„Srpski policajci, ukoliko imaju dozvolu, mogu da budu efikasni poput FBI-a. Ali od policajaca sam čuo da neke od kriminalaca ne mogu da istražuju i hapse jer imaju zaštitu političara, sudija. Policija mora da bude nezavisna, da se politika isključi iz policije. Borba protiv ozbiljnih kriminalaca u Srbiji tek je otpočela.“

Džo Dejvidson je penzionisani FBI agent koji je nekoliko godina proveo u Srbiji kao savetnik u Službi za borbu protiv organizovanog kriminala (SBPOK). Za Mrežu za istraživanje kriminala i korupcije – KRIK priča o borbi protiv organizovanog kriminala u Srbiji, pritiscima i uticaju politike na policiju, konfliktima između policije i resornog ministarstva, o odnosima sa direktorom policije Miloradom Veljovićem i nekadašnjim načelnikom Rodoljubom Milovićem, kao i o slučajevima koje je nadgledao.

Razgovarali: Bojana Jovanović, Stevan Dojčinović

Dejvidson je u FBI-u proveo 30 godina. Istraživao je organizovani i prekogranični kriminal. Radio je kao prikriveni islednik („undercover“) i služio se različitim istraživačkim metodama. Imao je razgranatu mrežu doušnika koji su mu pomagali da dođe do bitnih informacija u vezi sa slučajevima na kojima je radio. Kao instruktor na Međunarodnoj akademiji za sprovođenje zakona (ILEA) u Budimpešti obučavao je istražne organe zemalja koje su imale poteškoće da stvore pravni okvir i donesu zakone u okviru kojih su radili. To ga je 2005. dovelo i u Srbiju gde je proveo nekoliko godina pomažući srpskoj policiji da razvije odeljenje za borbu protiv organizovanog kriminala sa visokim stepenom autonomije i naprednom tehnologijom koja će joj pomoći da brže i efikasnije rešava slučajeve.

„Mesec dana pre nego što sam penzionisan u novembru 2004, dok sam držao treninge grupi u kojoj sam imao pripadnike srpske i makedonske policije, dobio sam ponudu od američkog Odeljenja za pravosuđe da u nekoj od ove dve zemlje pomažem u razvoju odeljenja za organizovani kriminal. Kada sam otišao u penziju, nisam se zaposlio u Americi kao što sam nameravao. Nakon što sam od policajaca čuo koliko je teško istraživati korupciju na visokom nivou i organizovani kriminal s obzirom na situaciju u zemlji, osetio sam potrebu da živim tamo i budem od pomoći. Tako sam odlučio da dođem u Srbiju, u kojoj sam bio od 2005. do kraja 2007. Vratio sam se 2009. i bio do 2010. Bio sam angažovan kao savetnik za organizovani kriminal i radio sam sa direktorom SBPOK-a. Osnovani su nekoliko godina pre mog dolaska.“

Džo Dejvidson

Kakva je bila situacija u Srbiji kada ste se preselili ovde?

„Došao sam nedugo posle ubistva premijera Zorana Đinđića i osećala se zabrinutost zbog korupcije u vladi i u policiji. Pokušali su da razdvoje ove dve institucije, da SBPOK-u daju veću nezavisnost. Uspostavljen je sistem kao sa FBI-em u Americi. Uvek sam poredio SBPOK sa FBI-em, jer su se bavili ozbiljnim kriminalom, korupcijom i ubistvima. Mi u FBI volimo da kažemo da smo nedodirljivi i tako je trebalo da bude i sa ovom jedinicom. I većina njih je bila nedodirljiva. Oni sa kojima sam radio bili su iskreni, predani i vredni policajci koji su želeli dobro za građane, da zaštite ljude u Srbiji. Želeli su iskustva sa zapada i prihvatali su moje ideje i predloge, mada su većinu stvari koju smo im obezbedili sami tražili. Kao bivši FBI agent, bio sam u mogućnosti da dovedem kolege koje i dalje rade u FBI da im obezbede sofisticiranu tehnologiju poput sistema za automatsku identifikaciju otisaka i DNK-a.“

Kako biste opisali stepen borbe protiv organizovanog kriminala?

