Miroslav Bogićević, vlasnik „Farmakoma“ optužen da je državnu banku oštetio za oko 30 miliona evra, rekao da je novac od banaka dobijao telefonom i bez neophodnih papira. 

Piše: Bojana Pavlović

Bogićević je optužen da je od marta 2012. do marta 2013. od državne Privredne banke Beograd podigao 32 kredita u vrednosti od oko 30 miliona evra i da ih nije vratio banci. U ovome su mu pomogli zaposleni u banci koji su mu kredite odobravali, navodi tužilaštvo.

Bogićević je izlažući odbranu govorio o poslovanju „Farmakoma“ i kreditima koje je dobijao od banaka. Ispričao je da je kredite od domaćih banaka dobijao jednim telefonskim pozivom.

„Nekad su mene zvali i nudili mi novac – bez podnetog zahteva za kredit. U roku od sat vremena bude pušten novac. Tako sam od AIK banke za sat vremena bez ikakvih papira dobio 5 miliona evra. To je život, to se dešava u Srbiji“, rekao je Bogićević.

Bogićević je negirao i tvrdnje iznete u optužnici da ovi krediti nisu imali pokriće.

„Sredstva obezbeđenja bila su prvoklasna. Ja sam davao i lične menice, sve što sam imao sam založio. Privredna banka je imala najbolje moguće garancije“, rekao je Bogićević.

Istakao je da nijedna banka, računajući i Privrednu banku Beograd, nije ni pokušala da naplati dugovanja aktiviranjem zaloga i hipoteka.

„Mi smo ponudili banci i da se naplati iz jalovine, mi smo dokazali da sve to može da se preradi i proda.“

Miroslav Bogićević

Bogićević je nekoliko puta rekao da je postojao plan da se uništi njegovo preduzeće i da se proda za malu sumu. Njegovu firmu su, kako tvrdi, bez osnova blokirale dve banke kojima je dugovao novac, Findomestic i Sberbanka.

„Sumnjam ko su ljudi iza toga. Postojao je plan da se uruši ‘Farmakom’. Posle blokade, mi smo bili sprečeni da radimo. Neki su se o to okoristili“, rekao je Bogićević.

On je juče na suđenju u ovom kontekstu spominjao Mlađana Dinkića i rekao da mu je Dinkić, koji je tada bio u upravnom odboru Sberbanke, tražio 800.000 evra da pomogne, odnosno da ne odmogne „Farmakomu“.

Bogićević je optužio i Miroslava Miškovića da je obilazio banke i lobirao da njemu blokiraju firmu.

Optužbe je izneo i na račun bivšeg ministra energetike Aleksandra Antića rekavši da rudnik Lece poklonio firmama koje vode kriminalci.

Državni posao „Farmakom“

Drugooptuženi Miodrag Salai, predsednik kreditnog odbora Privredne banke, optužen da je odobravao sporne kredite Bogićevićevoj firmi, negirao je da se sa vlasnikom „Farmakoma“ dogovorio da nezakonito dodeljuje sredstva ovoj firmi. Salai je rekao je da je učinio sve da dođe do naplate dugova, ali da je u tome bio sprečen od upravnog odbora banke i visokih državnih zvaničnika, uključujući i kabinet prvog potpredsenika vlade.

Salai je ispričao da je banka 2011. bila pred gašenjem kada je Bogićević postao njen klijent. On je u banku došao na preporuku bivšeg premijera iz Demokratske stranke Mirka Cvetkovića.

„Video sam da se radilo o jednom državnom projektu i da je Bogićević čovek koji ima podršku države“, rekao je Salai.

Miodrag Salai

U optužnici se navodi da je Salai sa Bogićevićem napravio dogovor da banka uprkos zakonskom ograničenju nastavi kreditiranje „Farmakoma“. Dogovor je podrazumevao da se kao korisnici kredita pojave firme koje su na predlog Bogićevića osnivali njegovi zaposleni, saradnici i rođaci, navodi tužilaštvo. Ove firme, piše u optužnici uzimale su milionske kredite na rokove od po nekoliko meseci, a „Farmakom“ je kao jemac garantovao da će novac biti vraćen. Čim bi novac stigao na račun, istog dana prebacivan je na račun „Farmakoma“.

„Meni je on predložio strateški plan da se odvoji distribucija od proizvodnje i rekao da će biti potreban svež novac za pokretanje ovog sistema. Kasnije sam saznao da su ovi distributeri bili i klijenti i Poštanske štedionice i Srpske banke“.

Banka je nastavila da odobrava kredite jer su bilansi firme pokazivali da ima dovovljno sredstava da kredite i isplati.

„Nedugo potom, ,Farmakomʼ upada u blokadu koju su inicirale dve banke koje su tražile svoja nedospela potraživanja. Državni sekretar Ivica Kojić i pomoćnik prvog potpredsednika vlade Siniša Mali sazvali su sastanak 20 banaka koje su potraživale novac od ,Farmakomaʼ na kom je zahtevano od svih banaka da ne posežu za naplatom već da se strpe da će uslediti akcije države da se firma konsoliduje“, ispričao je Salai.

O ovom sastanku ranije je pisao „Danas“, koji je došao do dokumenata koji pokazuju da je tokom 2013. godine rađeno na tome da se spreče državne banke da naplate svoja potraživanja od „Farmakoma“ kako bi firma nastavila da radi bez obzira na ogromne dugove. Prema pisanju „Danasa“, u tome je učestvovao sadašnji gradonačelnik Beograda Siniša Mali, koji je poslao mejl državnim poveriocima „Farmakoma“ navodeći da je potrebno da se nađu sredstva za oporavak ove kompanije.

Salai će sutra nastaviti da iznosi odbranu.

Dokumentaciju u vezi sa ovim slučajem registrovani korisnici mogu pronaći u bazi dokumenata.