KRIK objavljuje biografiju uticajnog kriminalca Filipa Koraća koga je predsednik Srbije Aleksandar Vučić prošle nedelje nazvao glavnim snabdevačem drogom u Srbiji i čovekom kog se plaši ceo Beograd. Dokumentacija koju su sakupili novinari KRIK-a govori o ulozi koju Korać ima u kriminalnom ratu koji bukti u podzemlju, njegovom uticaju na huligane, kao i to da stoji iza nemira na Partizanovom stadionu 2017. godine, kada su njegovi ljudi napali navijačku grupu „Janjičari“ koju je tada predvodio huligan blizak predsednikovom sinu.

Pišu: Bojana Jovanović, Stevan Dojčinović

Tokom prvog poluvremena derbija Partizana i Crvene zvezde u decembru 2017. na južnoj tribini stadiona u Humskoj ulici nastao je haos. Opšta tuča navijača Partizana, gađanje upaljenim bakljama i bežanje onih koji žele da izbegnu udarce.

Utakmica je prekinuta, a na tribinu je upala Žandarmerija. Sa nje je izvela nekoliko muškaraca koji su bili su pretučeni, krvavih lica i goli do pasa. Bila je to slika koja je obeležila derbi.  

Ispostavilo se, međutim, da to nije bila još jedna, uobičajena, tuča huligana, već da je u pozadini nešto ozbiljnije – kriminalni rat.

Ove nemire na utakmici organizovao je uticajni kriminalac Filip Korać, piše u izveštaju Bezbednosno-informativne agencije (BIA) do kog su došli novinari KRIK-a. 

„Navedeni nemiri navodno su bili motivisani namerom Filipa Koraća da preuzme primat nad trgovinom narkoticima koje realizuju pojedine navijačke grupe bliske FK Partizan“, piše u dokumentu BIA-e.

Napad na tribini izveli su hrvatski huligani koji nemaju veze ni sa jednom navijačkom grupom u Srbiji i koji su navodno na stadion došli po Koraćevom nalogu. Njih šestorica na sudu su priznali krivicu i, pošto su odležali zatvorske kazne, proterani su iz Srbije.

Navijačka grupa koju su Koraćevi ljudi napali bili su „Janjičari“, koji su u tom trenutku delovali ranjivo. Vođa grupe Aleksandar Stanković zvani Sale Mutavi ubijen je godinu dana ranije, te je navijanje na stadionu vodio manje značajan član ekipe Aleksandar Vidojević zvani Aca Rošavi.

„Janjičari“ su, međutim, imali moćnog saveznika. Bili su deo ozbiljnije i veće kriminalne grupe – kavačkog klana, ali su imali i jake veze u srpskoj policiji i vladajućoj stranci, kako su ranije otkrili novinari KRIK-a.

Verovatno zbog toga Korać, koji je navodno organizovao napad, nije uspeo da preuzme prevlast na tribini.

Dve godine kasnije, Korać je završio u žiži javnosti. Lično ga je predsednik Aleksandar Vučić prozvao na konferenciji za novinare. Nazvao ga je jednim od „trojice najopasnijih ljudi u našoj zemlji“.

 „Mene brine da sam tek juče saznao da za Filipa Koraća ne postoji ni valjana optužnica, ni valjana presuda pred Višim sudom u Beogradu… Taj koji truje našu decu, koji ubija našu decu po svim školama, po svim kafićima, i to svaki čovek u Beogradu zna. Samo ga se svi plaše“, kazao je Vučić prošle nedelje.

Interesantno je da se predsednikov sin druži upravo sa Aleksandrom Vidojevićem – Acom Rošavim, huliganom čiju su grupu Koraćevi ljudi napali pre dve godine.

Nakon predsednikove reakcije, Korać je postao jedan od najpoznatijih domaćih kriminalnih imena. Do nedavno on je bio čovek koji se uspešno čuvao od javnosti.

KRIK objavljuje uzbudljivu Koraćevu biografiju napisanu na osnovu dokumentacije koju su novinari prikupili iz sudova, policije i BIA-e. 

Dokumenta govore da je Korać preuzeo vođstvo nad jednom od najjačih domaćih kriminalnih organizacija nakon što je prethodni šef završio u zatvoru, da se uključio u žestoki sukob kavačkog i škaljarskog klana koji je odneo mnoge živote u Srbiji i Crnoj Gori, kao i da ga je zamalo likvidirao klan koji je vodio crnogorski mafijaš Slobodan Šaranović. U priči o Koraću ispretpletani su kriminal, navijačke grupe i politika. 