„Organizovani kriminal u Srbiji me je veoma podsećao na Rusiju, jer sam dosta istraživao ozloglašene ruske kriminalne grupe. Borba protiv ozbiljnih kriminalaca u Srbiji tek je otpočela i od policajaca sam čuo da neke od njih ne mogu da istražuju i hapse jer su imali zaštitu političara, sudija… Ali, dok sam bio tamo, desio se slučaj hapšenja sudije Vrhovnog suda. Prišluškivali su telefon kriminalcu Zoranu Jotiću (kruševačka kriminalna grupa) koji je sa sudijom pregovarao da ga oslobodi. Informacija je, međutim, procurila i morali su da prekinu prisluškivanje. Čuli su Jotića kako kaže ‘moramo da se otarasimo telefona jer nas prisluškuju’. Odmah su uhapsili jednog sudiju, a zbog curenja informacija nisu uspeli da stignu do još dvojice sudija koji su učestvovali u tome. Ovaj slučaj mi je, ipak, pokazao da srpski policajci, ukoliko imaju dozvolu, mogu da budu efikasni poput FBI-a. Dobri su, znaju šta rade. To su inteligentni, talentovani, vredni policajci koji istražuju one koji kradu od građana. O tome su svi slučajevi, bilo gde na svetu. Novac treba da pripada građanima, umesto da ga kradu korumpirani političari i istražni organi koji su umešani u pljačku. I to sam video u Srbiji – policajci imaju tehničke mogućnosti, imaju želju da istražuju one koji kradu, ali nisu imali dozvolu da to čine. Dok sam bio u Srbiji, stvari su se promenile nabolje – policija je dobijala sve više dozvola da se bavi onima koji su visoko na lestvici organizovanog kriminala.“

Dozvola od koga?

„Očigledno od vlade. Njima je bilo bitno da dobiju odobrenje, nebitno da li je stizalo od premijera, predsednika ili nekog trećeg. Direktor policije Milorad Veljović i njegov zamenik Rodoljub Milović Roćko napravili su sjajan policijski tim i istraživali svakog. Nekada su bili uspešni, ponekad nisu. Ali sam video napredak od 2005. do 2010. i pratio šta se dešavalo kasnije i primetio da su neki slučajevi bili još uspešniji. Imao sam dobar odnos i sa specijalnim tužiocem. FBI blisko sarađuje sa tužiocima. Primetio sam da to u Srbiji nije uobičajeno. Prilikom istražnog postupka, tužilac odbaci sve što je policija uradila i počne istragu ispočetka. A ponekad istražni sudija odbaci sve što je uradio tužilac i počne ponovo istragu. Shvatio sam da zakoni nisu efikasni i video da je tužilaštvo bilo veoma uporno da ih promeni. I uspelo je u tome. Zakon o oduzimanju imovine je, na primer, koristan alat protiv organizovanog kriminala. Kriminalci mogu da odu u zatvor na pet, šest godina ako znaju da će imati mnogo novca kada izađu iz zatvora i da njihove porodice žive udobno. Novcem mogu da upravljaju poslovima i iz zatvora. Ukoliko im oduzmeš sve te igračke, oni će najverovatnije pristati da sarađuju jer žele da dobiju manju kaznu. Postojao je i drugi problem, nije bilo sporazuma o priznanju krivice. I to se promenilo.“

Dejvidson u razgovoru sa novinarkom KRIK-a

Bili ste u Srbiji kada je vođena istraga protiv Darka Šarića?

„Vratio sam se u Srbiju pre nego što je brod s drogom zaplenjen (u oktobru 2009). Mislio sam da će Šarić biti nedodirljiv duže vreme. Politika je igrala značajnu ulogu sve vreme. Menjali su se predsednici, premijeri i stranke na vlasti koje su bitno uticale na rad policije i to me uvek brinulo.“

Čuli ste da su informacije iz istrage curile ka Šariću i da zbog toga nije uspela zaplena droge u Grčkoj?

„Znao sam za taj slučaj. Zbog toga je u sledećoj istrazi primenjena drugačija taktika – uključene su zapadne agencije, među kojima i američke. Bezbednosno-informativna agencija (BIA) se uključila u istragu. Čovek koji je tada vodio BIA (Saša Vukadinović) bio je bivši policajac i u agenciju je doneo razmišljanje – hajde da sklonimo ove loše momke umesto da samo skupljamo informacije o njima. Kao rezultat svega toga, brod s kokainom je zaplenjen kod Urugvaja.“

Kakav je bio odnos policije i BIA?

„U početku saradnja nije bila najbolja, kasnije se to promenilo. Samo je BIA imala imala opremu prisluškivanje, operativci su bili dobro obučeni. Kada sam tek stigao, BIA je radila prisluškivanje i slala to načelniku kriminalističke policije. Dešavalo se da na snimcima nedostaju delovi i da tokom sudskog postupka sud kaže da je prisluškivanje izvršeno na nelegalan način.“

Da li ste upoznali tadašnjeg ministra policije Ivicu Dačića i kakav je bio njegov odnos sa direktorom Veljovićem?

„Upoznao sam Dačića jer je bio na najvišoj instanci u policiji – na mestu ministra. Zauzimao je poziciju koja po nadležnostima odgovara funkciji javnog tužioca u Americi i podrazumeva nadgledanje rada policije. Definitivno je postojao sukob (između Dačića i Veljovića), ali su izgleda uspeli da se dogovore. Direktor policije i ministar treba da rade zajedno, da se konsultuju, tako da njihov odnos treba da bude partnerski. Ono što sam video bilo je mnogo politike. Uprkos tome, policija je uspevala da dobro radi, sistem je funkcionisao. Političari ne znaju policijski posao. Ne zna ga ni Dačić. Trebalo je da prepusti profesionalcima da rade svoj posao, a on da radi ono u čemu je on dobar. Dobro peva (smeh).“

„Srpski policajci, ukoliko imaju dozvolu, mogu da budu efikasni poput FBI-a.“

Možete li da nam ispričate nešto više o konfliktu koji je postojao između kriminalističke policije i ministarstva?

„Znao sam da postoji konflikt, to je bilo objavljivano u medijima. Neke informacije dobijao sam iz američke ambasade i one su ukazivale da postoje nesporazumi u pogledu toga kako bi neke stvari trebalo da se rade. Mora da postoji nadzor, ali u isto vreme, policija treba da dobije mnogo više podrške nego što je to bilo tada. O sukobima nikada nisam saznao od policajaca sa kojima sam radio. Niko od njih mi nije rekao – ova osoba je problem. Ali, na osnovu lanca komandovanja može se izvesti zaključak da je problem dolazio odnekud drugde.“

Kakav je vaš odnos bio sa tadašnjim šefom kriminalističke policije Rodoljubom Milovićem?

„Mogu da kažem da mi je on omiljen policajac koga sam upoznao. On i Viktor Žirov iz Rusije, koji mi je bio omiljen dok nisam upoznao Roćka. Može da sagleda veliku sliku i razume da je njegov posao da radi za građane, a ne političare. On je radio ono što je osećao da treba da radi, a što je ispravna stvar – da hapsi kriminalce. Sa druge strane sam čuo da ne žele da to radi. Smatram ga za dobrog prijatelja. “

Čuli ste da ga je Šarić optužio da je uzeo od njega oko 7.5 miliona evra, nakon čega je Milović smenjen sa mesta načelnika Uprave kriminalističke policije (UKP)?

„Teško mi je da poverujem u to. Šarić je veliki kriminalac, potplatio je mnogo ljudi u Srbiji, ne bih mu verovao ni reč. Ovo što ste mi rekli je veoma zabrinjavajuće. Nikada ne bih poverovao da bi Roćko uzeo bilo kakav novac. Mogao je to lako da uradi još 2008, 2009. godine, kada je cela stvar počela. Milović je kao onaj zec na baterije, teško ga je zaustaviti. To je problem koji ljudi imaju sa Roćkom – stalno se vraća. Jedina stvar koju možete da uradite je da izvadite bateriju. To je ono što su oni uradili ovim optužbama, moje je mišljenje.“

Nedavno smo objavili snimke na kojima se vidi sastanak Ivice Dačića sa Rodoljubom Radulovićem, bliskim saradnikom Darka Šarića? Kako ocenjujete to što se ministar policije viđao sa osobom koja je bila pod istragom?

„Ne izgleda dobro, ali to što su se kriminalac i političar sastali i pričaju ne mora nužno da znači da se nešto dešava. Ja bih sigurno pogledao to malo bolje i otišao kod Dačića i pitao ga šta je bila svrha tog razgovora i o čemu su raspravljali. Svakako ne izgleda dobro jer se sastaješ sa negativcem. Zdrav razum bi trebalo da ti kaže da nije trebalo da se vidiš s njim.“

Rekao je i da nije znao čime se Radulović bavi.

„Stvarno? To je suludo. Neko ko je na toj poziciji pretpostavljam da bi znao ko je taj čovek. Ako je to ono što je rekao, očekivao sam da će biti kreativniji.“

Kako komentarišete to što tužilaštvo nije reagovalo nakon objavljivanja snimaka?

„Ako zasigurno znate da nije reagovalo, to je pogrešno. Treba to da se istraži, veza između njih dvojice. Naročito jer znamo da je Šarić plaćao svakoga, bio je pametan. Stavio je novac u svačiju kasu. Platio je svaku stranku, tako da niko nije mogao reći da je novac otišao samo u jednu pariju. Davao je novac svima tako da je obezbedio prijatelje u vlasti bez obzira na to ko od njih osvoji vlast. Pametan je i to su svi znali.“

Kakav po Vašem mišljenju treba da bude odnos policije i medija – da li je policija treba da priča sa novinarima ili ne?

„Zavisi. Ukoliko je istraga u toku, ne bi trebalo da informacije o njoj stignu do medija. Ako je pak završena, nema razloga da policija ne priča sa novinarima. Često novinari paralelno istražuju slučaj i tada policija treba da se udruži sa njima. Novinari neretko poseduju i više informacija, jer imaju drugačije izvore i tehnike istraživanja. Njihov rad ne poznaje granice koje su postavljene pred istražne organe – vi ne morate da pratite zvanične protokole. Ukoliko vam je potrebna neka informacija, recimo iz Hrvatske, pozvaćete kolegu koji će vam pomoći. Ili ćete da otputujete tamo i sami dođete do nje. Saradnja može biti dobra i za jedne i za druge, svakako.“

„Sve se svodi na stavljenje loših momaka u zatvor i odvraćanja onih koji bi da krenu pogrešnim putem.“

Da li ste srpskoj policiji pričali o tome kakav odnos treba da imaju sa medijima, s obzirom da je policija prilično zatvorena?

„Na kraju treninga razgovarali smo o odnosima s medijima. Rekao sam Roćku da sve vreme mora da bude u štampi. Istražitelji žele da njihova priča bude ispričana, ali oni ne mogu da razgovaraju sa novinarima. Dakle, šefovi su oni koji pričaju sa medijima, a istražitelji se nadaju da informacija koju Milović ili Veljović iznose u medijima bude dobra za slučaj. Oni moraju da razgovaraju sa novinarima i trebalo bi da to čine. To je odnos koji želiš da razvijaš da bi dobio tačne informacije. To ne treba da bude senzacionalističko novinarstvo koje se bavi aferama. Sve se svodi na stavljenje loših momaka u zatvor i odvraćanja onih koji bi da krenu pogrešnim putem.“

FBI je bio uključen u „slučaj Bitići“, istragu o ubistvima tri brata koji su bili američki državljani – šta znate o tome?

„Istraga u slučaju Bitići je tada bila u toku, verujem da još traje. Došli su veštaci iz FBI da dodatno ispitaju celu stvar. Ali neki dokazi su izgubljeni, uništeni, kako god. Bilo je mnogo ćorsokaka. Istraga je bila veoma traljava i to jer su, siguran sam, umešani u ubistva imali dobre veze sa onima koji su istagu vodili. Na osnovu onoga što sam video, definitivno je bilo elemenata koji ukazuju da je u tome učestvovala Protivteroristička jedinica (PTJ).“

Šta mislite da će sada da se desi s obzirom da je Goran Radosavljević Guri, koji je u vreme kada se ubistvo desilo bio na čelu PTj, uticajan član vladajuće partije SNS?

„To nije bitno, Guri nije bitniji od predsednika ili premijera, a trebalo bi da možeš i njih da istražuješ. Ako smo mi mogli da udarimo na američkog predsednika, možete i vi na Gurija. Slučaj je otvoren sve dok se ne pronađe ubica. Ne znam gde je zapelo, ali znam da Amerika još ima veliki interes da se slučaj reši.“