima javnog gradskog prevoza, neovlašćeno je objavio neko od zaposlenih i time otkrio identitet maloletne žrtve nasilja.

Postupak kontrole pokrenut je i protiv Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje u Novom Sadu jer su neovlašćenim licima davali podatke o osiguranicima, kao i protiv Kliničkog centra Vojvodina zbog otkrivanja podataka o pacijentu.

Pročitajte detalje prošlogodišnjeg izveštaja