Misteriozni „čovek broj dva“

Koraćev značaj leži u tome što je desna ruka jednog od najpoznatijih domaćih kriminalnih šefova Luke Bojovića – slažu se informacije iz policije i BIA-e.

„Filip Korać, predvodnik jedne od najopasnijih kriminalnih grupa koja deluje u međunarodnim okvirima, inače bliski je saradnik Luke Bojovića“, piše u izveštaju BIA-e čiju kopiju poseduje KRIK.

Bojović je postao jedan od glavnih domaćih kriminalaca nakon što je rasturan zemunski klan u policijskoj operaciji Sablja 2003. godine. Okupio je preostale članove zemunske grupe i sa njima nastavio brutalna ubistva beogradskih kriminalaca, kako tvrdi srpsko Tužilaštvo za organizovani kriminal. Članovi Bojovićeve grupe na monstruozan način likvidirali su i svog saradnika Milana Jurišića Jureta koga su samleli u mašini za mlevenje mesa. 

Glavna delatnost ove ekipe je međunarodni šverc droge.

Pokušaji da se Bojović osudi za ubistva u Srbiji pali su u kontroverznom postupku na Specijalnom sudu. On je, međutim, osuđen u Španiji na 18 godina zatvora zbog stvaranja kriminalne grupe i još nekoliko krivičnih dela. 

Nakon što je Bojović završio u španskom zatvoru 2012. godine, upravljanje  grupom preuzeo je njegov najbliži saradnik – Korać. 

Za razliku od svog šefa, koji je kao poznati kriminalac često bio u medijima, o Koraću se u javnosti nije mnogo znalo. Bio je čovek čistog dosijea.

Novinari KRIK-a proveravali su u beogradskim i crnogorskim tužilaštvima i sudovima Koraćevu krivičnu prošlost. Odgovori koji su stigli govore da on nije nikada krivično osuđivan. Dve prijave, čije su kopije poslali KRIK-u, podnete su protiv Koraća zbog blažih dela, i pale su na sudu.

Ove prijave, ipak, prikazuju Koraćevu nasilnu prirodu.

„Ko si ti da tebi dam ličnu kartu“

Oko pola šest popodne u januaru 2012. godine, policija je došla do kafića „Mariki“ u blizini autokomande u Beogradu, jer su građani prijavili da neko baca petarde. 

Bio je to Korać u društvu svog prijatelja. Odbili su da policajcu pokažu lične karte i na njega bacili petardu. Vukli su ga za revere, vređali i hteli da mu skinu uniformu. 

„Pičke jedne, ne dam vam ličnu kartu, jebem vas sve u usta!“, vikao je Korać, piše u sudskoj dokumentaciji. „Ko si ti da tebi dam ličnu kartu, skloni se od mene, nemaš ti pravo da mene legitimišeš!“

Naročito se iznervirao kada je policajac pozvao pojačanje: „Šta zoveš interventnu pičko jedna, šta će ti interventna.“

Policajci su ih ipak priveli, a Korać je i u policijskoj stanici nastavio da ih vređa. 

Zbog ovog događaja, Korać je optužen da je ometao policajce u održavanju javnog reda i mira. U julu 2016, postupak je obustavljen jer je tužilaštvo odustalo od optužbi. 

Godinu dana nakon ovog događaja, krajem januara 2013, grupa ljudi u kojoj se nalazio Korać napravila je nered u beogradskom restoranu „Užice“, piše u dokumentaciji Prekršajnog suda u Beogradu koju poseduje KRIK. Tražili su od konobara da pusti CD sa muzikom koji su mu dali, a on to nije hteo. Došlo je do svađe, a zatim su Korać i prijatelji polomili sto za kojim su sedeli, stolicu, nekoliko čaša i tanjira, piše u dokumentima.

Intervenisala je policija koja je podnela prekršajne prijave, između ostalog, i protiv Koraća.

On je na sudu negirao da ima bilo kakve veze sa rasturanjem u restoranu. Ispričao da je u „Užice“ došao sa prijateljima da večera nakon što je nered već bio napravljen. 

„Kada smo ušli u restoran zatekli smo policijske službenike koji su tražili naša dokumenta na uvid i potom napustili restoran. Meni nije poznato šta se prethodno dešavalo u restoranu…  Ja sam inače često odlazio u ’Užice’ i lično poznajem vlasnika“, rekao je Korać. Prekršajni sud obustavio je ovaj postupak zbog zastarelosti.

U vreme kada su se ova dva događaja odigrala, Korać je tek preuzeo upravljanje Bojovićevom kriminalnom grupom. 

Uz vođstvo, međutim, šef mu je ostavio i započeti rat koji ga je umalo koštao glave.

„Pun sredstava, prijatelja“ 

Nekoliko članova klana crnogorskog kriminalca Slobodana Šaranovića sredinom 2016. godine vrebalo je svoju žrtvu – Filipa Koraća.

Šaranović je verovao da Bojović stoji iza ubistva njegovog brata i želeo je da mu se osveti. S obzirom da je Bojović tada bio u španskom zatvoru, organizovali su ubistvo njegovog rođenog brata Nikole i planirali da ubiju njegove najbliže saradnike. Na listi se tako našao i Korać.

Plan je bio da Koraća likvidiraju iz „heklera“ dok se vozi u kolima, ispričao je na sudu bivši član Šaranovićeve grupe koji je postao svedok. Nakon ubistva planirali su da automobil i oružje zapale, a zbog toga su nabavili smesu koja topi metal, rekao je svedok.

Imali su, međutim, problem – niko od njih nije znao kako Korać izgleda. Pomogla im je prijateljica jednog od članova grupe, advokatica koja im je dala njegov opis, a drugi član grupe je saznao u koji kafić Korać često dolazi.

Koraća su pratili po Beogradu, kako bi sakupili informacije o njegovim navikama i mestima koja posećuje. Član Šaranovićeve grupe kasnije ga je na sudu opisao kao „ozbiljnog, hrabrog, punog sredstava, prijatelja“. 

Za Koraćevu likvidaciju šef im nije obećao novac. On je bio pretnja i morali su da ga ubiju da sebe spasu, objasnio je svedok. Imali su zeleno svetlo i da ubiju Koraćevo obezbeđenje, ako je to bilo neophodno. 

Korać je imao veliku sreću. Policija je pohapsila članove Šaranovićeve grupe pre nego što su uspeli da ostvare plan i ubiju ga.

Ovim hapšenjem rat se, međutim, nije završio. U nastavku je stradalo više ljudi, a među njima i sam Šaranović.

Uporedo sa ovim, pokrenuo se novi, krvaviji sukob, u kojem je Korać stao na jednu od zaraćenih strana – rat između škaljarskog i kavačkog klana.

Zauzimanje strane

U španskom gradu Valensija 2014. godine odigrao se događaj koji je, kako se ispostavilo, napravio tektonski poremećaj u domaćem kriminalnom miljeu i čije se posledice osećaju i danas. 

Iz kuće koja je služila za skrivanje droge nestalo je više od 200 kilograma kokaina. Ovo je bio okidač da do tada jedinstveni kotorski klan pukne na dva dela – kavačku i škaljarsku grupu – i da one krenu u rat. Ovaj sukob odneo je više desetina života.

„Obračuni dva najjača kotorska kriminalna klana intenzivirani su prevashodno zbog preuzimanja prevlasti u poslovima krijumčarenja i trgovine narkoticima“, piše u izveštaju BIA-e čiju kopiju poseduje KRIK.

Podela na škaljarski i kavački klan uticala je na čitavo podzemlje na Balkanu. Većina drugih kriminalnih grupa priklonila se jednoj od zaraćenih strana, trvdi BIA. Korać je izabrao svoju.

„Škaljarski klan uživa podršku Filipa Koraća, predvodnika jedne od najmoćnijih grupa koja deluje u međunarodnim okvirima“, piše u izveštaju BIA-e.

Korać je, piše u izveštaju, blizak šefu ove crnogorske grupe Jovanu Vukotiću koji je trenutno u pritvoru u Srbiji. Vukotić čeka izručenje Crnoj Gori koja ga traži zbog pokušaja ubistva nekoliko ljudi iz kavačkog klana.

U ovom raskolu u podzemlju ubijani su visokopozicionirani članovi kriminalnih grupa, oni na nižim položajima, pa i članovi porodica.

U ratu su stradali i Koraćevi bliski saradnici. Siniša Milić, bivši policajac i telohranitelj porodice Bojović, ubijen je kada je njegov automobil eksplodirao u sred dana na prometnom putu u širem centru Beograda. Vladimir Popović zvani Pop, Koraćev prijatelj i poznati beogradski kriminalac, upucan je u kafiću na Vračaru. Advokat Dragoslav Miša Ognjanović koji je godinama branio Bojovića i koji je zaslužan što je oslobođen u Srbiji, još jedna je žrtva rata koji bukti u podzemlju. 

Rat je, ipak, najviše rasplamsalo ubistvo Aleksandra Stankovića Saleta Mutavog, kriminalca i vođe huliganske grupe „Janjičari“. Nakon njegove likvidacije, koja se desila u oktobru 2016, država se uključila u ovaj kriminalni sukob.  

Grupa Saleta Mutavog, osim što je bliska kavačkom klanu, imala je dobre veze u srpskoj policiji i državi. 

Stanković se družio sa jednim od ključnih ljudi u Žandarmeriji, Nenadom Vučkovićem Vučkom, dok je njegov blizak saradnik Aleksandar Vidojević zvani Aca Rošavi prijatelj Danila Vučića, sina predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Član ovog kriminalnog ganga obezbeđivao je Vučićevu zakletvu. 

Koraća je policija saslušavala zbog sumnje da je znao nešto o ubistvu Stankovića, za koje do danas niko nije optužen. 

Nakon što je Mutavi ubijen, ministar policije Nebojša Stefanovič održao je konferenciju za novinare na kojoj je objavio rat mafiji. Ovaj rat policija, po svemu sudeći, nije vodila protiv svih kriminalnih grupa. Deluje da je stala na jednu stranu.

Policija je uglavnom hapsila osobe bliske Koraću i škaljarskom klanu, pokazuje analiza koju su uradili novinari KRIK-a. Oni su hapšeni i protiv njih su vođeni postupci. Sa druge strane, gotovo nijedan istaknuti član kavačkog klana nije uhapšen, niti se našao pred sudom.

Ovo je priznao i Stefanović, objašnjavajući da u Srbiji intenzivnije deluje škaljarski klan i da on ima više članova koji se bave kriminalnim aktivnostima. 

U ovim istragama, Koraća su policija i tužilaštvo pokušali da vežu za ubistvo koje se desilo pretprošle godine.

Bez poternice

U martu 2018. Blažo Đurović sedeo je u svojim kolima parkiranim ispred kuće u kojoj je živeo u Beogradu. U susret mu je išao automobil i tik pre mimoilaženja iz tih kola neko je pucao u Đurovića. Ispalio je 29 metaka i Đurović je preminuo na licu mesta.

Automobil iz koga je pucano potom je zapaljen, ali nije izgoreo do kraja. Policija je u njemu našla pušku, rukavice i deo rukava – što joj je pomoglo da dođe do osumnjičenih. Oni su uhapšeni i sudi im se za Đurovićevo ubistvo.

Uporedo sa suđenjem počiniocima, tužilaštvo je vodilo još jednu istragu u vezi sa ovim slučajem – protiv Koraća. Sumnjalo se da ih je on podstrekao da ubiju Đurovića. 

Optuženi kojima se sudi za ubistvo Đurovića negirali su na sudu da Korać ima bilo kakve veze sa tim.

„U novinama se pojavljuju tekstovi u kojima se navodi da je Filip Korać podstrekač i da je dao vozilo za izvršenje dela. Tražim da to demantujete i kažete da Korać nije optužen u ovom postupku i da s tim nikakve veze“, rekao je jedan od optuženih.

Posle gotovo godinu dana proveravanja, tužilaštvo je utvrdilo da nema dovoljno dokaza protiv Koraća i obustavilo istragu. 

Odluka tužilaštva razbesnela je predsednika države Vučića.

„Ne mogu ni da vam kažem, toliko sam kivan i toliko sam ljudski kao predsednik, ali pre svega kao običan čovek koji ima troje dece, zabrinut“, kazao je Vučić prošle nedelje. „(Korać je) potrovao više naše dece, učestvovao u više ubistava nego 50 onih koje smo hapsili i osuđivali na ne znam koliko godina, samo to niko ne sme da kaže.“

On je izneo i neke detalje o tome kako se vodila istraga protiv Koraća. Navodno je postojao kriminalac koji je trebalo da bude svedok protiv Koraća, ali tužilaštvo nije pristalo na to. 

„Postoji čovek koji kaže: ‘Ovaj čovek mi je platio i naredio da ubijem tog čoveka’, a oni kažu da ne mogu da ga uzmu kao zaštićenog svedoka“, rekao je Vučić ne navodeći imena. 

Iako nije optužen u ovom slučaju, Korać je posle predsednikovog nastupa postao nova poznata kriminalna ličnost u Srbiji. Rat klanova još traje i sigurno će se još pričati o ovom čoveku.  

Dopala vam se priča? Donirajte KRIK i pomozite da nastavimo da istražujemo kriminal i korupciju. Mnoge naše priče nastale su zahvaljujući donacijama čitalaca. Kako da donirate KRIK pročitajte ovde. Podržite nezavisno novinarstvo!