Borba za informacije tek predstoji

Borba za informacije tek predstoji

Danilo Krivokapić

Bez obzira na to ko će biti novi Poverenik, čekaju ga brojni izazovi. Nakon odlaska Rodoljuba Šabića, pravo na pristup informacijama od javnog značaja je u velikoj opasnosti. Broj žalbi onih koji nisu dobili informacije od državnih organa već je početkom juna ove godine bio veći nego čitave 2018.

Piše: Danilo Krivokapić

Gotovo šest meseci od trenutka kada je istekao mandat Rodoljubu Šabiću, prvom i za sada jedinom Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, Skupština Republike Srbije i Odbor za kulturu i informisanje, nadležan da pokrene postupak za izbor Poverenika, nisu se oglašavali. U tom periodu nisu mnogo pomogli ni zahtevi organizacija iz Srbije za hitno pokretanje postupka, apeli međunarodnih organizacija da je neophodno obezbediti transparentan proces, niti se iko osvrnuo na kriterijume za izbor Poverenika koje smo kao civilno društvo izradili i dostavili nadležnom skupštinskom odboru. Ipak, krajem maja Evropska komisija objavila je Izveštaj o napretku Srbije za 2019. godinu u kom se direktno osvrnula na ovo pitanje, navodeći da „novi Poverenik treba da bude izabran na transparentan način, uzimajući u obzir relevantno stručno iskustvo“. Ubrzo nakon toga, predsednik Odbora za kulturu i informisanje Mirko Krlić uputio je poziv poslaničkim grupama za predlaganje kandidata za Poverenika.

Šta je sporno u pozivu predsednika odbora?

Poslaničkim grupama ostavljen je rok od svega sedam dana da dostave obrazložene i dokumentacijom potkrepljene predloge kandidata. Ovako kratak rok svakako znatno sužava mogućnost da u proces budu uključeni svi potencijalni kandidati za ovu funkciju, naročito ako se ima u vidu da kandidate predlažu samo poslaničke grupe, a ne i zainteresovana javnost. Kada se tome pridoda i aktuelni opozicioni bojkot skupštine, jasno je koliko je postupak inkluzivan i otvoren u ovom slučaju.

Inicijalni poziv poslaničkim grupama sadržao je i jedan naročito sporan uslov za potencijalne kandidate – da u trenutku predlaganja za funkciju Poverenika nisu zaposleni u drugom državnom organu, što je obaveza koju zakon ne predviđa. Takav uslov bi unapred eliminisao sve kandidate koji trenutno rade u državnim organima, uključujući i službu Poverenika u kojoj se proteklih godina koncentrisalo znanje i iskustvo iz ove oblasti. Nakon pritiska stručne javnosti, od ovog uslova se odustalo.

Na samom kraju, tu su i pitanja procesne prirode, odnosno činjenica da je predsednik odbora samostalno pokrenuo postupak izbora novog Poverenika iako je takvu odluku trebalo da donese Odbor za kulturu i informisanje na svojoj sednici.

Ima li dobrih kandidata?

Dobra stvar u celoj ovoj priči je što ćemo u procesu imati bar jednu odličnu kandidatkinju. Organizacija koju vodim je, zajedno sa gotovo stotinu organizacija civilnog društva, predložila Nevenu Ružić, pomoćnicu generalnog sekretara službe Poverenika, kao kandidatkinju za Poverenicu. Naš predlog poslat je svim poslaničkim grupama, a do ovog trenutka su ga prihvatile dve poslaničke grupe pa je kandidatura i formalno podneta nadležnom odboru. Kako je u našem predlogu i navedeno, Nevena Ružić već 10 godina radi u službi Poverenika, pored izuzetnog iskustva, poseduje i integritet neophodan za kontrolu i nadzor rada državnih organa te ispunjava sve formalne kriterijume, što garantuje da će dužnosti Poverenika obavljati odgovorno i savesno, u skladu sa zakonom i dobrom demokratskom praksom, nezavisno od političkih i drugih uticaja.

Nebrojeno puta bio sam u prilici da sarađujem sa Nevenom Ružić. Svakom ko svoj posao shvata ozbiljno jasno je kakvo je zadovoljstvo poznavati ljude koji znaju više od vas u oblasti kojom se bavite i spremni su da to znanje podele. Nevena je baš takva osoba i naši razgovori o najrazličitijim temama koje se tiču slobodnog pristupa informacijama i zaštite podataka za mene su uvek bili prilika da naučim ponešto novo ili da bar dobijem neku novu perspektivu. Svedočio sam i njenom zajedničkom radu i odnosu prema svojim kolegama iz kancelarije Poverenika i siguran sam da bi ona bila odlična predvodnica ove važne institucije.

Šta čeka novog Poverenika? – Slobodan pristup informacijama

Bez obzira na to ko će biti novi Poverenik, čekaju ga brojni izazovi. Rodoljub Šabić je u prethodnom periodu gotovo postao personifikacija ove institucije, gradeći autoritet nezavisnog nadzornog tela, naročito kada je u pitanju slobodan pristup informacijama. Čak su i najzatvoreniji državni organi, oni što smatraju da su informacije za čuvanje a ne za deljenje, u postupcima pred Poverenikom dostavljali informacije zainteresovanim građanima i organizacijama. I pored svih političkih prepucavanja i negodovanja, uspostavljene su funkcionalne procedure koje su omogućavale da istraživački novinari, organizacije i građani dođu do informacija koje se tiču svih nas.

Nakon odlaska Rodoljuba Šabića, ovo pravo je u velikoj opasnosti. Broj žalbi onih koji nisu dobili informacije od državnih organa već je početkom juna ove godine bio veći nego čitave 2018. Sopstvenim primerom mogu da ukažem na čitav niz informacija koje je Ministarstvo unutrašnjih poslova uskratilo SHARE Fondaciji jer, kako navodi, nismo precizirali šta zahtevamo, iako smo naveli precizan opis dokumenta čiju kopiju tražimo i za koji znamo da postoji. Mi smo naravno dopunili svoj zahtev i borićemo se u skladu sa pravima koja nam garantuje zakon, ali mi se čini da će ovakvih borbi biti sve više u narednom periodu. Od novog Poverenika će puno zavisiti kako će se ovakvi slučajevi rešavati.

Šta čeka novog Poverenika? – Zaštita podataka

Druga, nimalo manje važna nadležnost Poverenika, jeste zaštita podataka. Ova oblast je znatno slabije zastupljena u javnosti i čini se da i dalje ne postoji razumevanje o njenoj važnosti. Bez obzira na sve, novi Zakon o zaštiti podataka o ličnosti usvojen je u novembru 2018. godine i sa primenom počinje za manje od dva meseca, krajem avgusta 2019. Tekst ovog zakona bio je pod žestokim kritikama tokom javne rasprave, pre svega zbog činjenice da predstavlja adaptirani prevod Opšte uredbe EU o zaštiti podataka o ličnosti (poznatija kao GDPR) koji nije usklađen sa domaćim pravnim okvirom. Kancelarija Poverenika je takođe bila vrlo kritična prema predloženom tekstu zakona, najbolje znajući koji se problemi mogu javiti u primeni. No, bez obzira na sve probleme, ovaj zakon ipak predstavlja najviši standard zaštite podataka o ličnosti. Na novom Povereniku je da učini sve da taj propis počne suštinski da se primenjuje, da organizacije koje obrađuju podatke o ličnosti razumeju šta su njihove obaveze i počnu da ih izvršavaju, a da građani mogu da ostvare svoja zajemčena prava. To nije nimalo lak zadatak. Biće neophodno uspostaviti saradnju sa javnim, privatnim i civilnim sektorom, kao i sa organima EU i međunarodnim organizacijama, a sve da bi se adekvatno obezbedila zaštita ljudskog prava na zaštitu podataka.

Šta možemo da očekujemo od ovog procesa?

Uveren sam da je ovo jedan od onih trenutaka kada treba biti optimističan. Nevena Ružić pristala je da bude kandidatkinja uprkos svim okolnostima ovog procesa. Imamo mogućnost da za Poverenicu izaberemo osobu koja ispunjava svaki kriterijum neophodan da bi se ova institucija vodila na najbolji mogući način. Mislim da su takve situacije izuzetno retke i da ovu priliku kao društvo ne smemo propustiti.

Autor je direktor SHARE Fondacije

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *