Srbija mora da uloži veće napore kako bi razotkrila velike i međunarodne organizovane kriminalne grupe i da se ozbiljnije pozabavi problemom korupcije, konstatuje se u novom izveštaju Evropske komisije o napretku. Komisija navodi da Srbija nije napredovala na polju pravosuđa gde je i dalje veliki politički pritisak.

Piše: Jelena Radivojević

Napredak Srbije u borbi sa organizovanim kriminalom uočen je samo na polju strukturnih reformi i saradnje među institucijama, kao i sa Europolom, konstatuje se u izveštaju. U njemuse, međutim, navodi da je neophodno da postoji kontinuitet istraga, optužnica i na kraju presuda protiv organizovanih kriminalnih grupa.

„Srbija mora da poveća napore kako bi raskrinkala velike i međunarodno aktivne organizovane kriminalne grupe“, piše u izveštaju i dodaje se da treba raditi na strategiji koja će dovesti do obračuna sa ovim grupama.

Među preporukama za poboljšanje borbe protiv organizovanog kriminala nalazi se i ona da se jasno definišu zakoni, propisi i nadležnosti koji se tiču presretanja komunikacije, odnosno prisluškivanja tokom istrage. Tako bi se obezbedila kvalitetnija istraga i izbegle zloupotrebe.

Procesuiranje krivičnih dela velika je tema kojom se Evropska komisija bavila, a zaključak je da Srbija nije ispunila nijednu preporuku iz prošlogodišnjeg izveštaja, pa je ocenjeno da na tom polju nije ni bilo napretka.

„Ozbiljnu zabrinutost izaziva obim kontinuiranog političkog uticaja na pravosuđe u Srbiji“, smatra Evropska komisija.

U izveštaju se navodi da je primećen napredak u suzbijanju korupcije od kada su u martu 2018. godine počela sa radom posebna odeljenja za borbu protiv korupcije pri tužilaštvima i sudovima, ali da i dalje nema efikasnih mehanizama koji bi se izborili sa korupcijom.

„Sve u svemu, korupcija i dalje ostaje problem za zabrinutost“, piše u izveštaju.

Potrebno je ozbiljnije procesuirati slučajeve visoke korupcije, a kao posebno osetljive oblasti označeni su tužilaštvo, zdravstvo, obrazovanje, veliki infrastrukturni projekti, prostorno planiranje, kao i javna preduzeća, smatra Evropska komisija. U izveštaju je konstatovano da bi, s obzirom da je prepoznato da je korupcija prisutna i u javno-privatnim partnerstvima, na to trebalo obratiti pažnju.

Takođe, Evropka komisija smatra da je potrebno da vlast počne da sarađuje sa Savetom za borbu protiv korupcije i primenjuje njegove preporuke.

Izveštaj nepovoljno ocenjuje Srbiju i kada je reč o medijima i slobodi izražavanja, a kao najveće probleme navodi napade na novinare, isključivo promovisanje vladajuće stranke i ekonomsku nesigurnost medija. Više o tome pročitajte ovde.