Bogićeviću od državne banke tri miliona evra za sat vremena

Bogićeviću od državne banke tri miliona evra za sat vremena

Miodrag Salai (foto: google+)

Miodrag Salai, optužen da je kao predsednik kreditnog odbora Privredne banke odobravao sporne kredite firmi Miroslava Bogićevića čime je banka oštećena za oko 30 miliona evra, rekao da je saradnja sa Bogićevićem nastavljena nakon javne podrške sa najvišeg nivoa vlasti.

Piše: Bojana Pavlović

Salai je detaljno govorio o politici ove državne banke prema Bogićevićevoj firmi za koju je juče rekao da je bila državni projekat.

Pričao je o kreditima koje je banka odobrila „Farmakomu“ pre nego što je on došao na mesto predsednika kreditnog odbora i odlučivao o dodeli novca Bogićevićevim firmama.

„Za sat vremena odobren je kredit od tri milona evra što je bio naveći mogući iznos koji je banka u tom trenutku mogla da dodeli. To je bio presedan koji se kasnije pretočio u kreditnu politiku banke“, objasnio je Salai.

„Ove aktivnosti su bile ključne – jer kroz državne banke govori sama država.“

Za tužilaštvo su, međutim, sporna 32 kredita vredna oko 30 miliona evra koje je Salai odobrio firmama povezanim sa Bogićevićem.

„Ja sam mogao da ne potpišem kreditni predlog, ali pored odgovornosti da razmišljam o svakom pojedinačnom kreditu, ja sam morao da razmišljam o opstanku banke, a ovaj posao za nju bio je izvor potencijalne zarade“, kaže Salai.

Banka je kreditirala „Farmakom“ koji je novac uredno vraćao. U to vreme, kaže Salai, krenule su glasine da stanje u „Farmakomu“ nije najbolje i da je Bogićević kupio dnevni list „Politika“ kao uslugu funkcionerima Demokratske stranke. Ovo je potvrdio i tadašnji prvi potpredsednik vlade Aleksandar Vučić gostujući na Radio-televiziji Srbije.

Blizak svakoj vlasti
Salai je juče na suđenju rekao da su Bogićeviću pomagali bliski saradnici Aleksandra Vučića – Ivica Kojić i Siniša Mali. Oni su 2013. godine organizovali sastanak na kojem su sugerisali bankama da sačekaju sa naplatom dugovanja „Farmakoma“. O ovome je pisao i list „Danas“ koji je otkrio da je Mali poslao mejl državnim poveriocima „Farmakoma“ u kojem je naveo da je potrebno da se nađu sredstva za oporavak ove kompanije.

Međutim, navodi Salai, Vučić ga je učvrstio veri da saradnja sa „Farmakomom“ treba da se nastavi.

„Prvi potpredsednik bio je već tada za mene autoritet kada su u pitanju tumačenja dešavanja u zemlji. Rekao je da ne treba voditi hajku protiv firme koja zapošljava 3.500 ljudi. Pošto je stigla ova javna podrška sa najvišeg nivoa vlasti, bilo mi je jasno da Privredna banka ne treba da bude zabrinuta“, rekao je Salai.

Privredna banka je zato nastavila da finansira firmu kojoj je u narednih šest meseci pozajmila oko 21 milion evra za razvoj distributivne mreže.

„Meni je Bogićević predložio strateški plan da se odvoji distribucija od proizvodnje i rekao da će biti potreban svež novac za pokretanje ovog sistema“, kaže Salai.

Po navodima tužilaštva, Bogićević je ovaj sistem osmislio kako bi izbegao zakonsko ograničenje po kome banka može da da kredite u vrednosti 25 odsto njenog kapitala. Privredna banka je tek osnovanim firmama koje su po Bogićevićevom predlogu osnivali njegovi radnici, saradnici, poslovni partneri i rođaci odobrila milione evra na rokove od svega nekoliko meseci, a „Farmakom“ je garantovao da će krediti biti vraćeni. Čim bi novac legao na račune tih firmi, istog dana bivao bi prebačen na bankovni račun „Farmakoma“, navodi tužilaštvo.

Salai je rekao da sa pravne strane ove firme nisu ni na koji način bile povezane sa Bogićevićevim i da stoga nisu postojale prepreke da im se krediti odobre.

Pročitajte sve vesti sa suđenja Miroslavu Bogićeviću.

Dokumentaciju u vezi sa ovim slučajem registrovani korisnici mogu pronaći u bazi dokumenata.

1 Comment

  1. janko kaže:

    Iz naslova ispada kao da je on odobrio kredit za sat. A nije, vec ga je odobrio Upravni odbor Privredne banke pre nego sto je Salai bio u kreditnom odboru. Koliko sam procitao u nekim medijima, Salai je vrlo precizno opisao hitnost kod postupanja Upravnog odbora kod dodele kredita Farmakomu. A objasnio je da je to vazilo i za kupce Farmakoma, pa je to bila kreditna politika banke.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *