Direktor „Dedinja“ Bojić nabavio nepouzdane testove na koronavirus od biznismena osumnjičenog za kriminal

Direktor „Dedinja“ Bojić nabavio nepouzdane testove na koronavirus od biznismena osumnjičenog za kriminal

Milovan Bojić, direktor Instituta za kardiovaskularne bolesti „Dedinje“, nabavio je brze testove na koronavirus „Biozek“ koji nisu pouzdani i koji su lažno predstavljeni da su proizvedeni u Holandiji – dok se zapravo prave u Kini, otkriva KRIK/OCCRP. Bojić je testove uvezao iz Severne Makedonije od kompanije čoveka koji je pod istragom za pranje novca, iznudu i kriminalno udruživanje. Pre nego što su ovi testovi stigli u Institut „Dedinje“, u njemu se virusom korona zarazilo najmanje 80 ljudi, a do danas nije niko odgovarao za širenje zaraze u ovoj državnoj ustanovi koja zbrinjava najteže srčane bolesnike.

Pišu: Dragana Pećo, Saška Cvetkovska (IRL Macedonia), Obri Belford (Aubrey Belford/OCCRP)

Kada je 6. aprila priznao da se koronavirus probio u ustanovu koju vodi i zarazio 67 zaposlenih i 14 pacijenata, direktor beogradskog Instituta za kardiovaskularne bolesti „Dedinje“ Milovan Bojić rekao je da će početi da testira svakog ko uđe u bolnicu.

„Kao iskusan čovek koji je u medicini praktično doajen od svih direktora zdravstvenih ustanova, ja sam preduzeo da testiramo i naše zdravstvene radnike i pacijente koji su preostali na odeljenju“, rekao je Bojić za televiziju Prva.

Faktura koju je „Sistina farmacija“ izdala Institutu „Dedinje“ (foto: KRIK)

Nakon dva dana, institut na čijem je čelu kupio je 300 „Biozek“ testova na koronavirus od privatne kompanije „Sistina farmacija“ iz Severne Makedonije, piše u fakturi do koje su došli novinari KRIK-a/OCCRP-ja. Ovi testovi se širom sveta reklamiraju da su proizvedeni u Holandiji, da otkrivaju virus, a „Dedinje“ ih je kupilo za 3.000 evra.

Problem je, međutim, višestruk: ovi testovi nisu pouzdani u otkrivanju koronavirusa, lažno se reklamiraju kao holandski proizvod, a kompanija od koje ih je Bojić kupio u vlasništvu je makedonskog biznismena koji je pod istragom za kriminal.

Kineski testovi prepakovani u „holandske“

Holandska kompanija „Inzek International Trading B.V“ koja širom sveta prodaje „Biozek“ testove, reklamira ih kao pouzdane testove za otkrivanje koronavirusa koji su proizvedeni u ovoj zemlji.

Istraživanje novinarske mreže Organized Crime and Corruption Reporting Project (OCCRP) objavljeno u sredu, međutim, pokazuje da testove zapravo proizvodi kineska firma „Hangzhou AllTest Biotech Co. LTD“.

Testovi su u Kini orginalno proizvedeni pod nazivom „Alltest“. Holandska kompanija ih zatim kupuje od kineske, pakuje kao brend „Biozek“ i reklamira kao svoj proizvod, otkrili su novinari.

Iz holandske firme priznali su novinarima OCCRP-ja da su testovi proizvedeni u Kini i dan kasnije su na svom sajtu izbrisali lažni podatak o poreklu testova.

Reklama za „Alltest“ i „Biozek“ brze testove
(foto: „Hangzhou AllTest Biotech Co. LTD“/„Inzek International Trading B.V“)

Nepouzdani u otkrivanju koronavirusa

Testovi „Biozek“, sem skrivanja porekla, lažno su reklamirani kao testovi koji mogu pouzdano da utvrde da li je neko zaražen koronavirusom.

Oni, zapravo, ne otkrivaju bolest, već prisutnost antitela koja organizam proizvodi boreći se sa virusom. Ovakvi testovi mogu da daju precizne rezultate na koronavirus tek četiri nedelje nakon što je osoba inficirana, pokazala su ispitivanja.

Kako je objavljeno na sajtu Svetske zdravstvene organizacije (SZO), istraživanja pokazuju da većina pacijenata počinje da razvija antitela tek u drugoj nedelji nakon što se pojave prvi simptomi na koronavirus.

„To znači da je dijagnoza kovida-19 na osnovu antitela često moguća jedino u fazi oporavka pacijenta, kada su mogućnosti za kliničku intervenciju ili prekid prenošenja bolesti već prošli“, navodi se na sajtu SZO.

Zato je i epidemiolog Predrag Kon iz Vladinog Kriznog štaba za suzbijanje koronavirusa rekao da se kod nas ne koriste ovakvi testovi, poznati i kao „brzi“ ili „orijentacioni“ testovi. „Jednostavno nismo ubeđeni da je to toliko korisno“, objasnio je Kon na konferenciji za medije 9. aprila – na dan kad su testovi stigli u „Dedinje“.

On je rekao da oni mogu biti od koristi tek kada prođe epidemija jer će tad moći da se utvrdi koliki procenat populacije je bio inficiran virusom, a da nije znao.

Umesto toga, kako je rečeno iz Kriznog štaba, građani Srbije testiraju se samo PCR testovima jer su to dijagnostički testovi kojima pouzdano može da se utvrdi da li je neko zaražen virusom korona.

Vlada Velike Britanije takođe je odlučila da ne koristi kineske testove nakon što je ispitivanje Univerziteta u Oksfordu pokazalo da su nepouzdani, objavili su tamošnji mediji prve nedelje aprila. Ispitivanje rađeno u Španiji, koje nije recenzirano, takođe je pokazalo da su kineski „Alltest” testovi nepouzdani – njihovi rezultati su pogrešni u više od polovine slučajeva.

Lažna reklama i pogrešni rezultati ovih testova neke su koštali života.

Rodžer Zekirovski sa suprugom (foto: OCCRP)

U Severnoj Makedoniji je bilo slučajeva, kako je otkrila tamošnja istraživačka redakcija IRL Macedonia, da su ljudi za koje je „Biozekov“ test pokazao da su negativni, nakon toga umrli od koronavirusa.

Krajem marta, četrdesetpetogodišnji Rodžer Zekirovski iz Kumanova danima je imao sve simptome kovida-19, a nakon što je video reklamu za holandski brzi test u kojoj se tvrdi da za samo nekoliko minuta može tačno da otkrije bolest, otišao je na testiranje. Test je pokazao da je negativan i Zekirovski se vratio kući. Tri dana kasnije, on je preminuo, a zvanični rezultati ispitivanja utvrdili su da je bio pozitivan na koronavirus.

„Kada je test pokazao da je negativan, svi smo bili tako srećni. Grlili smo se i ljubili, deca i roditelji“, rekla je novinarima njegova supruga Đultena i dodala da su zbog testa koji je bio lažno negativan bili izloženi zastrašujućim rizicima. „Kako smo mogli da znamo?“

Testiranje koje je netačno pokazalo da je Zekirovski negativan, urađeno je u bolnici „Adžibadem Sistina“, sestri firmi „Sistina farmacije” od koje su testovi došli u Srbiju.

Testovi nabavljeni od biznismena koji je pod istragom za kriminal

Jordan Kamčev (foto: „Adžibadem Sistina“)

Privatna kompanija „Sistna farmacija” u Skoplju, od koje je Institut „Dedinje” nabavio ove testove, deo je porodične kompanije jednog od najbogatijih severnomakedonskih biznismena Jordana Kamčeva koji je pod istragom za pranje novca, iznudu i kriminalno udruživanje.

U domaćoj javnosti Kamčev je pominjan nakon afere „Reket“ u koju su uključeni i tamošnja bivša specijalna tužiteljka Katica Janev i nekadašnja rijaliti zvezda Bojan Jovanovski, poznatiji kao „Boki 13“. Kako su pisali mediji, Janev i Jovanovski su od Kamčeva iznuđivali novac, a zauzvrat bi mu pomogli u postupku koji je protiv njega pokrenulo Specijalno tužilaštvo.

Deo porodičnog biznisa Kamčeva je i bolnica „Adžibadem Sistina“ koja je u medijima opisivana kao bolnica u kojoj je urađena prva operacija ugradnje veštačkog srca u Severnoj Makedoniji, a koju je vodio naš lekar zaposlen u toj klinici, Aleksandar Nikolić, koji je ranije godinama radio u Institutu „Dedinje“.

„Adžibadem Sistina“ je na svom sajtu reklamirala „Biozek“ brze testove, ali je taj oglas, na zahtev tamošnje Agencije za lekove i medicinska sredstva (MALMED), morala da povuče zbog neadekvatnog reklamiranja i bez prethodnog odobrenja ove institucije, rečeno je novinarima OCCRP-ja. Upravo posredstvom njene sestre firme, „Sistina farmacije“, najmanje 300 brzih testova na koronavirus završilo je i u našoj državi.

„Biozek“ testovi stigli su u Institut „Dedinje“ 9. aprila. Bojić je novinarima KRIK-a rekao da su oni korišćeni kao pomoćno sredstvo, a ne kao testovi koji jedini mogu da utvrde prisustvo virusa i naveo da je testiranje rađeno samo u hitnim slučajevima kako bi se sprečilo da u ustanovu dođu pacijenti pozitivni na ovaj virus.

Tvrdi i da Institut nije platio testove.

Iako je faktura izdata Institutu „Dedinje“, Bojić kaže da su testovi donirani i da je fakturu platio sponzor – čije ime nije otkrio.

„Kompletna dokumentacija – pismo o namerama, ugovor o donaciji, i swift o plaćanju nalazi se na Institutu“, rekao je Bojić za KRIK, ali je odbio novinarima da ih dostavi.

„Biozek“ brzi test (foto: IRL Macedonia)

Niko nije odgovarao zbog koronavirusa u „Dedinju“

Uprkos tome što su iz vrha vlasti i Kriznog štaba danima govorili da ne sme da se dozvoli da virus uđe u zdravstvene i socijalne ustanove – to se ipak dogodilo.

Među njima je i Institut „Dedinje“ u kojem se broj zaraženih povećavao – prema poslednjim objavljenim informacijama najmanje stotinu pacijenata i zaposlenih u ovoj ustanovi se zarazilo koronavirusom.

Do danas nije utvrđeno kako je virus korona ušao u Institut „Dedinje“.

Ministar zdravlja Zlatibor Lončar obećao je na konferenciji za novinare 15. aprila da će ovaj slučaj biti ispitan i da će biti kažnjen svako za koga se utvrdi da je odgovoran, ali tek nakon što prođe pandemija.

„Imali smo izbor da zaustavimo bolnicu i da vodimo istragu, a za to vreme ne bi mogla da radi ustanova i ne bi mogli da budu zbrinuti pacijenti. Mi smo se opredelili za drugi način, da u najkraćem mogućem roku osposobimo ustanovu sa postojećim kadrom“, rekao je Lončar.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić kazao je da zdravstvene radnike nije bilo moguće sačuvati od zaraze koronavirusom.

„Moralo je da bude mnogo više opreza, mnogo više pažnje. On (Bojić) kaže da je imao taj oprez i pažnju“, rekao je Vučić gostujući na Radio televiziji Srbije.

Bojić, koji je i devedesetih bio direktor Instiituta „Dedinje”, Lončarev je izbor i danas je ponovo na čelu ove institucije, a njegova živopisna biografija uključuje članstvo u Jugoslovenskoj levici (JUL) i suđenje za malverzacije upravo u ovoj ustanovi.  

Miloševićev ministar i Šešeljev doktor

Paralelno sa lekarskom karijerom, Bojić je gradio i političku. Kao član JUL-a koji je vodila Mirjana Marković, supruga tadašnjeg predsednika države Slobodana Miloševića, postao je poslanik 1997, a tri godine kasnije i ministar zdravlja.

Milovan Bojić (foto: Institut „Dedinje“)

Bojić je, međutim, 2005. godine završio na optuženičkoj klupi.

Sumnjalo se da je kao direktor „Dedinja“ u periodu od 1995. do 2000. oštetio institut za 200 hiljada nemačkih maraka, zbog čega se našao na sudu. U aprilu 2012. osuđen je na 10 meseci zatvora. Nakon toga, došlo je do promene vlasti i dolaska Srpske napredne stranke, a nekoliko godina kasnije, u oktobru 2015. pravosnažno je oslobođen.

Bojić je ponovo seo u skupštinsku klupu sredinom 2016. i to kao poslanik Srpske radikalne stranke i član tima lekara njenog lidera Vojislava Šešelja koga je posećivao u Hagu gde mu se sudilo pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju za zločine protiv čovečnosti. Sa Šešeljem je učestvovao i u njegovoj predsedničkoj kampanji na proleće 2017.

Nekoliko meseci kasnije, na predlog Lončarevog ministarstva, Bojić je ponovo došao na čelo Instituta. 

Prethodnog direktora ove ustanove, kardiologa Boška Đukanovića, Lončar je smenio 2016. zbog, kako je naveo, „smene generacija“. Đukanović je smenu, kako je ispričao u intervjuu za nedeljnik „Vreme“, očekivao s obzirom da je javno izrazio neslaganje sa vladajućim režimom, a u to vreme postao je i meta prorežimskih tabloida. Lončar je „smenom generacija“ na čelo Instituta vratio njegovog vršnjaka Milovana Bojića.

„Mi smo dali Milovanu Bojiću šansu da se uklopi u zdravstveni sistem Srbije, da pokaže ono što misli da može“, obrazložio je Lončar odluku da lekara, kojem se sudilo za zloupotrebe u ovoj zdravstvenoj ustanovi, ponovo postavi da bude njen prvi čovek.

Novinari portala KRIK istražuju korupciju i kriminal i za vreme pandemije, jer je to period posebnog rizika za brojne zloupotrebe. Zato podrži KRIK, da uz tvoju pomoć nastavimo da otkrivamo organizovani kriminal i korupciju u Srbiji!

Pročitajte i prethodnu istraživačku priču o covid19:

Osumnjičenom za korupciju država dala novac da proizvede ozonizatore

14 Comments

  1. Tanja Bosic kaže:

    Moj suprug je jedna od zrtava ove nepaznje i neodgovornosti..Zarazili su ga na Dedinju i on je preminuo,a meni se ni dan danas niko nije javio…
    SRAMOTA,SPREMNA SAM SVE DA IZNESEM U JAVNOST..

    • Nada kaže:

      I ja sam izgubila mamu, operisala je srce 23.4.i bila je bolje, prezivela operaciju i 7.5.mi javljaju da je prebacuju na Zvezdaru zbog desinfekcije Dedinja, niko ne pominje da je zaražena i ona umire 10.5. I to mi nisu javili, već kad sam 11.5.zvala da pitam kako je oni mi saopštava ju da je preminula. Užas… Toliko sam besna i ogorčena na Dedinje

  2. G kaže:

    Ne e severnomakedonski [biznismen] tuku samo makedonski.

  3. Sestra kaže:

    Ja sam sestra sa Dedinja.. Medju tim zaraženima.Samo smo sklonjeni, sikanirani, obeleženi niko nije nazvao ni da vidi da li smo živi.Zarazena na poslu od pacijenata radila sa njima sa jednom maskom za 12sati smene.U mantilu koji mi je koleginica iz noćne smene predala pošto drugi nismo imali. Toliko o tome.I nisu sestre zarazila pacijente nego su oni bez obzira na zabranu ELEKTIVNO operisala. Hvala sto bar vi pišete o ovome pošto se sve zataskalo!!!

  4. Vlada kaže:

    Bojic je jedan izuzetan covek. Podigao je institut dedinje iz mrtvih. Operisan sam tamo. I odusevljen. A to sto pokusavaju da ga olajavaju to rade dusmani. A vi gospodjo Bosic. Zao mi je sto vam je muz preminuo.no vas muz je bio narusenog zdravlja kao i ja.i mi smo prva kategorija za zarazu. Mogao je da se zarazi bilo gde i nebi mu bilo spasa.

    • Tanja Bosic kaže:

      Gospodine Vlado moj muz je otisao na Dedinje da operise srce,a ne da ga zaraze i da umre..Verovatno da smo u razlicitim ulogama i ja bih razmisljala kao vi…

  5. Tanja Bosic kaže:

    Gospodine Vlado da vam kažem po zanimanju sam medicinska sestra,znam sta pisem,meni je zao svih tih medicinskih radnika,ali najzalije mi je mog supruga koji je neduzan stradao zbog necije nepaznje.Operisali su ga vrhunski stucnjaci,ali prilikom operacije je zarazen,jer je i anesteziolog,sestre u šoku i spremacica bile zarazene.
    Saznala sam da korona hara Dedinjem tri dana pre nego sto je to izneto u javnosti.Zasto su cutali,sto ih odmah nisu lecili..Ja sami razgovora sa njim telefonom prepoznala sve njegove simptome i znala da ga gubim,a gde su bili svi ti doktori…Imam snage da sve to ispricam jer moj muz je bio divan suprug ,otac,sin..

  6. Mima kaže:

    Naravno da tekst nisam citala.Iz dva razloga,dug je,, kilometar,,a drugo znam da je pun pljuvacine.Za jedno Vam odajem priznanje.Ko je pisao napatio se da natrucka sto vise budalastina a ni sam nezna o cemu je pisao. Bas je Vama neko dao pravu informaciju?

    • Bojan kaže:

      Само неписмени имају изговор да не прочитају текст. Текст Вам указује на чињенице,помоћу којих формирате мишљење, у складу са чим даље делате или га износите. Ви свесно прескачете прва два корака – као коњ у шаху, гласачи у Србији.

  7. Jasna kaže:

    Kakve veze ima od koga su nabavpjeni testovi kad je frka, ne kapiram…?

  8. Jasna kaže:

    Kakve veze ima od koga su nabavpjeni testovi kad je frka, ne kapiram…? Objavljujete san
    mo komentare koji vam odgovaraju

  9. Ana kaže:

    Test kojim se testira prisustvo antitela nije za rano otkrivanje infekcije covid 19. Antitela se stvaraju najranije nekoliko dana posle infekcije, dakle kad je period najvece zaraznosti bolesnika vec prosao.
    Pre prijema na Dedinje bolesnici se testiraju tim testovima koji ne mogu otkriti vec zarazne bolesnike bez antitela, to je najbitnije, a ne od koga su nabavljeni i koliko su placeni.Oako je i to bitno.

  10. Marija kaže:

    Jasna, bar pročitajte tekst ako pišete komentar o njemu.

  11. Milan kaže:

    Шта више хоћете? И када имамо најмањи проценат смртности у односу на укупан број становника, и то није важно. Када једна Шведска, процентуално, има десет пута више умрлих од нас, и то не ваља.
    А неко нас је спасио. Сасвим сигурно. Ваљда не верујете да је то Бог, јер и Италијани, и Шпанци, и Белгијанци и сви, ама баш сви, имају богове. Можда су њихови били на одмору?
    Или сте ви осведочени Мрзитељи, који не желе да се из своје мржње пробуде и схвате да смо постигли огроман успех, спасили народ, а имали смо најмање изгледе за успех.
    Вас жалим и увиђамо да ви верујете да је истина то што пишете. И то је најтрагичније.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *